environmental-protection-326923_960_720
U VAZDUHU · kolumna

Moram da se ispovedim, a želim da ljudi sa lažnim profilima na internetu budu moji sveštenici, jer, na kraju krajeva, njihov sud se najviše ceni danas. Napio sam se pre nekoliko nedelja i pre nego što bilo ko kaže: “Pa to nije ništa strašno, svakome se desi”, moram da istaknem da nije u tome glavna poenta. Da jeste, sigurno ne bih koristio ovu kolumnu da to saopštim! Svi znaju da pijane fotografije i video sadržaji završe isključivo na Instagramu.

Dakle, nakon konzumiranja za mene nesvakidašnje količine alkohola, nekako sam se vratio kući, sredio i otišao na spavanje. Pod sredio mislim da sam samo skinuo sve sa sebe i go legao u krevet. Kada sam se sledećeg jutra probudio dehidriran, sa glavoboljom i ostalim propratnim efektima ispijanja dvanaest viskija, nešto mi je čudno šuštalo u ušima. Znam da ljudima tokom mamurluka može smetati i najmanji zvuk, poput padanja zrna prašine na komodu pored kreveta, ali ovo je bilo drugačije. Nije zujalo, tako da nije moglo biti ništa što radi na struju. Nije škripalo, niko nije uzdisao, ni psovao, tako da nije bio u pitanju ni lift. Uspravio sam se, protrljao oči, sastrugao zapekle bale sa obraza i potrudio se da lociram izvor iritirajućeg zvuka. Dolazio je iz kupatila.

Možda bi pravi pisci dramatično opisali trenutak ustajanja iz kreveta i put do kupatila, stvarajući napetost u scenama hvatanja za kvaku ili saplitanja o produžni kabl, ali ja ću samo reći da se ništa nije desilo. Ustao sam, otrčao do kupatila čija su vrata bila otvorena i tada mi je sinulo. Ja sam potpuni idiot. Šuštavi zvuk je pravila voda koja je pod najjačim mlazom curila iz slavine nad lavaboom čitave noći. Odmah sam zaustavio vodu, ali nakon više sati neprestanog curenja, mislim da sam mogao još malo da ostavim, čisto za sreću.

Kupatilo nije bilo poplavljeno, dakle nikakve materijalne štete nije bilo, osim računa za vodu koji ću verovatno morati papreno da platim. Ali i treba, zaslužujem da pljusnem pare na to. Međutim, ono što me čak tri nedelje nakon omanjeg incidenta mnogo više muči jeste neverovatan osećaj krivice. Osećam se loše kad voda bezrazložno teče dok perem zube, šta sam sad uradio? Trošio sam vodu bukvalno ni za šta. Zapravo, neverovatnu količinu vode. U redu, bio sam potpuno nesvestan te činjenice, ali to nije olakšavajuća okolnost. Sećam se da sam došao kući u dva ujutru, a probudio se u devet, očigledno kasneći na posao. Od trenutka kada sam pustio vodu na slavini kako bih se onako pripit umio, pa do zavrtanja slavine prošlo je sedam sati. Sedam sati je neprekidno tekla voda. To već deluje dovoljno loše, ali uz pomoć brojki zvuči mnogo gore.

Uzeo sam flašu od jednog litra i video da je, pod najjačim mlazom, potrebno šest sekundi da bi se napunila. To je deset litara u minutu, 600 litara za sat vremena. Što znači da je za sedam sati isteklo 4200 litara vode! I to uopšte nije smešno. Znate šta je smešno? Kada braća Troter flaširaju česmovaču i prodaju je kao Pekamsku izvorsku. Ili kada Vil Ferel u onom novom filmu sa Melom Gibsonom i Džonom Litgouom ne ume da koristi tuš. Okej, to nije bilo toliko smešno, ali su se ljudi oko mene u bioskopu smejali, a trenutno nemam neku bolju referencu za uzaludno trošenje vode. Ali samo prosipati vodu iz jednog mesta u drugo sedam sati ne može biti smešno, pa makar to režirao Džon Kliz.

Za šta može da se iskoristi 4200 litara vode? Sa tolikom količinom možete da ugasite omanji šumski požar, zalijete sušom zahvaćeno područje ili operete skoro sve ulice u gradu veličine Prokuplja. U krajnjem slučaju, možete da napunite bazen, što nema nikakvu društvenu korist, ali opet ima više smisla u poređenju sa prostim curenjem vode niz slivnik. Neko bi pomislio da ovo nije strašno. 70 odsto Zemljine površine čini voda, rekli bi neki ljudi, ponosni što imaju ultimativni argument koji pobija sušnu apokalipsu. Da, ali 97 odsto ukupne vode na Zemlji čini morska voda, koja, barem zasad, nije pogodna za konzumiranje. Prema pisanju BBC-a, potražnja za vodom će do 2050. godine porasti za 55 odsto, a nije da se kao društvo posebno odgovorno odnosimo prema vodi. To sam dokazao na sopstvenom primeru.

Ne znam da li je zapisan nekakav datum po kom naučnici ili proroci predviđaju nestanak pijaće vode na planeti, ali ako takav trenutak postoji, znajte da sam ga svojim idiotlukom ubrzao za sedam sati. Možda bi adekvatna kazna za mene bila da nekoliko meseci ne koristim pijaću vodu i da se za to vreme kupam samo na Adi. Verovatno zaslužujem tako nešto, ali ću na kraju samo platiti račun i pokriti se ušima. Međutim, drugi mogu da nauče bitnu lekciju. Ako se pijani vratite kući u sitne sate, umijte se flaširanom vodom. Za svaki slučaj.

anewchapter Gistro priče: Početak Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Je suis “ME TOO” Ana Vučković Bebe Žena na ivici nervnog sloma: Bebeća kolumna Foto: Uroš Dimitrijević Siroti Mali Ratovi: Božićni duh se nalazi bliže nego što sam mislio · · · ·