Jonas I Wiliam (1)_cover
PULS GRADA · gastro

Farma Kajodlingen u švedskom gradu Geteborgu nalazi se u samom centru grada, na vrhu zgrade u kojoj je hotel, a sveže povrće s krova stiže pravo u kuhinju hotelskog restorana. Vlasnici bašte, Jonas Lind i Vilijem Bejli, imaju još jednu baštu nedaleko odatle, na tlu, i za samo nekoliko godina razvili su uspešan biznis – povrće prodaju i restoranima i svojim sugrađanima. Planiraju da osvoje i druge krovne prostore u gradu, naprave nove korisne ekološke oaze, i postave Geteborg na mapu održivih gradova budućnosti.

„Sreli smo se u maju 2015. kad sam slučajno naleteo na mesto u samom centru grada koje je bilo savršeno za uzgajanje povrća. U to vreme znao sam da Vilijem ima baštu na krovu zgrade u kojoj je restoran. Želeo sam da ga pitam da li je zainteresovan da radi sa mnom na novoj lokaciji. Brzo smo shvatili da želimo da uzgajamo povrće koje bismo prodavali restoranima. Počeli smo sa 30 kvadratnih metara zemlje podeljene na četiri parcele – po jedna za svaki restoran. Kad nam je bilo potrebno pet minuta hoda od našeg prvog zasada (bile su to rotkvice) do restorana, odmah smo shvatili da su naši proizvodi zaista potrebni! A izraz na licu šefa restorana kad je probao tek ubrane rotkvice bio je neprocenjiv! Tada smo pomislili – Ovo je moguće. Ovim treba da se bavimo“, kaže Jonas Lind.

Jonas je pre no što se upustio u sopstveni posao namenske proizvodnje povrća studirao ekologiju, i nauke koje izučavaju ljudsko ponašanje, i bio aktivan u radu mnogih zajedničkih bašti, onih u kojima čitav posao deli više ljudi. Vilijam je takođe bio aktivan u radu u zajedničkim baštama, a obojica su želela da odu korak dalje.

„Pomislili smo – Zašto da ne probamo da zarađujemo za život tako što ćemo uzgajati povrće u gradu. Ja sam nakon studija bio u potrazi za nečim smislenim, nečim što može da utiče na ljude, inspiriše ih da usvoje i primenjuju održivost kao način života“, kaže Jonas. Dodaje da je želeo i da svojim sugrađanima obezbedi bolji izbor kad je hrana u pitanju, kvalitetne domaće produkte koji se ne mogu porediti s lošom hranom koja se uvozi.

Oaze u Geteborgu

Danas projekat Kajodlingen obuhvata dve bašte – jedna je na krovu zgrade hotela Clarion Post, druga u parku Jubileumsparken u Frihamenu, delu grada na obali reke (ovo zemljište rentirano je od grada, na godišnjem nivou). Obe bašte imaju redovnu proizvodnju i ukupno 320 kvadratnih metara produktivnog zemljišta. Najviše se proizvodi zeleno lisnato povrće (kelj, kupus, brokoli, karfiol), salate i rotkvice. Jonas i Vilijam objašnjavaju da ovo povrće najbrže raste, te da ista biljka daje plod čak četiri puta, što maksimalizuje proizvodnju. U sezoni se uzgajaju i paradajz, pasulj, začinsko bilje, jestivo cveće.

Kupci povrća koje se uzgaja u ovim baštama su renomirani restorani u Geteborgu. Povrće se svake nedelje isporučuje na adresu čak sedam restorana, a od šefova često dobijaju i sugestije u vezi s novim vrstama povrća. Bašta je korisna i za stanovnike Geteborga – tokom leta i jeseni jednom nedeljno potencijalni kupci mogu da posete bašte, da sami uzgajaju svoje povrće i da to što su proizveli i kupuju – cena se određuje po kilogramu. 

Krov kao idealno rešenje

Geteborški preduzetnici navode i da su, tragajući za prostorom za još jednu gradsku baštu, proučavali takozvane „mrtve“ prostore‚ na kojima je izgradnja planirana tek za nekoliko godina.

Objašnjavaju da se u Geteborgu izgradnja planira unapred, te da je slobodno zemljište već rezervisano i da nije moguće izgraditi trajnu baštu na nivou zemlje u centru grada. Shvatili su i da je pronalazak novog mesta za baštu jedan od najvećih problema u gradskoj sredini. A pošto planiraju da svake godine šire svoj projekat (cilj im je da imaju bašte na ukupnoj površini od šest do sedam hiljada kvadratnih metara), svoje buduće bašte vide na ravnim krovovima u gradu.

