Stripovi
KULTURA · strip

Izbor je, nakon dugog većanja, pao na četiri sjajna domaća izdanja koja se izdvajaju po kvalitetu i važnosti samih stripova, ali i po vrhunskoj opremi u kojoj su ovi dragulji devete umetnosti predstavljeni srpskim čitaocima. Veliku četvorku u 2016. godini čine: „Veliki Teks: Dolina terora“, „Peti Bitls: Priča o Brajanu Epstinu“, „Valentina 3: Trilogija Podzemaljci“ i „Mali cirkus“. Pročitajte više.

Crtač Roberto Raviola (1939-1996), ljubiteljima stripa poznat pod pseudonimom Magnus, proslavio se svojom saradnjom sa Lučanom Sekijem, alijas Maksom Bunkerom, na kultnom serijalu Alan Ford (1969-1975). Ako izuzemo Alana Forda i kratkoveku Družinu od vešala, Magnusov impresivan opus je slabo poznat u Srbiji, što je velika šteta, imajući u vidu da se radi o vrsnom i plodnom autoru koji je radio na čitavom nizu odličnih stripova različitih žanrova (krimi, horor, erotika…).

Veseli četvrtak je rešio da ispravi ovu nepravdu i domaćim čitaocima ponudi možda i ključno delo iz Magnusove zaostvštine, vestern avanturu sa elementima trilera, prvobitno objavljenu 1996. godine u okviru Bonelijeve prestižne edicije Veliki Teks. Dolina terora je kapitalno izdanje, najkvalitetniji i najbolje opremljeni strip koji je Veseli četvrtak do sada objavio. Nikada nisam bio veliki ljubitelj Teksa Vilera, ali moram priznati da je Dolina terora nešto posebno. Scenario Klaudija Nicija je uzbudljiv i na mestu, ali je crtaž taj koji oduzima dah. Magnus je na preko 220 stranica predstavio svoj raskošni talenat u punom zamahu, stvorivši svoje testamentarno delo. Na ovom stripu Magnus je radio poslednjih sedam godina života, pazivši da svaka stranica bude savršena, da nijedan detalj, ma koliko mali bio, ne odstupa od samozadatog standarda.

Rezultat je istinski fascinantan, a uredništvo Veselog četvrtka se pobrinulo da srpsko izdanje učini zaista posebnim. Tvrdoukoričeno izdanje sadrži brojne dodatke – tu je uvod glavnog urednika Dušana Mladenovića (istorijat Teksa Vilera sa posebnim osvrtom na specijale u A4 formatu), obraćanje Serđa Bonelija povodom Magnusove smrti 1996. godine, iscrpan tekst o nastanaku Doline terora i opširan pogovor Nikole Dragomirovića o životu i delu Roberta Raviole – sve to obogaćeno brojnim ilustracijama i fotografijama. Veliki Teks: Dolina terora je, kao što sam već napisao, kapitalno izdanje koje će u svojoj kolekciji želeti da ima svaki ozbiljniji kolekcionar. Razoružavajući Magnusov talenat je prezentovan na najbolji mogući način i ostaje nada da ovo nije kraj našeg druženja sa ovim fascinantnim umetnikom.

