IM7 006_cover
U VAZDUHU · intervju

Tango muziku je uzbudljivo slušati, još više plesati uz nju. Sve više je tango orkestara, jedan od njih je i beogradski Tanguango. Sonja Lukić iz ovog kvinteta za City Magazine govori o čarobnom svetu argentinskog tanga, o bogatoj i raznolikoj tango muzici i plesu koji su poslednjih godina sve popularniji.

Otkud ljubav prema tango muzici?

Tango muzikom počele smo da se bavimo još u srednjoškolskim danima svirajući u orkestru Tango Juventud, pod dirigentskom palicom bandoneoniste i profesora Aleksandra Nikolića. S ovim orkestrom smo 2007. osvojili nagradu na takmičenju u italijanskom gradu Kastelfidardu, u kategoriji za muziku Astora Pjacole. Nakon toga karijere su nam se razvijale odvojeno, a zatim, nekoliko godina kasnije, putevi nam se na našu veliku radost ponovo spajaju.

Kako ste odabrali kompozicije koje se nalaze u vašem repertoaru?

U početku smo svirale kompozicije koje smo poznavale od ranije, a kako smo sve više ulazile u čaroban svet tanga, tako smo počinjale da biramo kompozicije koje odgovaraju našem senzibilitetu, kao i kompozicije za koje osećamo da bi publika volela da ih čuje.

Šta odlikuje tango muziku iz različitih perioda? Koje autore najčešće svirate?

Tango muzika je svoje „zlatno doba“ doživela između 1920. i 1940. godine. Evropski doseljenici u Južnu Ameriku svojim prekookeanskim putovanjima omogućili su da tango ples i tango muzika stignu u Evropu gde su stekli veliku popularnost. Tradicionalni tango orkestar čine violina, gitara, flauta, klarinet, klavir i kontrabas. Novi tango pravac nastaje nakon što je Astor Pjacola umešao svoje prste u tango muziku, kada je bandoneon (instrument, nalik na malu harmoniku, poreklom iz Nemačke) postao neizostavni deo tanga. Danas tango muzika ima status klasične muzike jer se često izvodi na koncertima, sviraju je kamerni i simfonijski orkestri, istaknuti solisti, ansambli. Na našem repertoaru, pored muzike Astora Pjacole, nalaze se i tradicionalne tango numere kompozitora Anibala Troila, Osvalda Puljesea, Huana D’Arijenca, Osvalda Fresedoa, Franciska Kanara… Trudimo se da predstavimo sve muzičke pravce tanga.

Koliko se razlikuju nastupi na milongama, kad ljudi plešu uz vašu muziku, i na koncertima?

Nastupi na milongama dosta se razlikuju od koncerata. Na milongama nas sluša tango plesna publika koja se posebno raduje tim nastupima – tada ima priliku da osluškuje i pleše uz „živ“ zvuk tango orkestra. Na naše koncerte dolaze i oni koji ne plešu, ali koji posle, neretko, odu na svoje prve časove tanga. Uz to, na koncertima se trudimo da tango kulturu dočaramo najbolje što možemo, pa često u pomoć pozovemo i plesne parove.

Koje svoje nastupe posebno pamtite – po dobrom provodu, atmosferi, energiji?

Izdvojile bismo nastupe na Belgrade Tango Encuentro-u koji nosi neverovatnu atmosferu zbog ljudi koji iz celog sveta dođu na festival, kao i nastupe u Podgorici, gde je naša najstrastvenija publika, i na letnjem tango kampu u Kolašinu. Izdvojila bih i naš nedavni nastup na festivalu Tango Unchained u Atini, prvom velikom inostranom festivalu na kome smo svirale.

Šta još imate u planu za ovu godinu?

U maju nastupamo u Tivtu na Sea Tango Vacation festivalu koji će se održati od 19. do 21. maja. Tamo ćemo imati koncert na otvorenom 20. maja. Planiramo i koncert u Beogradu neposredno nakon toga. Pregovaramo tango maraton u Italiji i Berlinu na jesen, i nadamo se lepim nastupima i druženjima.

lemaitre-12013 RVB_cover Pjer Lemetr: Ja sam stalno ljut Goran Skrobonja Goran Skrobonja predstavlja svoj novi roman „Kada kažeš da sam tvoj“ Stefan Malešević (foto: Nemanja Veselinović) Stefan Malešević: Tvoja „Gora“ i moja „Gora“ su dva različita filma Bojana Vunturišević Bojana Vunturišević: Ljubavi i daljine