mizerija
PULS GRADA · zdravlje

Pitanje kojim se naučnici, filozofi i „obični“ ljudi bave vekovima glasi: Šta je to što nas čini srećnima? Možda je na ovo teško odgovoriti, ali makar kao utešna nagrada pojavljuje se odgovor na pitanje- šta je presudno u tome da se osećamo loše, odnosno zbog čega smo stvarno nesrećni?

Definitivno ne treba biti genije pa shvatiti da su stres, umor i usamljenost vodeći uzroci toga što se ljudi ne osećaju srećno. Ali koje su to druge stvari koje takođe utiču na to da se ljudi osećaju bedno?

1. Društvene mreže
Ako ste zavisni od proveravanja statusa na Fejsu svaka dva minuta i od pogleda na „fejvove“ na Twitteru, možda je vreme da napravite predah. Psiholog Ethan Kross je prošle godne sproveo istraživanje u kom je ustanovio direktnu proporcionalnost između vremena provedenog na društvenim mrežama i osećaja usamljenosti, izolovanosti i nezadovoljstva.

2. Previše novca
zvuči nemoguće? Međutim, studije su pokazale da ljudi koji imaju dovoljno novca, na vreme plaćaju račune, ne moraju da brinu da li će imati novac i sutra, nisu nužno srećni. Opet se vraćamo na ono da novac ne znači sreću. U stvari, neka istraživanja su pokazala da veoma bogati ljudi pate od veće stope depresije. Pogotovo kada pogledate bogatije zemlje, kod njih je veliki broj ljudi koji su oboleli od depresije, I dalje je nejasno zašto. Takođe se smatra da je želja za sticanjem materijalnog bogatstva često prisutna kod onih koji žele da maskiraju unutrašnje nezadovoljstvo.

3. Nedostatak kontrole na poslu
Istraživanje u Danskoj od prošle godine tvrdi da postoji veza između depresije i načina tretiranja na radnom mestu. Istraživanje je vršeno na 4.500 zaposlenih u javnom sektoru, u danskim školama, bolnicama, vrtićima… Ustanovili su da ako se prema zaposlenom ponašaju nepravedno i ako zaposleni biva pretrpan poslom, u jednom trenutku njemu radni zadaci počinju da se čine nerešivim. A depresija je sama po sebi pre uzrokovana lošim tretmanom nego obimom posla.

4. Previše izbora
Iako zaista živimo u dobu u kojem nam je drago što imamo toliko izbora, ipak, istraživanje iz 2010. godine sprovedeno od strane Univerziteta Stanford kaže da previše izbora čini da se osećamo bedno. Izgleda da nas kod velikog izbora muči mogućnost da ćemo doneti pogrešnu odluku i to nas parališe!

5. Neprestano sanjarenje
Svi volimo da maštamo i sanjarimo, ali jedna studija sa Harvarda sprovedena 2010. godine kaže da baš ovo može biti uzrok nesreće. E sad, da li maštamo zato što smo nesrećni ili smo nesrećni što maštamo, tek na ovaj način se svakako živi u zabludama i „troši“ vreme koje nam je dato.

6. Kraj sezone omiljene serije
Profesorka Emily Moyer-Gus sa Univerziteta u Ohaju kaže da su završeci omiljenih serija slični raskidima. Dosta ljudi gleda serije jer je usamljeno i nezadovoljno svojim životom. I zapravo kad se završi emitovanje serije to znači neminovan povratak u realnost.

7. Junk food
Rezultati istraživanja Univerziteta u Las Palmasu kažu da 51 odsto onih koji redovno konzumiraju komercijalnu brzu hranu imaju veće šanse da pate od depresije, u odnosu na one koji ovu hranu jedu u malim količinama ili ne jedu uopšte. Definitvino je potrebno sprovesti još istaživanja na ovu temu, ali naravno da je ono što jedemo povezano i sa onim kako se osećamo.

"Gaslight" film Gaslighting: Podmukla igra zlostavljača koža Ne sabotirajte sebe zdravlje Šta sve možete da učinite da se osećate bolje samoća Možda treba više vremena da provodite sami · · ·