SOSF_MM_0713_0077-RT
U VAZDUHU · intervju

Džejms Kameron je 1984. godine napravio revoluciju naučne fantastike ekspolozivnim blokbasterom u kom se pojavio nekadašnji bodibilder Arnold Švarceneger kao nezaustavljivi, kibernetički ubica. „Terminatorov“ uspeh bez presedana, pametnog trilera zasnovanog na putovanju kroz vreme i pojmu inteligentnih mašina, pretvorio je Kamerona u jednog od najtraženijih režisera u Holivudu i katapultirao Švarcenegera među internacionalne glumačke zvezde akcionih filmova.

Švarceneger se ponovo sreo sa Kameronom prilikom snimanja filma Terminator 2: Sudnji dan iz 1991. godine, koji je srušio konvecionalna uverenja o onom što bi moglo da se prikaže na ekranu uvođenjem T-1000, tečnog metalnog negativca (kog glumi Robert Patrik). Švarceneger i Kameron su ostali bliski prijatelji decenijama, čak i kada je Austrijanac Švarceneger dospeo na mesto guvernera Kalifornije.

Tokom 2010-ih, Švarceneger se vratio glumi u akcijama i naučnoj fantastici, pojavljujući se u filmovima Expendables (Plaćenici) i vaskrsnuo svoj najpoznatiji lik za film Terminator Genisys 2015. godine. U prijatnom razgovoru, Švarceneger i Kameron, koji trenutno rade na novom delu Terminator-a, prisećaju se sudbonosnog sastanka – ručka koji je ovom glumcu doneo ulogu kojom se proslavio i razmatraju neograničene mogućnosti koje pružaju putovanje kroz vreme i napredna tehnologija.

Džejms Kameron: Radio si mnogo naučno-fantastičnih filmova. Video si toliko različitih mašina, inteligentnih mašina. Glumio si inteligentnu mašinu.

Arnold Švarceneger: Mislim da je interesantno, kada tokom svoje karijere vidiš nešto što se u početku zove naučna fantastika, a onda odjednom na neki način postane naučna realnost. Neverovatno je da, kako sam tokom godina radio Terminator filmove jedan za drugim, prvi je bukvalno postao realnost, osim što mašine još uvek nisu samosvesne. Ali druge stvari kakve su na primer to što Terminator gleda nekoga, očitava telesnu težinu i ko je osoba su postale stvarnost.

Dž.K: Skenira.

A.Š: Danas postoje aplikacije na telefonima koje samo uperiš u nekoga i pokažu godine, kako osoba izgleda i sve o toj osobi. Neverovatno je kako je to postalo realnost. Zabavno je kad znaš da si na neki način doprineo tome. S druge strane to i ne čudi, jer ti si osoba koja je pročitala skoro svaku naučno-fantastičnu knjigu. Je l’ tako?

Dž.K: Svaku.

A.Š: Rekao si mi da čitaš otprilike po jednu knjigu dnevno. To je neverovatno! Pratiš kako se tehnologija razvija i sve više postaje realnost.

Dž.K: U Terminatoru smo prikazali leteće mašine koje su bile dronovi i snimale ljude na zemlji. Imali smo mašine na šinama, kao velike tenkove, patforme za pištolje iz kojih smo pucali u ljude. Danas to postoji. Postoji u formi prototipa. Na neki način, polako ulazimo u eru borbe mašina. Pitanje je koliko pametnim pravimo te mašine i koliko odgovornosti im dajemo? Znam da si proveo dosta vremena sarađujući sa vojskom i pričajući sa trupama, našim ljudima koji su na liniji fronta. Šta misliš o tome što mašine preuzimaju neke od tih dužnosti?

A.Š: Uvek sam bio impresioniran glumom Jula Brinera u filmu Westworld, gde je bio robot kauboj. Bio je stvarno ubedljiv i, kada god sam gledao, imao sam utisak da je on stvarno mašina. Uopšte nije bilo elemenata ljudskosti. Želeo sam da glumim Terminatora na takav način. Da se postaram da ako ubiješ nekoga, ne treba pokazati radost. Ako pucaš, ne treba da trepneš, a ako tebe upucaju, ne treba sebe da žališ. Ne pokazuj apsolutno ništa. Način na koji Terminator hoda mora biti poput mašine, način na koji skenira i gleda mora biti poput mašine. Oči ne smeju da trepnu. Takođe, veoma je važno da kada govoriš, Adamova jabučica ne ide gore – dole. Mora se obratiti pažnja na detalje jer se sa velikim ekranom i zumiranjem sada sve vidi. Smatrao sam da je to jako važno – vežbati svakog dana sa oružjem, povlačenje obarača i sve te stvari.

Dž.K: Ono što želim da kažem je da, do kraja Terminatora 2, mi kao publika smo počeli da verujemo da je Terminator počeo da shvata emocionalne reakcije do nekog ograničenog stepena. On priča o tome kako je dobio nevni procesor. Dizajniran je da uči i posmatra ljude i počinje da ostvaruje „ljudsku” povezanost sa Džonom Konorom.

A.Š: Prvi deo je bio u potpunosti verodostojan. A onda u drugom delu, način na koji je napisan je takav da počinje da dobija malo po malo informacija, uči i zaista uživa u odnosu sa detetom, igrajući očinsku figuru. To je samo po sebi veliki proboj, činjenica da mašina uživa u nečemu. Kako sam objasnio u filmu, što više vremena Terminator provodi sa ljudima, više uči i prilagođava se ljudskom ponašanju. To ne znači da prestaje da bude mašina. On je mašina, koja se polako menja, dobija tragove ljudskosti. To je zapravo jako zanimljivo iz ugla glumca. Koliko suptilno uspevaš da dočaraš tu transformaciju.

Picture 108 copy copy Minja Bogavac: Prijatnost nije osećanje iz kog se pravi dobro pozorište 21 jan 2018 08 Dušan i Dušan i njihova žvaka Jovana Sovilj (1) Jovana Sovilj: WTF Elixir? Angie Stone Angie Stone: Potrebne su vam iskrene emocije i šoljica dobre kafe · · · ·