Filmovi koji nisu bili u bioskopima
KULTURA · film/TV

Bioskopi su tokom 2016. godine radili punom parom, ali na repertoar nije uvršten čitav niz sjajnih filmova koji zavređuju vašu pažnju. U tekstu koji sledi, odabrao sam deset filmskih favorita iz 2016. koji još nisu prikazani u Srbiji. Selektori FEST-a, obratite pažnju! U ponudi su sve same poslastice.

Za početak, dva filma koja datiraju iz 2015. godine, ali koja sam uspeo da pogledam tek 2016, ujedno i dva filma koja su režirali debitanti od kojih treba dosta kvalitetnog očekivati u vremenu pred nama.

Prvi dugometražni film Stivena Fingltona Stručnjak za preživljavanje (The Survivalist), mračna je priča o kraju civilizacije. U pitanju je veoma surov i sveden film sa, praktično, samo tri lika koji obitavaju u brvnari sakrivenoj u šumi. Kamerno postavka, da, ali ne i dosadna. Ovaj britanski film sniman u Severnoj Irskoj je „tvrđi“ nego što je uobičajeno i to prija. Nije baš kao da ga je režirala naša Maja Miloš, ali pomalo vuče u tom smeru. Jednu od uloga tumači Mija Got poznata iz kontroverzne Ninfomanke, što je već jasan nagoveštaj da će u filmu biti eksplicitnog sadržaja… Drugi film u ovom mini-nizu je takođe kamerno koncipirana Veštica (The Witch), horor senzacija sa Sandensa u kojoj je prikazan sukob šestočlane porodice sa silama zla koje zaposedaju šume Nove Engleske u XVII veku. Mlada glumica Anja Tejlor-Džoj se proslavila ulogom u Veštici (tokom 2016. glumila je naslovnu ulogu u SF hororu Morgan, debiju sina Ridlija Skota, Luka), a reditelj Robert Egers je takođe profitirao i već priprema rimejk kultnog Nosferatua.

Francuska glumica Izabel Iper iza sebe ima odličnu godinu – tumačila je noseće uloge u čak dva izvanredna filma. Ona (Elle) u režiji holandskog majstora Pola Verhuvena je moj omiljeni film iz 2016. godine. U pitanju je prvoklasan triler, podjednako verhuvenovski i francuski, film koji je namenjen zrelim gledaocima koji znaju da prepoznaju kvalitet i nisu spremni da se zadovolje boflom. Priča, zasnovana na romanu Oh…, kompleksna je i, priznajem, veoma perverzna. Verhuvenu je francusko okruženje veoma prijalo, snašao se podjednako dobro kao, svojevremeno, u Holivudu. On svoju junakinju stavlja u brojna iskušenja, a savršena gluma Iperove doprinosi da napetost dostigne svoj pun intenzitet. Izabel Iper je odlična i u drami Ono što dolazi (L’avenir) u čijem je fokusu život sredovečne žene nakon iznenadnog razlaza sa suprugom sa kojim je provela nekoliko poslednjih decenija. Film je režirala Mija Hansen-Lav, koja se, sada je to već sasvim jasno, nameće kao jedno od važnih imena evropskog filma. Bez jeftinih melodramskih efekata, dostojanstveno i smireno, a dirljivo, sa dosta filozofije – kao životne, tak i one iz knjiga, Ono što dolazi je „ženski film“ u najlepšem smislu te kovanice.

Dve odlične drame iz 2016. godine, Ogorčenost (Indignation) i Mali ljudi (Little Men) je Zoran Janković već preporučio u štampanom izdanju City Magazina – i ja ovom prilikom samo mogu da, zdušno i rado, ovu preporuku podržim. U tom kontekstu, želim da vam skrenem pažnju i na novozelandsku dramu sa elementima komedije Hunt for the Wilderpeople u kojoj glavne uloge tumače iskusni Sem Nil i mladi Džulijan Denison. Film je premijerno prikazan na Sandensu 2016, da bi nakon toga postao najgledaniji domaći film u istoriji Novog Zelanda. Reditelj Taika Vaititi se pre par godina proslavio horor komedijom Šta radimo skriveni (What We Do in the Shadows, 2014), da bi ga najnoviji film definitivno ustoličio među najvažnije aktivne novozelandske reditelje.

Tokom 2016. godine je premijeru imalo nekoliko dobrih horora, uključujući južnokorejski zombi spektakl Voz za Pusan (Train to Busan) i atmosferični američki Pst (Hush), ali bih u ovom žanru, pored već pomenute Veštice, pre svega izdvojio filmove Pod senkom (Zir-e Sayeh/Under The Shadow) i Autopsija Džejn Dou (The Autopsy of Jane Doe). Autopsiju je režirao norveški filmski pregalac Andre Uverdal, pre svega poznat po simpatičnoj horor komediji Lovac na trolove (Trolljegeren, 2010). Ovo je njegov američki debi koji po mnogo čemu podseća na horore starog kova – atmosfera i napetost se grade postepeno, da bi sve kulminiralo u istinski zastrašujućoj završnici. Glavne uloge u ovom hvaljenom i sasvim svežem filmu strave tumače Brajan Koks i Emil Hirš. Zanimljivost i specifičnost debija Babaka Anvarija se ogleda u tome da je radnja smeštana u Teheran tokom 1980-ih, u jek iransko-iračkog rata. Dok pokušavaju da prežive svakodnevne napade iračkih bombardera, majka i ćerka se suočavaju sa prikazama koje koriste njihovu slabost kako bi ih privukle u tamni vilajet. U pitanju je majstorski snimljen film sa snažnim dramskim nabojem, pa će u Pod senkom, verujem, uživati i oni koji nisu skloni hororu.

Za sam kraj… Nešto za rusofile. Kostimirani triler Duelista (Дуэлянт) dokaz je na braća Rusi i te kako umeju da pariraju holivudskim blokbasterima – pa čak i da ih, u pojednim aspektima, nadmaše. Dizajn fima je zaista prvoklasan, a u raskoš carske rusije XIX veka ubačeni su osveta, nasilje i seks. Elegancija i prljavština u istom pakovanju, pa ko voli… Meni se dopalo, a na reditelja Alekseja Mizgireva treba obratiti pažnju.

"Dirk Gently" (2016) TV preporuke: „Berlin Station“, „Dirk Gently“ i „Chance“ Gbrijela Peskuči cover Gabrijela Peskuči: Kostimografkinja jedinstvenog stila film Najbolje scene dočeka u filmovima saga3 cover Premijera domaće komedije „Saga o tri nevina muškarca“ · ·