Teodora i Sofija-cover
U VAZDUHU · intervju

TeYosh se bave angažovanim dizajnom i spajaju u svojim originalnim radovima animaciju, umetničku režiju, osmišljavanje koncepta… Fokus njihovog interesovanja je odnos čoveka prema tehnologiji, i pitanje kako je svakodnevna upotreba digitalne tehnologije uticala na ljudske navike, uzrokovala nove pojave u komunikaciji i promenila našu percepciju. TeYosh propituju, prezentuju, osvetljavaju i imenuju fenomene modernog doba. Uspešan dizajnerski duo čine Teodora Stojković i Sofija Stanković.

„Počele smo da radimo zajedno na osnovnim studijama u Beogradu. Studirale smo na dva fakulteta koji su imali dosta različit pristupu radu. Prepoznale smo sličan vizuelni senzibilitet, i posle nekoliko uspešno završenih radova odlučile smo da nastavimo da radimo zajedno. Tako je i nastao TeYosh“, navodi Teodora Stojković.

Ona je diplomirala grafički dizajn i vizuelne komunikacije na Fakultetu za umetnost i dizajn Megatrend, a Sofija Stanković je stekla diplomu iz animacije na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Zajedno su upisale dizajn master program na Sandberg Institutu (Gerrit Rietveld Akademija) u Amsterdamu 2013. godine, i kasnije saznale da su prvi dizajnerski duo u istoriji ovog fakulteta.

Do sada su radile samostalne projekte i sarađivale s mnogim slavnim klijentima. Sarađuju i s mnogim umetnicima, i kroz ono što rade uvek provlače angažovanu notu. Govoreći o tome kako su odlučile da se uz raspoložive dizajnerske alate pozabave današnjicom i njenim momentima, Teodora kaže: „Mi živimo u vremenu kad moramo izmisliti ili iznova definisati svoju profesiju jer su definicije profesija koje su do sada važile jednostavno postale zastarele. Tehnologija se razvija toliko ubrzano da nam se i profesija i način zivota menjaju iz dana u dan.“ 

Prepoznavanje fenomena

Rečnik onlajn ponašanja (Dictionary of Online Behavior), nastao pre nekoliko godina, projekat je koji stalno raste i širi se novim terminima. Za Rečnik je glavna inspiracija bila reč Selfie koju je The Oxford Dictionaries proglasio za reč 2013. godine.

„Jedan napredak tehnologije, kao što je prednja kamera na telefonu, uzrokovao je fenomen fotografisanja sebe, a taj fenomen je uticao na način na koji mi danas putujemo, družimo se i izlazimo, pa čak i na to kako vidimo i definišemo sebe, ili lepotu. Takvih fenomena nastalih kao posledica razvoja tehnologija ili napretka socijalnih mreža ima još mnogo. Mi smo rešile da ih prepoznamo i definišemo. Tehnologija se danas razvija mnogo brže nego jezik“, kaže Teodora. Sofija objašnjava da se njihov projekat bavi načinom na koji ljudi komuniciraju u onlajn svetu.

„Mi smo izmislile nove reči koje opisuju pojave koje su promenile naš način komunikacije, a koje su nastale na socijalnim mrežama. Svaka reč u rečniku je definisana kroz vrstu reči kojoj pripada, objašnjenje i primer dati su kao u tradicionalnim rečnicima, ali je svaka reč takođe i ilustrovana kroz gif, format koji je simbol digitalne kulture. Naravno, shodno temi, rečnik onlajn ponašanja nije knjiga, već vebsajt www.dicitonaryofonlinebehavior.com.“

Nove reči, nova osećanja

Zanimljiv novi rečnik sadrži 17 pojmova. Prvi termini u rečniku bili su Thrillification i Instameet. Autorke rečnika objašnjavaju da je thrillification kovanica nastala od reči thrill i notification, i da se odnosi na uzbuđenje koje osetimo kad ugledamo da imamo nove notifikacije (i koje nastaje usled lučenja hormona dopamina). Ljudi su socijalna bića, a u onlajn svetu notifikacije su znak da ljudi reaguju na nas, da smo živi. Nakon ovog, objavljen je i pojam Instameet koji se odnosi na oslanjanje na socijalne mreže pri upoznavanju.

„Upoznavanje oflajn je postalo sporo u odnosu na tempo koji socijalne mreže nude. Nakon nekoliko klikova, instant saznajemo više činjenica o nekome nego da smo s tom osobom uživo pričali, a ne postoje strah i neprijatnost od postavljanja pitanja. Udobno, uz kafu, iza ekrana, proučavamo nekoga u svom tempu. Nekoliko prijatelja je čak osetilo dozu nervoze i sumnjičavosti prema ljudima koje su upoznali, a koji nisu imali socijalne mreže.“

Nedavno je objavljen poslednji pojam – Forcie. Ovaj spoj reči force i selfie označava nevoljan selfi – onaj na koji ste primorani nečijim entuzijazmom. Teodora i Sofija kažu i da nemaju omiljene pojmove u svom rečniku.

