Naslovna - Džon Snou (ilustracija alamy.com)
U VAZDUHU · flešbek

Džordž R. R. Martin s lakoćom pretvara stvarne istorijske događaje i lokacije u svet fantazije. Prilikom pisanja romana iz serijala „Pesma leda i vatre“ inspiraciju je pronalazio u Ratovima ruža, staroegipatskoj civilizaciji, rimskom periodu… Veliki ledeni zid na izmaštanom severu, na primer, nastao je kada je pisac video ostatke Hadrijanovog zida u Velikoj Britaniji.

Koliko stvarnih ličnosti ima u kultnim književnim junacima koje je stvorio nešto je teže odrediti. Martin nikada nije spomenuo da li je upoznat sa činjenicom da je u devetnaestom veku živeo Džon Snou, lekar koji se zove poput junaka iz njegovih romana. Ako se pisac time poigrao, onda se potrudio da napravi veliki zaokret.

„Ne znaš ti ništa, Džone Snežni“, čuvena je rečenica kojom se opisuje književni heroj, dok je pravi Džon bio sušta suprotnost. U vreme velikih klasnih razlika, trudio se da umesto sticanja bogatstva obogati ono što je mogao – znanje. Nije bio kopile, već prvo od devetoro dece. Rastao je u siromašnoj porodici u Jorku i sa četrnaest godina postao šegrt doktora u Njukaslu. Kad je dospeo u London, uzavreli grad pružio je Džonu nove mogućnosti. U prestonici je prvo pohađao Hanterovu školu medicine, a 1838. godine diplomirao je na Univerzitetu u Londonu.

Nevidljivi monstrum, protiv kog se Džon borio kao lekar, odnosio je život uspešno koliko i čudovišta iz Martinovih pisanih dela. Velika epidemija kolere pogodila je Soho 1854. godine i usmrtila više od 600 ljudi u ovoj četvrti Londona. U to vreme, opšte prihvaćeno mišljenje bilo je da se bolest prenosi vazduhom, ali Džon je bio skeptičan. Otišao je u predgrađe i, poput detektiva, pričao s kim god je mogao. Ubrzo je shvatio da su se ljudi zarazili vodom, ali nije mogao da pronađe ništa u njoj. Njegova mapa širenja epidemije, međutim, nije lagala – gotovo svi koji su oboleli od kolere nalazilli su se oko pumpe za vodu iz današnje ulice Brodvik. Samo desetoro njih živelo je dalje, od čega je petoro odraslih uzimalo vodu s problematičnog mesta, troje dece je takođe koristilo kada je išlo u školu, a dvoje preostalih Džon je protumačio kao odjeke zaraze u populaciji. Uprkos protivljenjima, uspeo je da ubedi vlasti da skinu ručku s pumpe, tako da je ubrzo proglašen kraj epidemije.

Zahvaljujući pisanim radovima i hrabrim istraživanjima na terenu, viktorijanski lekar je danas poznat kao otac moderne epidemiologije. Njegova hvale vredna osobenost bila je što nije mario za ego i prvi je priznao da nije u potpunosti siguran da li je zatvaranje pumpe dovelo do kraja oboljevanja ili je bolest već bila na putu da iščezne. Nažalost, nije dočekao otkriće bakterije Vibrio cholerae i priznanje da je sve vreme bio u pravu. Umro je 1858, kada je u četrdeset petoj godini života doživeo moždani udar, posle čega je ostao poznat kao borac protiv kolere, ali i uvaženi anesteziolog.

Džonovi naučni radovi o anesteziji svrstavaju ga među prve pobornike njene primene u medicini. Istakao se kada je dizajnirao aparat i masku da bi uspešno koristio hloroform pri raznim intervencijama, a posebno u akušerstvu. Kraljica Viktorija pozvala ga je prilikom porođaja da bi umanjila bolove, što je bio dokaz velikog ugleda koji je uživao u ovom polju – njen postupak predstavlja značajan iskorak, jer su se, sa crkvom na čelu, mnogi protivili upotrebi anestezije u to vreme.

Ništa od nabrojanog nema veze s Martinovom fantazijom. Dodatna sličnost junaka iz realnosti i fikcije krije se u drugim aspektima života. Neupadljiva i mirna intima Džona Snoua pozicionirala se daleko glasnih profesionalnih uspeha. Lekar se nikada nije oženio, bio je vegetarijanac u jednom periodu života i suzdržavao se od alkoholnih pića. A taj asketizam pomalo podseća na rane dane junaka iz Igre prestola i stroga pravila o celibatu, koja vladaju u Martinovoj Noćnoj straži. Možda to nije ni važno sada kada znamo koliko je pravi Džon Snou bio genijalan, ali činjenica je da se ironija „ne znaš ti ništa“ rečenice i dalje ne da – žilava je poput kolere, koja u pojedinim delovima sveta pokazuje sve veću otpornost na antibiotike.

collage 15 sarkastičnih retro fotografija koje će samo žene razumeti La-la-land-t Stil poznatih: Mala žuta haljina je ponovo u modi 1WalkmanHeader Sećate li se vokmena i diskmena? yugoslav-posters-vintage-758x379 Reklame iz doba Jugoslavije koje bude nostalgiju · · ·