2017-LauferEugster-DraganBibin-4500px-NK-70_cover
U VAZDUHU · grad

Svaki priliv nove energije unosi svežinu u kulturu i život grada. Razgovarali smo s nekolicinom onih koji su odlučili da se iz drugih krajeva sveta, barem za sada, nastane u Beogradu i da upravo tu započnu svoje biznise i ostvare kreativne ideje, a time i nas ovdašnje inspirišu. Šta su u Beogradu videli, kako i zašto su baš ovde došli i zaustavili se, i šta to zanimljivo rade, pitali smo neke od „lokalnih stranaca“.

Usputna stanica

Jan Eugster je kročio u Beograd pre skoro 15 godina, kada je 2004. godine krenuo motorom na put od Ukrajine, pa sve nazad do Švajcarske. Svratio je kako bi se ponovo video s ljudima koje je upoznao prethodne godine na primorju, i oni su mu pokazali Beograd u koji se još tada zaljubio. U njegovu arhitekturu, urbanizam i ulice pune života. Kad se na to doda gostoljubivost, otvorenost, zabava i vreme daleko sunčanije nego u Švajcarskoj, dobija se formula koja je vukla Jana da se svake godine u Beograd vraća.

Korak po korak

Jan proizvodi skulpture za umetnike. Tako ga je 2009. godine ovde smestio jedan umetnički projekat jer je upravo kod nas uspeo da nađe zanatliju koji barata skoro zaboravljenom tehnikom za kojom je tragao. Nakon nekoliko meseci zajedničkog eksperimentisanja razvili su jedinstveni proizvod za tržište visokog kvaliteta. Proizvodnja je krenula i kompanija se do te mere razvila da je zahtevala sve više Janovog prisustva u Beogradu. Danas ovde stvara s timom od sedam-osam ljudi, za umetnike širom sveta.

Skriveni biseri

Trenutno razvija novi projekat s Davidom Lauferom, takođe Švajcarcem, s kojim je otvorio savremenu galeriju Laufer II Eugster Belgrade, u kojoj nalaze potencijal za predstavljanje skrivenih bisera jer, kako kažu, takva otkrića su još uvek relativno lako moguća u Beogradu, za razliku od svetskih metropola. Već domaći, Jan ističe i lepote na tek 150 km južno od Beograda gde priroda slobodno živi, s milionima cvetova i hiljadama leptirića jer industrija nije sve uništila. Ipak, ono što vidi kao manu naše sredine jeste utisak da se svi konstantno žale. Kao i činjenica da sve više kvalitetnih ljudi odavde odlazi s mišlju da je bolje negde drugde.

Mediteranski duh

Klemens Diđovani i Klara Pulja došle su u Beograd 2015. godine. Klara nosi naše korene, dok je Klemens o Beogradu samo slušala Klarine priče, kako je otkrila evropsku prestonicu koja je bliža mediteranskom nego urbanom načinu života evropskih metropola. Klara je došla na ideju da u Beogradu otvori prodavnicu sapuna i pozvala Klemens da joj se na početku u tome pridruži i da otkrije šta ovaj grad ima i njoj da ponudi. 

Očekuj neočekivano

Iako Srbija definitivno nije bila nikako na vrhu spiska mesta za život, a ni za započinjanje biznisa, Klemens se ovde osetila kao kod kuće i pod velikim utiskom toga šta ovaj grad ima da ponudi i prilika koje se ukazuju. Nakon iznenađenja rodila se želja da se ovde ostane. U razgovoru s lokalcima saznavale su o životima, željama, iskustvima i planiranim projektima, i nakon brejnstormovanja i usklađivanja veština i znanja krenule su u potragu za lokalom, i to kako bi otvorile pravu francusku pekaru. Ideja im je bila da otvore nešto drugačije od ovdašnje ponude, zanimljivo i kvalitetno, i da svoje uspomene iz detinjstva umešaju u svoje kulinarske strasti.

Petite cantine

Uvidele su da Beogradu zaista nedostaju „dva kolačića“, sveže stigla s jednostavnim idejama da Beograđane pozovu na kušanje autentičnih hlebova raznoraznih ukusa koji su ovde bili skoro pa nezamislivi. Iako su im mnogi upućivali komentare da je potpuno ludo usred Beograda otvoriti La petite cantine, mesto najfinije kuhinje sveta, činjenica da mesta sličnih stremljenja niču sada i u ostatku grada jasno govori da su Beograđani i te kako spremni za finu kuhinju i kvalitetne specijalitete koje su ove dve Francuskinje sa sobom donele. 

Nameštaj budućnosti

Belgijski arhitekta, Karl de Smet, osnivač je kompanije Noumenon i izumitelj revolucionarnog materijala čiju primenu razvija u Beogradu. Karl de Smet i njegov student i kolega u Noumenonu Lukas Devolder, takođe arhitekta koji radi na istraživanju i dizajnu, u Beograd su došli kako bi prisustvovali istraživanju koje se ovde sprovodi, njegovoj finalnoj fazi – primeni revolucionarnog materijala, od nauke pa sve do polja dizajna. 

