Foto: Wendy Wlv
U VAZDUHU · intervju

The Kraljica Vila (TKV) zaslužna je za maštovite stensile koji krase mnoge beogradske kutke. Prisutna je na ovdašnjoj street art sceni od 2004. godine, i ako su vam čula otvorena za lepotu i originalnost sigurno ste uočili njene radove.

Ove godine TKV je dobila posebno priznanje – našla se u knjizi Women Street Artists: The Complete Guide Ksavijera Tapijesa, među 50 žena, najboljih street art umetnica današnjice. Osvetljavanje murala sa njenim potpisom na fasadi KC Grad u Savamali je u septembru najavilo novu sezonu ovog kulturnog centra, a tokom oktobra TKV je predstavila svoje radove u Francuskoj. U Kulturnom centru Srbije u Parizu održana je izložba Face au Mur (Suoči se sa zidom) koja je objedinila sve važne aktere beogradske ulične umetnosti, a prateći deo izložbe obuhvatao je i crtanje na licu mesta, ispred galerije.

U razgovoru za naš portal TKV govori o svemu tome, i najavljuje veliku izložbu svojih radova koja će početkom decembra biti otvorena u Francuskom kulturnom centru u Beogradu. Govori i o umetničkim počecima i razvoju, o etabliranosti i interakciji sa publikom, o rizicima i ilegali koja ih prati…

Kako je osmišljena izložba Face au mur u Parizu na kojoj je predstavljena beogradska ulična umetnost? Kakve su bile tamošnje reakcije i komentari na ovaj događaj?

Projekat je počeo knjigom Belgrade Street Art koju je objavio autor Aleksandar Đorđević u saradnji sa izdavačkom kućom KOMSHE. Francuski kulturni centar u Beogradu je pomogao da se knjiga prevede na francuski i napravi promocija u Kulturnom centru Srbije u Parizu. Na izložbi koja je održana od 23. septembra do 21. oktobra, predstavljene su fotografije iz knjige. Artez i ja smo upotpunili program time što smo oslikavali panele ispred centra, a posetioci izložbe mogli su da osete deo atmosfere iz knjige. Utisci su bili pozitivni, i mislim da smo ostvarili odličnu saradnju sa Kulturnim centrom Srbije, i povezali se sa francuskom publikom. Aleksandar je dodatno ostvario kontakt sa galerijom Le Lavo Matik koja je specijalizovana samo za street art, pa sam imala prilike da crtam i ispred te galerije u sklopu promocije knjige.  Pariska publika je jako zainteresovana za street art, i postoji tržište za ovu granu umetnosti, tako da se radujem budućim saradnjama Beograda i Pariza.

Kako su izgledali tvoji street art počeci? Kako si osmišljavala motive za svoje radove? Koje tehnike si koristila?

Street artom se bavim od 2004. godine, a motivi su bili odraz mog otkrivanja sveta – muzike, umetnosti i književnosti . U početku sam teme za svoje radove birala dosta intuitivno. I za mene je to bilo otkrivanje potpuno novog sveta. U centru svega je stajala novootkrivena sloboda. Tehnika je ista (kao i dan danas), samo se malo usavršila. Šabloni su vrlo prosta tehnička stvar, a sama ideja je evoluirala, što je mnogo bitnije od tehničkog dela.

Koje lokacije u Beogradu su te inspirisale? (I koji delovi Beograda su, generalno, posebno inspirativni za street art radove?) 

Beograd je vrlo interesantno igralište ako se bavite crtanjem grafita. Postoji jako puno prostora koji dozvoljavaju neku vrstu intervencije, samo treba dobro opažati gde se oni nalaze. Beograd je moj grad i poznajem ga prilično dobro, tako da primećujem mesta koja su interesantna za street art. Ne postoji jedan određeni deo grada koji je specijalno inspirativan, već je samo otkrivanje novih mesta ono što je inspirativno.

Koliko je uzbudljivo rizikovati, slikati noću, pronalaziti delove grada koje želiš da oslikaš?

Rizik uvek postoji , ali to je deo koji morate da prihvatite ako želite da se bavite street artom. Ono što je najuzbudljivije je osećaj slobode. Svaka izvedba street arta na ulici je rizična, ali možda ne toliko kao u nekom drugim sredinama gde su posledice mnogo dramatičnije, što je dosta značajno za sam rad. Sredina u kojoj stvarate uvek ima najviše uticaja na izgled rada i na njegovu energiju.

Kako izgleda prelaz iz ilegale (iz sveta anonimnih street art autora) do  prepoznavanja? Odnosno do sticanja statusa umetnika koji je priznat u umetničkom svetu?

