naslovna
KULTURA · film/TV

Nema dileme: „Južni vetar“ je ove jeseni vratio srpsku publiku u bioskope. Redovi za ulaznice su, nakon dugog sušnog perioda, sve duži i to je zaista divan prizor. I dok se film Miloša Avramovića za prvih nedelju i nešto dana približava fantastičnoj cifri od 250.000 gledalaca i „preti“ da je duplira do kraja distribucije, u kino dvorane su pristigli novi naslovi… U pitanju su još jedan srpski film, epopeja iz Prvog svetskog rata „Zaspanka za vojnike“, i „Boemska rapsodija“, biopik o usponu i odlasku u legendu Fredija Merkjurija, predvodnika čuvene britanske grupe „Queen“. Pohvalu „Južnom vetru“ ste već mogli da čitate na našem sajtu (važna napomena: film je još bolji na drugo gledanje), dok su osvrti na dva sveže pridošla naslova u produžetku teksta…

Piše: Đorđe Bajić

Počinjemo, kako je i red, od Zaspanke za vojnike… Nakon duže pauze, Predrag Gaga Antonijević se vraća u srpsku kinematografiju, i to filmom o Prvom svetskom ratu, zasnovanom na čuvenoj Srpskoj trilogiji (1935, 1936, 1937), autobiografskoj prozi akademika Stevana Jakovljevića. Antonijević i ekipa su se namerili da snime naglašeno rodoljubiv film, „patriotsku čitanku“ u kojoj će se veličati srpsko junaštvo i istorija, i dobrim delom su u tome i uspeli. Mada, ne bez teškoća i lutanja. Naime, ovo definitivno nije ratni spektakl koji smo očekivali. U produkcijskom smislu, Zaspanka je naglašeno kamerna i svedena. Nekoliko desetina ljudi u uniformama vode konje preko goleti – to je prizor koji najčešće vidimo u ovom filmu i koji se nalazi čak i na posteru. Najspektakularniji deo pomeren je gotovo na sam početak, iako se hronološki zbiva kasnije. Tom odlukom je, umesto da bude sačuvan za drugu polovinu filma, prerano iskorišćen jedan od glavnih Antonijevićevih aduta.

U glavnim ulogama su se našli mladi glumci Vuk Jovanović i Marko Vasiljević. Obojica su pojavni i upečatljivi, te će im Zaspanka, nadam se, biti odskočna daska za nastavak glumačke karijere. Ono što iznenađuje jeste to da obično veoma pouzdanom Ljubomiru Bandoviću nije legla poverena mu uloga, možda i zbog njene jednodimenzionalnosti i stalno prisutnog povišenog tonusa (Bandovićev komandant neprestano viče na vojnike, što u jednom trenutku postaje iznurujuće i iritirajuće). Mada, u načelu i sa par izuzetaka, odabir glumaca je dobar – treba posebno pohvaliti epizodiste Nikolu Ilića, Marka Pavlovskog i Ivana Đorđevića koji su svojim vojnicima, na ograničenom prostoru, udahnuli život i naveli nas da za njih navijamo.

Širim masama prepoznatljivi glumci poput Nebojše Glogovca, Vuka Kostića, Nataše Ninković ili Marka Janketića su prisutni nakratko, u sceni ili dve. Filmu definitivno nedostaju istinske zvezde – i to će se, plašim se, odraziti na bioskopsku posetu. Takođe, nije lako snimiti film po književnom predlošku, što se i ovde pokazalo. Scenaristi Predrag Antonijević i Nataša Drakulić gradili su priču Zaspanke uz pomoć nizanja manje-više zaokruženih i samodovoljnih epizoda, što je dovelo do toga da ne postoji narativna gradacija koja bi gledaoca držala u konstantnoj tenziji. U tom kontekstu, Zaspanka bi u dramaturškom smislu bolje funkcionisala kao četvorodelna serija, nego kao bioskopski film.

Muzika koju potpisuju Aleksandra Kovač i Roman Goršek poseduje epski zamah, koji je i te kako potreban filmu. Posebno se izdavaja kompoziicja Najduža noć koja se sjajno uklapa u ubedljivu završnicu. Zaspanka za vojnike uspeva da u poslednjim minutima postigne jedan od samozadatih ciljeva –  da dirne gledaoce i izazove snažnu emotivnu reakciju (po rečima Antonijevića, kraj filma je na ivicu suza doveo čak i predsednika Aleksandra Vučića). Neosporno, Zaspanka za vojnike spada u gornji dom ovogodišnje produkcije, te je bez puno razmišljanja svrstavam među srpske filmove iz 2018. koje mi je bilo zadovoljstvo da pogledam na velikom platnu (u tu skupinu spadaju Ederlezi Rising, Banditi u potrazi za mamom, Teret, Zlogonje i Južni vetar). Do kraja godine je planirana još jedna premijera srpskog filma – u pitanju je Kralj Petar I Petra Ristovskog –  nakon čega će se stvoriti uslovi da podvučemo crtu. Ono što je već sad evidentno jeste da je 2018. jedna od boljih godina za srpski film.

Što se Singerove/Flečerove Boemske rapsodije tiče, prijatno sam iznenađen. Ne zato što mislim da je u pitanju izvanredan film, jer to nije, već zato što sam u mraku bioskopske sale iskusio jedan solidan, pregledan i zabavan muzički biopik. Imajući u vidu da je reditelj Brajan Singer otpušten i zamenjen Deksterom Flečerom na dve trećine snimanja, te da je pre toga Saša Baron Koen zamenjen Ramijem Malekom, na kraju je sve još dobro i ispalo. Boemska rapsodija je konvencionalan film o jednom krajnje nekonvencionalnim čoveku, uz to pojednostavljen, romantizovan i sa dosta istorijskih nedoslednosti, ali ukupno gledano predstavlja sasvim zadovoljavajuće bioskopsko iskustvo.

Rami Malek baš i ne podseća previše na Fredija Merkjurija (užasna zubna proteza koju su ga naterali da nosi ne pomaže), ali uspeva da izvuče maksimum u datim okolnostima… Lusi Bojnton je veoma dobra kao Meri Ostin, Merkjurijeva devojka iz vremena pre nego što je pevač postao svestan svojih istinskih seksualnih sklonosti, a na visini zadatka je i ostatak glumačke postave… samo što im nije dat prostor da se razigraju. Okreni-obrni, Boemska rapsodija zavređuje pažnju poklonika grupe Queen i biografskih filmova, mada je jasno da pravi film o Merkjuriju tek treba da bude snimljen.

naslovna Tri serije koje su nam skrenule pažnju naslovna Najiritantniji klišei iz horor filmova voxlux-768x432 Natali Portman glumi pop zvezdu u filmu „Vox Lux“ AMERICAN WOMAN 2018 pic02 3 nove serije: 30 minuta grešnog zadovoljstva · · · ·