Jezičke igre
KULTURA

I ove godine, tradicionalno u martu, u Kulturnom centru Beograda okupljaju se pesnici i svi koji vole poeziju. Festival Svetski dan(i) poezije 2018 biće održan od 21-24. marta i ima zanimljiv program – posvećen temi odnosa jezika i društva, kroz primere sadejstva poezije, performansa, i kratkog filma.
Na festivalu će se razgovarati o moćima i krhkosti poezije, kao i o instrumentalizaciji jezika u komunikacijske i političko-ideološke svrhe. Gosti festivala lično predstavljaju svoju poeziju i dolaze iz Crne Gore, BiH, Hrvatske, Albanije, Italije, Nemačke, Austrije, Srbije.

Recept neoavangardnih umetnika
Olivera Stošić-Rakoć, urednica tribinskog i književnog programa u Kulturnom centru Beograda najavljuje u razgovoru za City ovogodišnji festival, i podseća da je manifestacija započeta 2001. godine kada je održana jednodnevna pesnička akcija čitanja poezije na lokacijama po čitavom gradu, netipičnim za izvođenje književnih programa.

„Poeziju su tada, kao i danas, čitali ili izvodili isključivo pesnici lično. Zatim je takav događaj prerastao u višednevni festival internacionalnog karaktera. Izvođenje poezije (umetnosti) van institucionalnih okvira je stari i oprobani recept neoavangardnih umetnika, ali je u to vreme, kada je srpsko društvo još uvek bilo ozračeno „devedestim“, a kulturni programi bili minimizirani, ova neposredna mogućnost interakcije pesnika i slučajne publike bila izazovna, a činilo se i potrebna. Od početaka manifestacije organizujemo programe koji ukazuju na performativnu prirodu same poezije, a u nekoliko navrata pesnici su i sami izvodili programe koji se mogu okarakterisati kao performans“, kaže Olivera Stošić-Rakić.

I dodaje da im je prošle godine stigao predlog sa Univerziteta Cirih da se zajednički realizuje izložba Poezija i performans. Istočnoevropska perspektiva.

„To nam se učinilo kao sasvim prirodan nastavak našeg festivala. Svakako živimo u dobu interdisciplinarnosti i mulimedijalnosti. Još jedno bitno obeležje manifestacije je ukazivanje na postojeće projekte koji su nastali u sadejstvu poezije i drugih umetničkih praksi, te otuda i tema produktivnog odnosa poezije i filma, pre svega kroz primer 14 kratkih filmova sa Zebra Poetry Film Internationala.“

Poezija i performans
Izložba o poeziji i performansu otvorena je od 8-29. marta u galeriji Poodroom, i na njoj se mogu videti tekstualne partiture, fotografije, knjige, audio i video radovi, kao i dokumentacija određenih performansa realizovanih u “doba socijalizma”. Izložba je inicirana na Univerzitetu Cirih i realizuje se kao turing projekat u nekoliko evropskih gradova, i u lokalnim institucijama. Beogradsko izdanje izložbe usredsređuje se na performans i umetnost socijalističke Jugoslavije, a obuhvata i radove nastale u drugim istočnoevropskim sredinama.

Katalin Ladik, jedna od autorki predstavljenih na ovoj izložbi, biće gošća ovogodišnjeg festivala- izvešće performans Alisa u zemlji kodova . Zanimljivo će biti i predstavljanje spisateljske pesničke grupe Nacista i zlatousti iz Austrije. U svom performansu oni pokušavaju da pesničkim jezikom dekonstruišu planetarno aktuelni i pogubni jezik nacionalizama.
„Jedna od ideja, ili bolje reći pitanja koja festival postavlja (i oko kojih je koncipiran), jeste zašto su trenutno na ex-yu prostorima nemogući ili nedovljno vidljivi kolektivni umetnički činovi -poput ovog primera grupe Nacista i Zlatousti, ili onih grupa koji su delovale nekada, i čiji rad sada apostorfiramo na pomenutoj izložbi“, kaže Olivera Stošić-Rakić.