Stvar se zapravo ne menja mnogo, već samo dobija još jednu dimenziju. Najznačajnije je to što publika reaguje na umetnički rad. To je nešto što je najdragocenije, nenaplativo, i neopipljivo. Razmena koja se događa izmeću umetnika i publike je ono što je za mene najveće priznanje. Ilegalni rad se uvek paralelno odigrava sa ostalim događanjima, tako da nikada zapravo ni ne nestaje.

Kako je došlo do saradnje sa Holandskom ambasadom u Beogradu, poziva da radiš mural na fasadi KC Grad? Kako si osmislila izgled tog murala?

Prošle godine me je ambasada Holandije pozvala da učestvujem u projektu oslikavanja fasade Kulturnog centra GRAD. Ambasada je dugogodišnji partner KC Grad, i taj mural je predstavljao poklon samom centru, ali i gradu Beogradu. Za mene lično KC Grad je jako bitno mesto, mislim da on značajno doprinosi kulturi i umetnosti na puno načina. Bilo mi je drago da svojim umetničkim radom mogu da doprinesem, da dam nešto što će centar učiniti još boljim. Imala sam ideju da iskoristim motive iz holandske kulture (delft plavu boju, kao i motive sa čuvene holandske keramike), i da uradim jednu simboličnu sliku koja će predstavljati kulturnu saradnju Srbije i Holandije. Sam rad na muralu je trajao pet dana i jako sam uživala u njemu. Ove godine mural je i osvetljen, tako da će građani imati priliku da uživaju u njemu i noću.

Koje dosadašnje izložbe i projekti su ti najznačajniji? Šta si sve radila van Beograda?

Saradnja sa KC gradom i ambasadom Holandije je bila vrlo inspirativna za mene. Takođe sam imala priliku da sarađujem na jednom humanitarnom projeku sa ambasadom Australije u sređivanju dečije bolnice za cerebralnu paralizu, što je takođe bilo neverovatno iskustvo.Trenutno radim na jednom projektu koji je planiran za sledeću godinu, i koji će povezivati Beograd i Zagreb.

U maju ove godine je objavljena knjiga Women Street Artists: The Complete Guide Ksavijera Tapijesa. Kakav je osećaj naći se među 50 najboljih žena sveta koje se bave street artom?

Predstavljanje u toj knjizi simbolično otvara novo poglavlje u mom radu. Posle više od 10 godina bavljenja street artom imam potvrdu da idem u pravom smeru. Biti jedna od 50 najboljih žena je velika privilegija, i neverovatno mi je drago što moj rad našao mesto u ovoj knjizi.

Koju od autorki predstavljenih u knjizi posebno ceniš? I čiji senzibilitet ti je posebno blizak ?

Posebno mi je drago da se moj rad nalazi pored radova žena koje su mi bile uzor kada sam počinjala da crtam. I to su  još uvek. Od svih autorki u knjizi izdvojila bih Miss Van čiji rad posebno cenim. Takođe tu su i radovi Guerrilla Girls koji su jako važni za sve umetnice i autorke, bez obzira da li se bave street artom ili nekom drugom umetničkom disciplinom. Položaj žena u umetničkom svetu je nešto na šta one skreću pažnju. To je i vrlo bitan komentar na položaj žena, generalno.

Kako izgleda današnja beogradska street art scena? Šta je odlikuje? Šta je posebno interesantno, a šta nedostaje?

Beogradska scena je zapravo jako mlada ako je uporedimo sa onim u Parizu, Berlinu ili Njujorku i Sao Paolu. Mislim da ima puno kvalitetnih umetnika i umetnica, a vreme će pokazati kako će se scena formirati u budućnosti. Mislim da će ceo region tek postati jako zanimljiv što se graffiti umetnosti tiče.

Šta imaš u planu?

Početkom decembra je planirana samostalna izložba u Francuskom kulturom centru. Trenutno radim na pripremi radova kojima bih htela da predstavim svoje nove ideje. Izložba će trajati do kraja januara 2018, i u toku ta dva meseca dešavaće se mnoge aktivnosti u okviru izložbe.

FN2015 bina Dr Molekul 011_cover Ori Vejl, gost Festivala nauke: Jedan na jedan sa… dr Molekulom DSC_0229_cover Vesna Kodžopeljić, direktorka maloprodaje kompanije Matis: Visoki kriterijumi vode ka uspehu D7K_4696 as Smart Object-1 copy_1_cover Bogdan Cvetković (Parkour Srbija): Sloboda kretanja Naslovna fotografija za sajt_cover Milan Ćuk: Mozaici iz drugog univerzuma · · · ·