31.crumb.s
U VAZDUHU · intervju

Mladi Nišlija Saša Aleksić oslikava prava remek-dela na desertima koje sam pravi. Njegovi crteži su toliko dobri, da možete da ih pojedete.

Tekst: Jelena Popović

Ljubav prema umetnosti je pronašla svoj put i do slatkiša. Mladi Saša Aleksić se zainteresovao za poslastičarstvo, i posle završene srednje umetničke škole krenuo da pravi svoja umetnička jestiva remek-dela. Njegova posvećenost i pažnja kojom oslikava motive najpoznatijih umetnika na keksićima i tortama, svima nama daje mogućnost da postanemo „kolekcionari‟, da se divimo i uživamo u detaljima i ljubavi koju posvećuje svom radu.

Kako je sve počelo?

Od najranijeg detinjstva sam voleo da crtam i eksperimentišem s raznim materijalima i tehnikama. U srednjoj umetničkoj školi u Nišu počeo sam da se interesujem za poslastičarstvo i 2012. godine otvaram fejsbuk stranicu crumb.s gde postavljam fotografije svojih radova – poslastica. Ove godine sam diplomirao na Fakultetu umetnosti u Nišu, smer grafički dizajn. Od skora posećujem razne tortijade i sajmove hrane i pića u našoj zemlji kao i u inostranstvu, na kojima sam osvajao brojne nagrade i priznanja. Meni je posebno draga nagrada sa Sajma hrane i pića u Beogradu gde sam osvojio prvo mesto za mafine koji su bili oslikani motivima s Van Gogovih dela. Ova nagrada mi je veoma draga iz razloga što mi je upravo ona dala podstrek za dalje istraživanje u pogledu spajanja umetnosti i slatkiša.

Kako je došlo do toga da na taj način koristite svoje veštine i znanja?

Nakon dobijenog poziva za učestvovanje na sajmu dugo sam razmišljao šta bih mogao da uradim za to takmičenje. Imao sam dosta ideja, ali sam se odlučio za nešto što je novo i što do sada nije viđeno kod nas, nešto gde bih mogao da spojim stečena znanja iz oblasti umetnosti s poslastičarstvom, i tako sam odlučio da se oprobam u oslikavanju deserata.

Gde pronalazite inspiraciju?

Inspiraciju pronalazim u delima velikih svetskih slikara. Posebno me inspiriše dadaizam kao pravac i dela apstraktnih slikara. Kad oslikavam deserte za neko takmičenje, trudim se da predstavim neke od najpoznatijih umetnika koje svako može da prepozna, a u slobodno vreme i kad imam inspiraciju, obično oslikavam dela umetnika koji su meni primamljivi i u čijim delima volim da uživam. Neki od njih su: Marsel Dišan, Mark Rotko, Kazimir Maljevič, Frida Kalo…

Koliko traje proces izrade?

Ako je u pitanju torta, proces izrade (pečenje patišpanja, filovanje, oblaganje torte fondanom i na kraju oslikavanje) može da potraje i nedelju dana, a sam proces oslikavanja traje dva do tri dana. A ako su u pitanju neki manji deserti, kolačići ili mafini, proces izrade ne traje dugo, svega nekoliko sati.

Koje materijale koristite za oslikavanje?

Svi materijali koje koristim za oslikavanje su jestivi. U pitanju su jestive prehrambene boje, u prahu, tečne ili gel boje. Ako koristim boje u prahu, boju pripremam tako što u nju dodajem alkohol dok ne dobijem željenu gustinu boje i onda četkicama raznih debljina oslikavam deserte. Za dobijanje željene gustine i nijanse boje koristim alkohol, jer alkohol brzo isparava na vazduhu i boja se brže suši, za razliku od boje pripremljene vodom. Moji deserti su apsolutno primereni i za dečju konzumaciju jer na njima ne ostaje ni traga od alkohola baš zbog njegove osobine da isparava na vazduhu. Zbog toga ovakve deserte pripremam dan ranije da bih bio 100% siguran da je alkohol ispario.

Da li i pravite kolače ili sarađujete s nekim proizvođačima?

Sve deserte koje pravim, pravim ih od nule, i za njih koristim sveže, kvalitetne namirnice. Sarađivao sam s kompanijama Olitalia, Dis i Banini, za koje sam osmislio neke deserte u kojima bi se našao po neki sastojak iz njihovog asortimana.

Koje recepture koristite?

Recepte koje koristim za izradu deserata nalazim u raznim kuvarima ili na internetu, neke od njih izmenim da bih dobio bolji ukus, a neke recepte osmislim sam. Volim da eksperimentišem s ukusima i do sada sam uspešno uobličio recepte za deserte sa kečapom, majonezom, paradajzom, krastavcem, graškom, krompirom, spanaćem i raznim drugim povrćem i namirnicama koje se obično ne koriste za izradu slatkiša.

Koji su vam planovi za dalje razvijanja posla?

Što se planova tiče, voleo bih da jednog dana imam svoju kafe poslastičarnicu u kojoj bi svi zainteresovani mogli da dođu i probaju moje neobične i nesvakidašnje deserte i, naravno, da uživaju u njima.

Šta je najlepši, a šta najteži deo oslikavanja?

Najtežeg dela po meni nema. Svako naredno oslikavanje deserta, bilo da je tortica, kapkejk ili kolačić, meni je uživanje i opuštanje jer, kad radite nešto što vas čini srećnim, to više i nije rad nego prosto uživanje, a kad vidite svoje delo u nekom časopisu ili na TV, onda ste zaista srećni, to je onaj najlepši deo ovog „posla“. Meni je bilo vrlo drago kad se moja tortica, s motivima italijanskog slikara Amedea Modiljanija, našla u prvom broju magazina Spektakularne torte, u delu „korak po korak”, gde se kroz petnaestak fotografija objašnjava postupak izrade jedne moje tortice.

Kakve su reakcije kupaca, koje motive vam najviše traže?
Dobijam dosta pohvala za svoje radove. Ljudi se oduševljavaju, a neki čak ne mogu ni da poveruju da je sve ručno oslikano. Za sada je najtraženiji Gustav Klimt, slikar bečke secesije, tačnije njegova najpoznatija slika, Poljubac.

025_NH_Pankratium WEB cover Leonardo Batineli i Nina Fountendakis: Igranje sa svetlošću za čistu desetku! Maja Medi Maja Medić govori o knjigama „Nacionalna klasa: Filmovi Gorana Markovića“ i „Grlom u jagode: 40 godina TV serije“ !!!!!!! Marina Micanović: Dizajn je inovacija tabasevic 1010 2016_010 cover Vladimir Tabašević: Ne piše nam se dobro, a tad pišemo najbolje · · · ·