Strah od svega (foto izvor: google images)
U VAZDUHU · kolumna

Kao.., pa ne, dobar je strah ali u nekoj meri, dobra je određena doza straha, strah pokreće, njime samo treba ovladati i učiniti ga svojim saveznikom, strah održava, strah nas čini opreznim i budnim, strah je nekad zaista potreban, koristan čak, strah motiviše i tera te da se boriš, strah nas štiti. Kad čujem tako nešto dođe mi da tom nekom tako nekako otkinem nogu, razvrnem vilice, da ga zafrljačim u reku, da nogu zafrljačim u reku, i vilice, da se opašem dinamitom i sve u vazduh i sebe i nogu i reku i vilice.

Kakvoj bre meri, koja bre doza, ko bre pokreće, šta bre održava. To je najljigaviji i najperfidniji, najodvratniji i najnazadniji, najmizerniji i najkukavičkiji deo čovekovog psihičkog i života uopšte koji ga drži u neslobodi, neznanju i jadu od kada ga je, koji ga ograničava, unazađuje i kinji, koji ga deformiše i ukida u svoj svojoj vitalističkoj i metafizičkoj potentnosti i lepoti, i održava sakatog i slepog u najmaloumnijem maloumlju mukanja krupne marve i groktanja svinjskog blata. Iz generacije u generaciju.

Ničemu, rečju i brojem ničemu, ni u okviru psihičkog, ni okviru jezičkog, ni u okviru de facto života nismo poklonili i posvetili toliko prostora, prednosti, snage i pažnje koliko tom perfidnom, smrdljivom zlu zbog kojeg tapkamo u mestu od kada nas je. Niz pojmova i njihovih reči dugačak toliko da se jedan njegov kraj veže za uzglavlje kolevke, a drugi za zvekir od sanduka, toliko da se kugla zemaljska opaše (dinamitom, pa u vazuh i kugla, i noga, i vilice).

Strah, bojazan, užas, strava, anksioznost, panika i napadi panike, paranoja, klaustro-agora-aero-homo-kseno fobija, strah od letenja, strah od mraka, strah od zubara, od boga i kazne božje, od samoće, od bolesti, od smrti, od života, a za života se plašiti, se bojati, strahovati, zastrašivati, užasavati, prestravljivati, pribojavati, presvisnuti, poludeti, pretrnuti, odlepiti, zadrhtati, prebledeti od straha. Onesvestiti se, upišati se, usrati se, umreti. Od straha. I eventualno od rakije. Al′ to mu dođe na isto.

I onda ćuti, sedi, ne izazivaj, ne maleriši, ne sluti, ne prizivaj, dobro je, nije loše, moglo je i gore, tiho, tiše, psssst, ššššš… A onda i alkoholizam, heroin, prostitucija, nasilje u porodici, rat, plastična hirurgija, Berlinski zid, UN, SNS, SFRJ, UNICEF, LGBT, NBA, MDMA, MKDSL, cenzura, bog i samoubistvo.

A ako neko od nas nije postao ono što je želeo ili nije rekao ono što je hteo, ako neko od nas nije uradio ono što je trebalo ili nije dobio ono što je zaslužio i što je želeo ili pomislio ono što je smeo i što je morao da pomisli – nikada nije i nikada neće upravo zbog te neke mere, te doze, te koja nas održava opreznim i korisno pokreće, čini saveznikom i štiti budnim i tog lika kome bi, kad god krene da sere o tome, otkinuo nogu, razvrnuo vilice, pa ga zafrljačio u reku.

U svom filmu (foto: Jordan Cvetanović) Prozor u dvorište: Vožnja u sopstvenom filmu Tahiti Žena na ivici nervnog sloma: Tahićanska estrada Elizabeta I (foto izvor: google images) Pouke iz prošlosti: Tecite suze, zbog kraljice Susret sa samim sobom Utorkom na dva točka: Susret sa sâmim sobom · ·