st-basils-cathedral-1796032_960_720
U VAZDUHU · svet

Kao i prošli put, ako već niste, prvo pročitajte početak putešestvija ove kolumne, na koji se tekst pred vama direktno nastavlja.

Ne kao propagandni materijal, već kao najprikladniju uz tekst preporučujem pesmu Лучший город Земли. U ovo vreme godine trebalo bi da priča o obilaženju Moskve posebno legne, ali koliko vidim većina Srbije u ove praznične dane biće uskraćena za poklon snega i leda. Ipak, krenimo u maleni obilazak ogromnog velegrada, pa možda pahuljice zateknu nekog na putu.

Metro stanica Majakovskaja

Ako nije bogataš, ekstremni ljubitelj tramvaja/trolejbusa (ljubitelji autobusa verujem da ne postoje) ili fobičan od podzemlja, čovek u Moskvi će se kad-tad spustiti u moskovski metro. Nije da ne bi trebalo, naprotiv. Razne metro stanice su prelepe ili prekičaste, ili i jedno i drugo. Po izgledu preporučujem skladnu Majakovskuju, predivne Novoslobodskaju (vitraž) i Taganskaju (friz) i čuvenu, uvek gužvastu – kao i čitav moskovski metro – Plošad Revoluciji, SSSR verziju metro stanice Vukov spomenik. Ako vas interesuje metro i njegova istorija, postoji za većinu turista (pa i Moskovljana, koliko sam video) skriveni i besplatni muzej. Ranije je bio tajno smešten na drugom spratu stanice Sportivnaja (Спортивная), iza običnih drvenih vrata i policijske sobe gde vas pretresaju da uvide da li ste terorista, a sada rade remont Narodnog muzeja moskovskog metroa koji se – po internetu – trenutno nalazi na stanici Vistavočnaja (Выставочная). U svakom slučaju, čak i ako nemate vremena, sedite na kružnu braon liniju (Кольцевая) i obiđite je bar jednom ukrug.

Idemo sada iz podzemlja u nebo. Tačnije, svemir. Teško mi je da zamislim nekoga kome se ne bi svidelo ništa u Muzeju kosmonautike. Za ljubitelje arhitekture i skulpture, tu je sama zgrada i njen fascinantan ulaz. Za istoričare, tu je sve od modela prvog Sputnjika, skafandera Jurija Gagarina i Valentine Terješkove, sovjetskih raketa i ruskih satelita. Za one koji imaju srce, tu su priče o prvim kosmonautima, Bjelki i Strjelki, i naravno Lajki. Za one koji vole istraživanje kosmosa, tu je – kosmonautika. Ako je zbog nečeg dobro što je Hladni rat ostao hladan – osim velikog broja ljudskih života – to je zbog Muzeja kosmonautike u kome se mogu sresti modeli američkih i ruskih raketa, čak i skafander Majkla Kolinsa (to je onaj treći kosmonaut iz misije sletanja na Mesec koji nije ni Nil Armstrong ni Baz Oldrin), ali i cela jedna sobica u kojoj su prikazani eksperimenti koji su rađeni nad raznim životinjama, od hrčaka do majmuna, čime se u vreme SSSR niko nije hvalio.

Sa neba se spuštamo na zemlju, u Park palih skulptura. Zvanično, ime mu je Park Muzeon, ali će ga lokalci prepoznati i po nezvaničnom imenu. Ovo je najveći (naravno, ipak je moskovski) muzej na otvorenom u celoj Rusiji. Po travi je ostavljeno mnoštvo sovjetskih skulptura koje su 90-ih bile sklonjene ili srušene a ne sasvim uništene. Tu su propagandne biste od Staljina do Gorbačova, kao i umetnička remek dela tog doba. Parkom se možete besplatno šetati, nedaleko je galerija čuvenog muzeja Nove Tretjakovke, te ako uhvatite sunce koje u Moskvi uopšte nije retko (ili sam samo ja uvek bio te sreće), možete da provedete nekoliko veselih ili inspirativnih sati. Sledeće mesto na otvorenom koje toplo preporučujem je Novodevičje groblje (Новодевичье кладбище). Većina velikog groblja uz istoimeni manastir je kao aleja velikana i park grobova zaslužnih građana. Osim grobova takvih majstora kao što su Gogolj, Čehov, Stanislavski, Vahtangov, Ejzenštajn, Iljušin… Novodevičje je i više nego lepa šetnja – sve dok ne dođete do… upečatljivog groba Borisa Jeljcina na sred otvorenog prostora.

Pred kraj šetnje (višednevne, čisto da neko ne shvati pogrešno), zavirićemo i u zanimljivosti Moskve u četiri zida. Idemo do zgrade Lubjanke, ali bogu hvala ne ulazimo u nju, već u zgradu skoro skroz prekoputa nje. Igrom sudbine (ili nekog još jačeg) tu je živeo Vladimir Majakovski, a danas se tu nalazi njegov muzej. Iako je moj inače lični utisak subjektivan na kvadrat zbog obožavanja Majakovskog negde od osmog osnovne, ovaj muzej (uz npr. Muzej Kafke u Pragu) je jedan od najzanimljivijih i upečatljivijih muzeja koje sam ikada video. Rasprostranjen na tri sobe u tri nivoa, sa izuvijanim stepenicama u stilu Tatljina, prepun je eksponata i predmeta koji nisu izloženi po zidovima, već morate sami da ih otkrijete (gužve nije bilo nijednom od dva puta kada sam posetio Muzej Majakovskog). Za one koje ne zanima književnost ni sovjetska avangarda, a interesuju ih svetlucave stvari iz ruske istorije i ne smeta im gužva, posebno preporučujem Palatu oružja u okviru Kremlja. Naravno, čitav Kremlj, Hram sv. Vasilija Blaženog, Mauzolej Lenjina (najgužvastiji, rame uz rame sa dužinom reda pred crkvom sv. Petra u Rimu), GUM, Istorijski muzej i obe Tretjakovske galerije podrazumevam da su već poznate ili se o njima može lako saznati. Na samom kraju puta, preporučujem pogled sa Vrapčijih brda (Воробьёвы горы), gde se nalazi i jedna od Staljinki, glavna zgrada MGU-a, ali i mnogo važnije – panorama, kej i najbolji pogled na čitavu Moskvu.

shutterstock_116504368-1000x500 Kako je Venecija dobila svoj simbol desetzapovijedi_22122014_press 10 zapovesti ateista asdfg Doktorske studije u Gisenu – svi studenti su dobrodošli beauty-863061_960_720_cover Kako Evropljani tretiraju prostituciju? · · ·