„Smatramo da su krovne bašte, na vrhu zgrada, najbolje rešenje. Gradsko zemljište nije slobodno, ali krovovi jesu (veoma retko se rade planovi za krovove). Na nama je samo da nađemo partnere poput hotela Clarion, koji se usuđuju da imaju farmu na krovu“, kaže Vilijem. 

Koncept za budućnost

„Ono što nas pokreće je želja da promenimo odnos prema urbanom baštovanstvu, stavu da je to nešto što rade samo hipici, da to ne može biti ozbiljno, i da je reč o prolaznom trendu. Želimo da dokažemo da smo ozbiljno u ovom poslu. Jedan dokaz da se taj stav polako menja jeste naše partnerstvo s hotelom Clarion. Oni razumeju ovo što radimo i smatraju nas pouzdanim partnerima“, kaže Jonas.

Kajodlingen bašte imaju i mnogo drugih posetilaca – škola, kompanija, raznih proizvođača koji su zainteresovani za čitav koncept i način proizvodnje u gradskim sredinama.

„Od takozvanih ‘mrtvih’ mesta u gradu mogu se napraviti atraktivna mesta, ona koja inspirišu i na kojima se može i učiti“, ističe Vilijem. U priči o urbanom baštovanstvu u Skandinaviji on kaže da postoji nekoliko urbanih bašti u Malmeu, kao i da je proizvodnja povrća u urbanim uslovima u Kopenhagenu pravi trend. Tamo je, naime, pre nekoliko godina više restorana pokrenulo proizvodnju u sopstvenim baštama, ili ostvarilo tesne veze s malim lokalnim proizvođačima izvan grada. Vilijem i Jonas ističu da je ta povezanost restorana i proizvođača odlična stvar, da se radi o održivom konceptu budućnosti koji je višestruko koristan.

„Sve ovo je samo početak nečeg velikog! Sve više ljudi se vraća osnovama i postaje deo eko-sistema“, kaže Jonas.

Vilijem Bejli kaže da ljudi imaju mentalne barijere i uvrežene slike grada i sela, ali da se stvari polako menjaju.

„Ako bismo promenili sliku o tome kako bi grad mogao i trebalo da izgleda, mogli bismo da počnemo da dizajniramo i planiramo naše gradove tako da se u njima nalaze urbane bašte. Zaista verujem da idemo u tom smeru. Ako možemo da pokažemo kako komercijalne urbane bašte funkcionišu, taj koncept će se proširiti, i naši gradovi će proizvoditi više hrane, ponuditi više mogućnosti za zapošljavanje, i naći više namena za otpad hrane (a to su samo neki benefiti urbanih bašti). Želeli bismo da urbani farmeri budu prirodna stvar, poput zubara ili advokata, da ljudi ostvaruju karijeru u tome. To bi povezalo potrošače i proizvodnju, i vratilo osećaj poštovanja – prema našoj hrani i procesu njene proizvodnje. A ako sve posmatramo na dubljem nivou – mi zavisimo od poštovanja prema svetu prirode i ekološkim procesima.“

Na kraju priče o gradskoj proizvodnji povrća, o svom poduhvatu koji je za kratko vreme doneo sjajne rezultate, i o tome šta sve gradska poljoprivreda donosi ljudima i gradovima, Vilijem Bejli naglašava:

„Ako bi stanovnici gradova imali dublje razumevanje proizvodnje hrane i cenili kvalitetne namirnice, imali bismo zdravije građane, više urbanih farmera i održive gradove budućnosti.“

Zelena hrana sutrašnjice

Jonas Lind i Vilijem Bejli su svoje predavanje naslovljeno Urbano baštovanstvo – Održiva poljoprivreda u gradu Geteborgu održali krajem aprila u Novoj Iskri u Beogradu, u okviru programa Zelena hrana sutrašnjice (Green and Clean Food for Tomorrow) koji je organizovala Ambasada Švedske u Beogradu.

Pizza Bar Vračar Pizza Bar Vračar: Letnja bašta, letnji meni Sapore sladoledi Sapore sladoled: Provereni ukusi na novoj adresi GettyImages Čokolada sada može i da se šmrče prezentovanahrana Neobično prezentovani obroci u restoranima širom sveta · · · ·