Naslovna fotografija - (deltanews.eu, thewalrus.ca)
U VAZDUHU · retrovizor

Bilo bi dobro da se diskusija o naučnim temama proprati osnovnim naučnim saznanjima. U suprotnom, dijalog se pretvara u iscrpljujuću upotrebu proizvoljnih mišljenja. Homoseksualnost je, na primer, često podeljena između stavova koji potiču od psihijatara i psihologa i floskula u kojim nema ničeg naučnog.

Ljudi kojima je istina draža od emocija ne uvažavaju teze donesene na osnovu unutrašnjih konflikata, negativnih osećanja ili dogmi, niti bi to trebalo da čine. Bez pouzdanih argumenata, mišljenje ne vredi mnogo. A moral koji počiva na diskriminaciji drugih kontradiktoran je samom sebi – izaziva patnju, što je nemoralno. Samo zato što neko ima kreirano mišljenje o homoseksualnosti, ne znači da je ono istinito, korisno ili da zaslužuje medijsku pokrivenost.

U moru dezinformacija, borcima protiv LGBT prava posebno je draga izjava da je Američko udruženje psihijatara skinulo homoseksualnost sa liste mentalnih poremećaja pod uticajem gej lobija. Negiranje da je homoseksualnost bolest, navodno, nema nikakvog utemeljenja u nauci. Potrebna je zaista velika količina zablude i neznanja da bi se u to poverovalo.

Ako zanemarimo da su pokreti za LGBT prava bili suvše slabi da izvrše toliki uticaj na Američko udruženje psihijatara 1973. godine (prva Parada ponosa održana je svega nekoliko godina ranije), preostaje nam da se pozabavimo važnim činjenicama. Jedna od njih je da naučnici ne donose istorijske odluke bez istraživanja. Druga je da od samog početka razumevanja ljudske psihe njeni istraživači nisu bili skloni da osuđuju homoseksualce i proglašavaju ih bolesnim ljudima. U vreme kada borba za LGBT prava nije ni postojala, u svetu nauke mogao se pronaći tolerantan stav kod vodećih umova.

Prvi medicinski udžbenik na temu homoseksualnosti napisao je Havelok Elis 1897. godine. Britanski seksolog bio je pionir istraživanja homoseksualnosti van zatvora, duševnih bolnica i klinika. Procenio je da je broj homoseksualaca verovatno nešto veći od dva procenta i verovao da je bilo kakva osuda suvišna. Osećanja usmerena ka istom polu, Elis nije svrstavao u bolesti, nemoralne ili kriminalne činove. Sigmund Frojd, otac psihoanalize, delio je slično mišljenje. Njegovi stavovi o uzroku za nastanak homoseksualnosti prošli su kroz više faza, ali to se ne može reći za toleranciju koja je ostala postojana sve vreme. Jedna zabrinuta majka pisala je Frojdu 1935. godine. U odgovoru koji je dobila ogleda se stav koji je čuveni psihoanalitičar imao prema homoseksualnosti:

Draga gospođo /izbrisano ime/,

Zaključujem iz vašeg pisma da vam je sin homoseksualac. Veoma sam impresioniran činjenicom da sami ne spominjete taj termin u informacijama o njemu. Mogu li da pitam zašto to izbegavate? Homoseksualnost svakako nije prednost, ali nije ni nešto čega bi se trebalo stideti, nikakav razvrat, nikakva degradacija; ne može se klasifikovati kao oboljenje. Mi je smatramo varijacijom seksualne funkcije, prouzrokovane određenim sprečavanjem seksualnog razvoja. Mnogi ugledni ljudi iz antičkih i modernih vremena bili su homoseksualci, a među njima je i nekoliko najčuvenijih (Platon, Mikelanđelo, Leonardo da Vinči itd). Velika je nepravda progoniti homoseksualnost kao zločin – takođe, okrutno je. Ako mi ne verujete, pročitajte knjige Haveloka Elisa.

Pitajući me da li mogu da pomognem vašem sinu, vi mislite, pretpostavljam, na to da li mogu da poništim homoseksualnost i učinim da normalna heteroseksualnost zauzme njeno mesto. Odgovor je da se, generalno, ne može obećati tako nešto. U određenom broju slučajeva uspevamo da razvijemo razorene klice heteroseksualnih tendencija, koje su prisutne u svakom homoseksualcu. U većini slučajeva to više nije moguće. To je pitanje karakteristika i uzrasta individue. Rezultat tretmana se ne može predvideti.

Ono što analiza može da učini za vašeg sina je nešto drugo. Ako je nesrećan, neurotičan, razdiran konfliktima, inhibiran u socijalnom životu, analiza bi mogla da mu pruži sklad, mir, potpunu efikasnost, bilo da ostane homoseksualac ili da se promeni. Ukoliko odlučite da ga podvrgnete psihoanalizi sa mnom – što ne očekujem – morao bi da dođe u Beč. Nemam nameru da odlazim odavde. Međutim, nemojte zaboraviti da mi pošaljete svoj odgovor u svakom slučaju.

Iskreno vaš s najlepšim željama,

Frojd

Od prve polovine dvadesetog veka do danas, otkrili smo mnogo toga. Neke ideje su opstale, druge nisu. Frojd je, na primer, verovao da smo svi u osnovi biseksualni i da dečakova identifikacija s majkom dovodi do homoseksualnosti. Dik Svab, profesor i svetski priznati istraživač mozga sa Univerziteta u Amsterdamu, osvrnuo se u svojoj knjizi Naš mozak – to smo mi (izdavač Plato, 2014) na više hipoteza o šansama za nastanak homoseksualnosti. „One nisu prouzrokovane ponašanjem dominantne majke na koju je uvek padala krivica. Štaviše, već godinama na predavanjima koje držim pred 250 studenata medicine postavljam pitanje: ko od vas nema dominantnu majku? Još nijedan student nije podigao ruku“, napisao je višestruko nagrađivani doktor, i kasnije dodao: „Naravno da je homoseksualnost prirodna varijacija.“

Svab ističe da je retrogradna ideja o slobodi izbora seksualne orijentacije nešto što još uvek izaziva mnogo patnje. Posle nabrajanja metoda koje su korišćene u nameri da se homoseksualci promene, bivši direktor Holandskog instituta za istraživanje mozga zaključuje: „S obzirom da nijedan od ovih zahvata nije doveo do dobro dokumentovane promene seksualne orijentacije, moglo bi se reći da gotovo ne postoji sumnja da nam je seksualna orijentacija u odraslom dobu predodređena i da ne može dalje da se utiče na nju“.

S tim na umu, odbijanje zdravorazumskog prihvatanja istopolne ljubavi kao normalne varijacije moglo bi biti daleko perverzniji i pogubniji fenomen nego što je homoseksualnost ikada bila. Nije li pokušaj menjanja homoseksualaca, koji se i dalje dešava u pojedinim delovima sveta, čisto plasiranje (hetero)seksualnih afiniteta jednoj manjini? Sve i da postoji to magično sredstvo za promenu, čime bi se opravdala njegova primena?

Naslovna fotografija - Dr Jovana Stojković (foto vakcinainfo.org) Kad psihijatar postane iracionalan: Dr Jovana Stojković i sulude priče Naslovna fotografija - Kineskinja, rad Jelene Bibić „Prolećna izložba“ u Staroj Kapetaniji dokaz je da smete šareni u Zemun Alvirović i Katić Mirko Alvirović i Kamenko Katić: Pamtićemo ih… Naslovna fotografija - (foto Andy Gotts) Fenomenalno prijateljstvo Ijana Mekelena i Patrika Stjuarta · · · ·