Selfiji i poremećaji
U VAZDUHU · urban flash

Poznata je priča od pre nekoliko godina o tome da na osnovu sto lajkova na Fejsbuku specijalno konstruisan algoritam može da odredi neke podatke o korisnicima kao što su ideologija, religiozna uverenja, seksualna orijentacija i nivo obrazovanja. Ovo istraživanje je izazvalo i velike polemike jer se postavilo pitanje koliko je etički opravdano raditi ovakvu analizu podataka o korisnicima društvenih mreža. Većina korisnika zna i bez istraživanja da ono što lajkujemo, delimo ili postavljamo na svoje profile dosta govori o nama.

Međutim, da li je moguće samo na osnovu postavljenih fotografija napraviti psihološki profil korisnika Fejsbuka ili Instagrama? Jose Manuel Garrido, psiholog i urednik portala Psicopedia, kaže da i način na koji koristimo društvene mreže i na koji komuniciramo s drugim ljudima dosta govori o nama. Polazna tačka ovakve analize profila je deskriptivni opis dimenzija ličnosti u čuvenom Big Five testu ličnosti, a to su neuroticizam, ekstraverzija, otvorenost, saradljivost i savesnost.

On je izdvojio nekoliko tipova ličnosti posmatrajući fotografije korisnika društvenih mreža, mada u nekim opisima pojedinih struktura stoje navedene i njihove aktivnosti, kao što je postavljanje statusa o tome šta rade i kako se osećaju. Inače je APA (The American Psychiatric Association) potvrdila da je opsesivno-kompulzivno pravljenje čuvenih selfija pod određenim okolnostima vrsta mentalnog poremećaja, posebno ukoliko odrasle osobe prave selfi više od tri puta dnevno i ako ih još i postavljaju na svoje profile. Jose Manuel Garrido izdvaja nekoliko tipova ličnosti.

Dosadnjakovići su one osobe koje postavljaju fotografije bez predaha i zatrpavaju prijateljima tajmlajn raznim besmislicama i to počevši od šoljice prve jutarnje kafe, preko motivacionih instant citata i filozofskih mudrosti, pa sve do detaljnih izveštaja šta trenutno rade i kako se osećaju. To su osobe koje žive na društvenim mrežama vlastiti „Trumanov šou“. Psihološki posmatrano, to su uglavnom histrionične strukture. Histrionici uvek žele da budu u centru pažnje, da se drugi raduju kada su oni srećni, a pate kada su bolesni, zabrinuti ili uplašeni, da ih ostatak sveta zabavlja ili teši. To su emotivno nezrele osobe koje uvek traže pažnju.

Dok histrionici čeznu za pažnjom, narcisi, kao drugi tip ličnosti, traže i očekuju divljenje. To su uvek fotografije na kojima su oni. Od hiljadu njihovih fotografija na Instagramu, nijedna neće biti samo zalazak sunca. Može i zalazak sunca, ali koji prikazuje kako oni tako divni i lepi uživaju u njemu. Kod njih je uvek dominantna grandioznost i ogromna potreba da im se drugi dive i da budu uvek bolji od tih ljudi koji treba da im se dive.

Treći tip je nazvan „Never alone“. Svi znate o kakvim fotografijama je reč. To su oni nepoznati ljudi koji vam upute zahtev za prijateljstvo, uđete na njihov profil i ne znate koja je to konkretno osoba na profilnoj fotografiji. Uvek su okruženi prijateljima, nikada ni na jednoj fotografiji nisu sami. Oni svima nastoje da pokažu kako je drugima izuzetno zadovoljstvo da budu u njihovom društvu, a zapravo se radi o osobama zavisnim od drugih ljudi. To su izuzetno nesigurne i anksiozne osobe. Četvrti tip je vrlo sličan prethodnom, ali ovde se radi o parovima. To su uvek zaljubljeni parovi. Uvek su zajedno i uvek se vole, a pozadina je visok neuroticizam i strah od gubitka voljene osobe, kao i nesigurnost i nisko samopouzdanje . Ovde se takođe radi o zavisnoj strukturi ličnosti.

Sledeći tip ličnosti su usamljenici i introverti, svi oni koji postavljaju samo fotografije pejzaža i prirode. Kod ovog tipa ličnosti su samo zalasci sunca bez njih i bez njihovih prijatelja. Ovo su izuzetno senzibilne osobe, ali i oni koji imaju socijalne inhibicije. Obično fotografije prirode i pejzaža prate i neke lirske refleksije o životu. Poslednji su „Follow Back ljudi“pratiš me, pratim te, dodao sam te, izbrisao sam te. Svi oni nepoznati koji vam pošalju zahtev, a onda vas izbrišu jer niste zadovoljili njihove kriterijume dostojnog animatora, ili, još gore, niste lajkovali svaki njihov uzdah. To su svi oni koji se hvale koliko su virtuelnih prijatelja „obrisali i počistili“. Isto je u pitanju narcizam, samo različita manifestacija ove strukture.

Narcizam je, inače, posebna i izuzetno zanimljiva tema kada su društvene mreže u pitanju i postoje jako dobra istraživanja o ovom fenomenu. Elliot Panek i Sara Konarth sa Univerziteta u Mičigenu su radili odlično istraživanje sa dve različite starosne grupe ispitanika i došli su do zanimljivih podataka da Tviter koriste mlađi ljudi i da je on neka vrsta megafona i pridavanja prevelikog značaja vlastitim stavovima i idejama, a da Fejsbuk više koriste nešto starije generacije i da im je ova društvena mreža neka vrsta ogledala. Stvaraju imidž ažuriranjem statusa, onda prate reakcije svojih virtuelnih prijatelja. Komentari i lajkovi su im izuzetno bitni u veličanju ega, a sve to dovodi do podsticanja narcizma, koji je, inače, bolest savremenog društva i bio je dominantni kulturni model i pre pojave društvenih mreža.

radost Učinite sebi dan lepšim deca Naš život sa 30 godina bib Ove reklame i natpise ne možete da promašite kašnj Uvek kasnite? To je zapravo sasvim u redu · · · ·