foto Marko Djokovic/
KULTURA

Beogradska filharmonija je ove sezone na svojoj kamernoj sceni predstavila nov projekat – Teatar u filharmoniji. Reč je o pozorišnom koncertu, formi koja spaja dramsko izvođenje (čitanje pisama velikih kompozitora) i koncert odabranih muzičkih dela.

Akteri nove teatarske forme koja dočarava živote velikih kompozitora i njihovu muziku jesu glumci Vladimir Aleksić i Tamara Krcunović, i muzičari filharmonije. Publika će moći da uživa u koncertima posvećenim Čajkovskom (1. decembar), Maleru (23. februar), Šumanu (13. april) i Stravinskom (26. maj).

Pozorišni koncert osmislio je glumac Vladimir Aleksić, nakon svoje saradnje s Beogradskom filharmonijom. On i Tamara Krcunović čitaće dela svih odabranih kompozitora, na svim pozorišnim koncertima u ovoj sezoni. Led je, kaže Vlada, uspešno probijen prvim koncertom, krajem oktobra, na kome su dočarali Mocartovu genijalnost – njegove životne okolnosti, intimu i muziku.

– Mislim da smo našli formulu kako zajedno mogu da funkionišu muzika i tekst, a da se međusobno ne ugrožavaju. Očekujem da svaki sledeći dramocert (to je moja kovanica nastala od reči drama i koncert) biti još maštovitiji od prethodnog, da ćemo otkriti nove mogućnosti preplitanja muzike i teksta. Svrha je da kod gledalaca izazovemo osećaj ispunjenosti i nadahnutosti životom i delom kompozitora.

Glumica Tamara Krcunović kaže da rad na Teatru u filharmoniji odlikuje odlična saradnja reditelja, glumaca i muzičara.

– Toliko smo se svi dobro razumeli i bili zajedno u tom procesu, da ne mogu ni da zamislim dokle će to sve stići na petom koncertu. Očekujem da ćemo iz koncerta u koncert ići za korak dalje. Često, kad se koncentrišem na setu ili u pozorištu, slušam muziku. Za svaku ulogu imam određenu numeru koju izaberem. Ovde sam to imala uživo na sceni.

Pozorišni koncert kao novi žanr

Jelena Milašinović, PR Beogradske filharmonije, navodi da ova institucija već sezonama unazad razvija svoju kamernu scenu paralelno sa zvaničnom sezonom koncerata. A sala Beogradske filharmonije (Studentski trg 11), mesto na kome se odvijaju i probe orkestra i kamerni koncerti, pogodna je za razne vrste eksperimenata.

– Za ovu sezonu smo želeli da uradimo nešto sasvim novo. Koncept čitanja pisama kompozitora jeste dobra forma koja nas upoznaje s likom kompozitora, s okolnostima u kojima je određeno delo nastalo. Na taj način približavamo delo publici koja ga je već čula, a publika kojoj je delo nepoznato može da stekne poseban uvid, da bolje razume delo. Ovde smo stvorili vrstu novog žanra. To nije teatar, ni koncert, već jedan hibrid – pozorišni koncert, gde jezici funkcionišu autonomno – i jezik muzike i reč kao takva. Oni su u kontekstu novog umetničkog dela koje pojašnjava okolnosti u kojima je delo nastalo, navodi Jelena. I ističe:

– Kroz različitih pet kompozitora koje smo izabrali i čija ćemo pisma čitati, mi zapravo pravimo šetnju kroz istoriju muzike – od klasicizma, preko romantizma do 20. veka. Odabrani su Mocart, Šuman, Čajkovski, Maler i Stravinski.

Tajne velikih kompozitora

Pisma kompozitora su iz lične korespondencije – s voljenim osobama, prijateljima, saradnicima… Jelena Milašinović navodi da su odabrana pisma iz već prevedene literature, ali i iz literature do koje se došlo istraživanjem.

– Tu možete da vidite i lične probleme velikih kompozitora i poziciju umetnika u određenom vremenu. Ne znam koliko ljudi zna koliko je Mocart imao ličnih problema za života. On jeste bio cenjen, ali je umro u velikoj bedi. Mnogo svog talenta i energije trošio je na stvari koje nije želeo da radi, a morao je da ih radi. Kroz njegova pisma vidimo da on ne želi da se bavi pedagogijom, jer ga to odvlači od onoga što je njegova misija – komponovanja. Kroz pisma kompozitora koja smo odabrali vidi se da ne postoji komfor u umetničkom stvaralaštvu, i da je tu uvek borba s trenutkom u kome se živi.

Za velike kompozitore, otkriva njihova prepiska, bilo je karakteristično i to što su bili beskompromisni u svom umetničkom radu. Čajkovski je zapisao da umetnik ne sme da pristane na bilo šta što je odustajanje od njegovih namera u stvaranju jednog umetničkog dela. I druga pisma koja će publika imati priliku da čuje osvetljavaju velike kompozitore s raznih strana – razotkrivaju okolnosti u kojima su živeli i stvarali, motive i inspiracije, emotivni život, patnje i ushićenja… Osvetljavaju i odnos kompozitora prema vremenu u kome žive, prema drugim autorima i, naravno – prema samoj muzici.

Istraživanje i eksperiment

Reditelj Vlatko Ilić navodi da je prilikom postavke pozorišnog koncerta koji se bavio Mocartom, nastojao da pronađe nekoliko tačaka oslonca.

– Konceptualna ravan umetničkog dela mi je izuzetno važna, i volim da gledaocima i slušaocima pored estetskog doživljaja pružim povod da o materijalu razmišljaju tokom i posle njegovog izvođenja. U ovom slučaju imali smo Mocartovu muziku, i njegova pisma, a trebalo je osmisliti formu koja bi ih obuhvatila a da pri tom ne ide na štetu ni jednog ni drugog. Zbog toga smo se odlučili za veliku projekciju snimka scene, koji se uživo prenosio tokom izvođenja, i koji je publici omogućavao izmenjen, drugačiji pogled na događaj koji se ujedno odigravao pred njima.

Jelena Milašinović navodi da je nov način rada bio uzbudljiv i doneo neočekivano, te da je reditelj Ilić vrlo svedeno postavio priču o Mocartu.

– Naša sala je bila zamračena, imala je projektor koji je osvetljavao glumce. Imali smo i projekciju na video-bimu, muzičari su bili pod lanternama – bila je specijalna, drugačija atmosfera, jer filharmonija ne svira koncerte u mraku. Ovde su svi bili spremni na eksperiment, i za sve učesnike ovo je bilo drugačije iskustvo. Čajkovski je sledeći kompozitor čija ćemo pisma čitati, a to izdanje Teatra u filharmoniji će uobličiti Nikola Ljuca.

Svako izdanje Teatra u filharmoniji na scenu postavlja drugi reditelj. Tokom rada na prvom pozorišnom koncertu, navodi Jelena Milašinović, glumci i muzičari su se dobro razumeli i sjajno sarađivali, a rad na koncertu je i za jedne i za druge bio osveženje.

plakat 50 x70 sa logoima Počinje „Take Over“ festival Kuća za pisce U Krokodilovoj „Kući za pisce“ danski autor Jan Sonergor Nick Cave (foto: bbc.com) Muzičari-tekstopisci koji bi isto mogli da dobiju Nobelovu nagradu za književnost 14195465_1300602936640742_2420734380234856958_o cover1 StandUpFest 2016: Četiri dana najbolje stand up komedije ·