Custom made na nezamislivom nivou

Noumenon, Karl de Smet, Lukas Devolder i ovdašnji saradnici, rade i na projektu Sećanja budućnosti – od memorijske pene poliuretana, kao idealnim hemijskim alatom za dizajniranje proizvoda koji se sami transformišu, prave nameštaj koji je programiran da zauzme oblik koji mu je prethodno upisan. Tako je moguće naručiti komad memorijske pene, tanke ploče ili kockice, koja se zatim uključi u struju i zagreje i u roku od nekoliko minuta pretvori u pravu funkcionalnu čvrstu i trajnu stolicu. Ništa manje nije zanimljiva ni stolica koja se uključivanjem u struju formira po obliku našeg tela, da bi po isključenju iz struje zadržala upravo taj oblik, savršeno istkan po našoj figuri, ali u čvrstoj, postojanoj formi. Nakon ponovnog uključenja u struju ovakva stolica se vraća u prvobitnu formu, da bi se zatim kroz nekoliko minuta u struji prilagodila sledećem korisniku.

Iz svemira u Beograd

Noumenon pored nameštaja razvija ovaj materijal i u drugim sferama, i tako su angažovani i od NASA-e za izradu specijalne svemirske antene koja svoju formu dobija tek po lansiranju u svemir i uticaju sunčevih zraka. Ono što je i NASA uvidela je neverovatna prednost ovog materijala u transportu. Time što se u sam materijal upisuje, odnosno memoriše željeni oblik koji on zatim preuzima tek uz pomoć spoljašnjeg okidača, što je u slučaju nameštaja tek kada dođe u ruke korisnika. Za razliku od dosadašnjih transformabilnih nameštaja ovaj je izuzetno otporan i dugotrajan, i zadržava potpuno čvrstu stukturu.

Ništa i sve

Ovi Belgijanci su u Beogradu zavoleli industrijske zone, neobičan kolaž arhitekture, prostora i ne-prostora koji ostavlja utisak kao da prolaze kroz portale. Prija im i doza jutarnjeg adrenalina kada, onako usputno sretnu čopor lutalica. Beograd ih privlači zbog tenzije koja vlada na površini između toga da se ništa ne dešava i sve se dešava, a sve je u rukama onog koji gura. Zašto baš ovde? Uvideli su da ovde ima još uvek dosta zanatskih veština, kao i da su inženjeri i dizajneri dosta dobro obrazovani. Šta im se u Beogradu ne sviđa? Kafkanska birokratija. Kao i činjenica da ima više (nebrojano više) barova nego muzeja.

Slučajni susreti

Merijen Viljalobos je Venecuelanka koja je u Beograd došla slučajno, usled 16-satnog presedanja između dva leta, koje se vrlo brzo i spontano pretvorilo u petodnevni boravak, a zatim i u brak dve godine kasnije. Merijen je arhitekta, a zajedno s Italijankom Margeritom Filpi vodi brend Pamela Coromoto.

Po meri žene

Svoje arhitektonsko znanje i organske uticaje konkretizuje u poetskoj strasti neobičnih ukrasnih komada. Uz kombinovanje 3D modelovanja i ručnog rada nastaju živopisne šare i oblici koji se direktno prave po kalupu ženske siluete. U Beogradu Merijen ističe ljude na prvom mestu, zatim bezbednost kao nešto što je veoma „egzotično‟ za Venecuelance, i jedinstvenu živost. Ono što je ovde odbija jeste sve što ima veze s papirologijom i birokratijom.

Homoljski san

Daniel je svoju vezu s Beogradom otpočeo pre pet godina u Helsinkiju, upoznavši Ljubicu. Nakon izvesnog vremena preselio se u Beograd. Arhitekta je i u poslednje dve i po godine učestvovao je u brojnim arhitektonskim konkursima s kolegama iz Švajcarske, Nemačke i Srbije. Ipak, projekat koji realizuje dešava se baš ovde, u Srbiji, i to na Homoljskim planinama. Ljubica i on su pronašli investitora koji je želeo da uloži u eksperimentalnu vikendicu koju oni realizuju.

Domaći ili ne

Ovaj arhitektonski par razvija prvu kuću u Srbiji koja je izgrađena od industrijske konoplje, i to u sklopu većeg urbanističkog projekta eko-farme, namenjene i turizmu. Danielov utisak je da je to što je stranac imalo ulogu u tome da dobije baš ovaj posao jer, kako kaže, misli da domaći ovde ne veruju dovoljno jedni drugima i zapravo se osećaju lagodnije da rade sa strancima, a naročito kad su oni iz Švajcarske za koju važi da se red i preciznost poštuju.

Ekipa predstave Sumnjivo lice „Sumnjivo lice“ na Filmstreetu Leila basta LEILA RECORDS slavi peti rođendan sc15 (71)_cover Akademski seminar Think LEAN na Tehnološko-metalurškom fakultetu _SSS7995 Ostvarena prva od 011 vaših ideja! · · ·