budapest -city-of-smiles-1930s-1_cover
U VAZDUHU · flešbek

’30-ih godina prošlog veka u Budimptešti vladala je prava epidemija samoubistava. Kako bi rešili ovaj veliki problem, gradske vlasti su donele jednu od najčudnijih odluka ikada. Odlučili su da olakšaju mentalnu teskobu stanovništva otvaranjem specijalnog kluba za smejanje, u kome je narod ponovo trebalo da nauči da se smeje(!?). Tako su bar izveštavale svetske novine i magazini, a da li je to stvarno istina, saznajte u našem tekstu.

Kao dokazi su ostali samo neki članci, u najmanju ruku, sumnjivog sadržaja. U prvom iz australijskih novina Sunday Times Perth iz 1937. navodi se da je Budimpešta poznata među svojim sugrađanima kao „grad samoubistava“. Osim loše ekonomske situacije i krize posle vojnog poraza u Prvom svetskom ratu, kao glavni razlozi ljudskog očajanja koje ih tera da sebi oduzmu život pominje se i izrazito depresivna pesma Sumorna nedelja Režo Sereša.

Poznata i kao „pesma samoubistava“Sumorna nedelja je bila vezivana za stotine smrtnih slučajeva u Mađarskoj. Najverovatniji razlog njene reputacije leži u činjenici da je njen tekstopisac Laslo Javor bio zaposlen kao novinar koji je bio zadužen za crnu hroniku. Kako bi ispromovisao svoju pesmu, on je u slučajevima samobistava obavezno napominjao da se ploča pesme nalazila pored leša. Da je ovo bila laž, potvrđuje činjenica da u to vreme nije ni postojao snimak pesme, niti je ona bila popularna među muzičarima.

Što se klubova za smejanja tiče, ako je verovati tekstu, njihov početak se vezuje za šalu jednog mađarskog profesora i njegovog prijatelja hipnotizera. Suprotno svim očekivanjima, ljudi su prihvatili novu terapiju i ubrzo je osnovana škola smejanja koja je garantovala svojim polaznicima da će se smejati kao tadašnji američki predsednik Frenklin Ruzvelt, Mona Liza i holivudska zvezda Klark Gejbl. Vest o tome je stigla i do holandskog tabloida Het Leven, poznatog po iskrivljivanju istine radi tiraža, u kome je takođe objavljeno i nekoliko slika iz famoznog kluba.

Američki magazin Life (izdanje iz 1937.) je otkrio mnogo verovatniju verziju celog događaja. Ispostavilo se da se radi o prevari gore pomenutih profesora i hipnotizera koji su smislili priču kako bi poboljšali imidž svog grada, iz koga su u to vreme izgleda samo loše vesti dolazile. Epidemija samoubistava, s druge strane, nije izmišljena i za to postoje istorijski dokazi. Do danas, pak, nije pronađen nijedan Mađar koji je klub za smejanje video svojim očima.

Sumnja i ova konačna verzija priče stigla je sa ovog bloga, čiji autor tvrdi da je cela saga najverovatnije fabrikovana u nekoj od američkih redakcija i nema veze sa mađarskim profesorom i hipnotizerom. Teško je na kraju prosuditi ko je u pravu i da li ćemo ikada saznati pravu istinu.

Marija Kalas (foto:www.cdn28.us1.fansshare.com) Tragična heroina Marija Kalas Ptica dodo (foto: Paul Roget, Getty Images) Ni glupa, ni preteška: Novi izgled izumrle ptice dodo Milena Pavlović Barili (foto:www.findagrave.com) CM retro kutak: Devojka pod čipkanim velom 1_cover Playboy: Erotika na Dalijev način · · · · ·