„Neke smatramo duhovitijim i uspešnijim što se tiče etimologije, a neke smatramo potrebnijim za korišćenje u svakodnevnom životu. Neki možda i nisu toliko potrebni za sam jezik, ali su interesantni za razmišljanje, i ukazuju na novonastale probleme. Što se vizuelnog tiče, uglavnom najviše volimo najnovije, jer na projektu radimo već nekoliko godina, tako da smo uz rad rasle i razvijale se, što se u vizualima i vidi.“

Zanimljivo je da se Rečnik onlajn ponašanja stalno širi – TeYosh svakog meseca rade na jednom novom pojmu. „U okviru tog projekta planiramo da nastavimo započetu saradnju s drugim umetnicima i dizajnerima, ali i sociolozima, teoretičarima i psiholozima s kojima kreiramo nove pojmove.“

Nadogradnja na oflajn život

Originalni i vizuelno upečatljiv rečnik ima dozu humora i kriticizma, i provocira razne zapitanosti – šta je u onlajn svetu ekvivalent govoru tela u svakodnevnom životu, kako procenjujemo i stavljamo u određeni kontekst onlajn poruke odobravanja ili neodobravanja, te kako se razvoj onlajn komunikacije zaista odražava na (oflajn) odnose među ljudima? I na kvalitet života?

„Nas dve smo milenijalci, mi smo među poslednjim generacijama koje su upoznale svet i odrasle bez smart telefona i socijalnih mreža. Zato su za našu generaciju socijalne mreže nadogradnja na oflajn život. Čak je i našoj generaciji teško da se diskonektujemo, a radnje koje su nam na socijalnim mrežama isprva delovale čudno ili neprirodno sad su se normalizovale. Generacije posle milenijalaca samo znaju za svet sa socijalnim mrežama, i zato je bitno da im mi u nasleđe ostavimo svoje opservacije kako bi mogli kritički da posmatraju vodu u kojoj plivaju“, kaže Sofija. A Teodora ističe da joj je uvek bilo interesantno što su socijalne mreže zapravo limitirane interfejsom.

„Na primer, svaki lajk je isti – ali mi, pošto smo ljudi, pridajemo drugačiji značaj svakom lajku na osnovu toga od koga dolazi. Takođe smo stvorili niz nepisanih pravila, neku vrstu bontona na socijanim mrežama. Kao da je postojala potreba da se nadomesti taj nedostatak govora tela koji smo, inače, u oflajn druženju, u mogućnosti da čitamo.“

Attention spam

Novi multimedijalni projekat dua TeYosh bavi se pažnjom (i njenim nedostatkom) u rastresitom virtuelnom svetu. Sofija objašnjava da su se u nazivu projekta poigrale rečima – spojile su attention span (raspon pažnje) i spam (što se odnosi na spam poruke).

„Spamovanje ovde koristimo i u širem kontekstu – digitalnog đubreta s kojim se srećemo, a zbog kog nam je sve teže i teže da se fokusiramo. Ovo će biti projekat koji će se baviti zdravljem, mentalnim i fizičkim. Fokus je vrlo bitan i ograničen ljudski resurs koji nam omogućava da se posvetimo ličnom napretku i odnosima s ljudima, a koji je postao razbacan između nepreglednih tabova koje otvaramo i beskrajnog skrolovanja na smart telefonima. Sedimo satima ispred kompjutera, i skačemo od linka do linka, u potrazi za novim senzacijama. Živimo u vremenu ekonomije pažnje (gde je glavno pitanje kako privući pažnju potrošača), pa je naša rastrzanost logična posledica. Projekat će biti u obliku vebsajta, ali moguće i linije proizvoda, još radimo na konceptu.“

O uticaju društvenih mreža

„Socijalne mreže su se pozicionirale kao glavni izvor informacija posebno među milenijalcima, i mogu do neke mere uticati na globalnu politiku, kao što se desilo u Americi tokom poslednjih predsedničkih izbora“, kaže Sofija Stanković.

„Društvene mreže su stvorile profesije poput blogera i influensera, i postale bitan deo mnogih drugih profesija. Kroz haštagove se danas globalno šire mnoge ideje i novosti – od bezazlenih smešnih videa, do predstavljanja ozbiljnijih pokreta kao što je skorašnji #metoo.“

O razvoju digitalnih tehnologija

„Fizički, digitalna tehnologija postaje više sveokupirajuća (immersive) – okupira naš vid (VR i AR – Augmented Reality), kao i čulo dodira – pomoću raznih tač-skrinova ili senzora koji prate pokrete tela. Što se tiče sadržaja, digitalni sadržaji postaju sve više personalizovani za korisnika. Nije tajna da Fejsbuk i mnoge druge kompanije prodaju naše podatke oglašivačima kako bi oni plasirali svoje proizvode target publici. Google pretraga istih reči daje različite rezultate različitim korisnicima. Ovo je problematično jer će biti teško izaći iz socijalnog miljea kome neko pripada. Tako da će internet biti u stanju da pruži potpuno drugačiju, a opet uverljivu sliku stvarnosti različitim korisnicima. To se već dešava, a biće još zastupljenije“, objašnjava Sofija. Teodora dodaje da svaki napredak tehnologije donosi sa sobom skepticizam. „Sokrat je verovao da će pisanje unazaditi ljudsku misao i pamćenje. U suštini, nije tehnologija ta koja je nužno dobra ili zla, već način na koji se ona upotrebljava.“

Ivan Vuknić Ivan Vuknić: Ljudi su zasićeni digitalnom erom Miloš Biković Miloš Biković o svojoj ulozi u velikom ruskom hitu „Led“ Hronika dobrog provoda Maja Vukadinović i Aleksandra Mikata: Najbolja zabava na tajnim adresama unnamed11 Filip Grujić: Mnogo je bitnije kako obojiti priču · ·