Uzbudljivo čitanje poezije
U razgovoru o posebno zanimljivim momentima ovogodišnjeg Svetskog dana poezije Olivera Stošić-Rakić kaže da preporučuje da se dođe na festival i čuje šta su novosti sa nekih od najzanimljivih književnih scena Evrope. Preporučuje i da se poseti program Slušanje poezije u okviru kog poeziju čitaju domaći i inostrani autori, pesnici različitih godina, poetika, senzibiliteta… Pesnici će publiku povesti kroz do sad neosvojene prostore KCBa, a čitav program ima elemente performativnosti, i podrazumeva i angažman same publike.

A ko sve čini publiku Dana poezije?
„Publika je raznovrsna, od srednjoškolske i studentske, odnosno mladih koji se okušavaju u pisanju, do takozvane slučajne publike na ulici, kao i stručne ili neposredno aficirane publike. S obzirom da imamo i programski segment posvećen vizuelnim umetnostima, odnosno poetskim filmovima, verujemo da time širimo krug publike preko granica uobičajene književne publike“, zaključuje Olivera Stošić-Rakić.

GOSTI SVETSKOG DANA POEZIJE 2018

Na beogradskom festivalu posvećenom poeziji broj gostiju se uvećava iz godine u godinu. Festival nastoji da uspostavi i aktivne veze sa drugim evropskim festivalima, što bi moglo da doprinese prisustvu ovdašnjih autora na inostranim scenama. Ove godine gosti festivala biće i umetnički direktori dva festivala poezije i književnosti koji spadaju među najveće u Evropi. U Beogradu su ovog marta Tomas Volfart, direktor berlinske Kuće poezije, osnovane 1991. u Berlinu. On je odgovoran i za organizovanje mnogih događaja (oko 100 godišnje) koji se bave savremenom nemačkom i internacionalnom književnošću i poezijom, kao i za najveći festival poezije u Evropi – Berlinski festival poezije Poesie.festival Berlin, kao i ZEBRA poetski filmski festival (Berlin/Minster), i popularni program „open mike“ (otvoreni mikrofon). Gosti su i Tomaš Glanc, slavista, i Zabine Henzgen, slavistkinja i umetnica.
Tu su i pesnikinje i pesnici: Tanja Bakić (Podgorica), Laslo Blašković (Novi Sad), Adisa Bašić (Sarajevo), Dušan Vejnović (Novi Sad), Sara Ventroni (Rim), Đan Mario Vilalta (Pordenone), Srđan Gagić (Beograd), Eugen Gomringer (Rehau), Lidija Dimkovska, (Ljubljana/Skoplje), Dejan Ilić (Beograd), Lisandri Kola (Tirana), Mirjana Frau Kolarski (Novi Sad), Josip Kocev (Skoplje), Katalin Ladik (Budimpešta), Tomislav Marinković (Lipolist), Natalija Marković (Beograd), Vlado Martek (Zagreb), Grupa „Nacista i Zlatousti“ (Beč/Berlin): Sandra Gugić, Tomas Arst, Gerhild Štajnbuh; Grupa „Poezin“ (Novi Sad / Beograd): Nikola Oravec, Milan Mijatović i Đorđe Đorđević, Marion Pošman (Berlin), Ana Ristović (Beograd), Goran Stanković (Niš), Slobodan Tišma (Novi Sad), Stevan Tontić (Novi Sad) i Vitomirka Trebovac (Novi Sad).

002(1) 15. Noć muzeja CC18-ul ChibiCon 2018: Festival japanske pop kulture u Domu omladine Naslovna-SvečanootvaranjespomenikaPobedniknaKalemegdanuBeograd1928.(SvetozarGrdijan©BorbaFotodokumentacija) Život kakvog više nema: Fotografije sa izložbe „Gradovi u pokretu“ Dejan Atanacković NIN-ova nagrada dodeljena Dejanu Atanackoviću · ·