Peti Bitls: Priča o Brajanu Epstinu nije, kako su neki očekivali, priča o Bitlsima, već, kao što i sam naslov sugeriše, odavanje pošte njihovom menadžeru, mladom i preduzimljivom Brajanu Epstinu (1934-1967) koji je momke iz Liverpula lansirao u zvezdanu orbitu popularne kulture. Epstinovo zalaganje i nepresušni entuzijazam bili su presudni za uspeh Bitlasa, pa je grafički roman Peti Bitls jedan od načina da se skrene pažnja na život i zaostavštinu ovog višestruko talentovanog i duboko nesrećnog čoveka. Epstinova priča je izneta na veoma dirljiv način – scenarista Vivek Dž. Tivari se koristio faktografijom, ali je od nje i odstupao onda kada je smatrao da je to u službi priče. Pojedini istorijski podaci u Petom Butlsu jesu pod znakom pitanja, ali to ne smeta. Naprotiv. Narativne slobode i pojedini konstrukti (kao što je, na primer, lik Moksi, Epsitnove crvenokose pomoćnice) u službi su pripovedanja i pomažu da se, kako Tivari ističe u pogovoru, „ovekoveči suština jednog čoveka“ i dočara „poezija priče o Brajanu Epsitnu“. Uz pomoć sjajnog crtača i koloriste Endrjua K. Robinsona, Tivari u svom naumu i uspeva. Peti Bitls je izuzetno dirljivo delo, a Epstin se pred nama pojavljuje onakav kakav je bio i u stvarnom životu, lep i elegantan, izuzetno preduzimljiv i elokventan, ali istovremeno rastrzan vlastitim demonima – usamljenošću i stalnim strahom da će njegova seksualna orjentacija biti javno razotkrivena (u to vreme homoseksualnost je u Velikoj Britaniji bila krivično kažnjiva). Srpsko izdanje sadrži i pronicljiv pogovor pisca Gorana Skrobonje, a izdavačka kuća Makondo se postarala da ovaj grafički roman bude prestavljen onako kako treba – na glaziranom papiru i u veličanstvenom koloru. Peti Bitls je prvi put objavljen 2013. godine i u planu je da po njemu bude urađena televizijska serija na čijem scenariju Tiveri trenutno radi.

O zavodljivoj Valentini Roseli prvi put sam pisao za City Magazine u maju 2015. godine, a povodom objavljivanja albuma Valentina: Biografija jednog lika u izdanju Darkwooda. Danas, godinu i po dana kasnije, Darkwood u svojoj ponudi ima tri albuma iz luksuzne kolekcije posvećene Valentini: pored prvog albuma, tu su i Valentina 2: Trilogija Baba Jaga i Valentina 3: Trilogija Podzemaljci. U pitanju su, kao što već verovatno znate, vrhunski umetnički stripovi sa snažnim erotskim nabojem. U fokusu ovog osvrta je najnovije izdanje koje obuhvata Valentinine avanture ispod zemlje i priče Podzemaljci, Valentina izgubljena u zemlji Sovjeta i Silazak, sve nastale u drugoj polovini 1960-ih.

Gvido Krepaks je pravi šampion crno-belog crteža, dok se priče koje je osmislio protive konvencionalnom narativu i sadrže brojne elemente nadrealnog i fantastičnog. Inspirišući se književnim klasicima Žila Verna (Put u središte Zemlje) i Džonatana Svifta (Guliverova putovanja), italijanski majstor šalje svoju senzualnu junakinju u opasnu ekspediciju koja rezultira njenim nestankom. Naravno, Valentinin životni partner Filip Rebrant/Neutron kreće u misiju spasavanja, pa slede uzbudljivi susreti sa vitezovima iz ponora i parališućim pogledom njihovih slepih očiju, divovskim slepim miševima i škorpionima… Valentini i Filipu se kasnije pri kraju prve priče pridružuje i Arno Treves, ambiciozni reditelj koji želi da snimi film o njihovom podzemnom priključeniju – što će rezultirati novom turom avantura, ovoga puta iznad zemlje, u Rusiji, te susret sa fatalnom aristokratkinjom Anuškom, a zatim još jedno porinuće u podzemni svet i konačni obračun sa mračnim htonskim silama.

Za kraj – neodoljivi Mali cirkus, jedno od najvažnijih i najličnijih dela iz opusa francuskog strip autora Frederika Otona Teodora Aristidesa (1931–2013), proslavljenog pod umetničkim imenom Fred. Nakon tri albuma u kome je glavnu reč vodio Filimon, najpoznatiji Fredov junak, a o kojima sam već pisao, izdavačka kuća Sirius Production je objavila i Mali cirkus, time nastavljajući da u Srbiji uspešno promoviše Fredovo stvaralaštvo. Mali cirkus poseduje pikarsku strukturu i prati putešestvije malog ciganskog karavana koji sačinjavaju majka Karmen, otac Leopold i bezimeni dečak koji, možda, predstavlja ovaploćenje samog autora. Fred je bio dete doseljenika iz Grčke i Mali cirkus je za njega, po vlastitom priznanju, imao veliki značaj. Ovaj strip je isprva objavljivan u nastavcima (magazini Hara-Kiri i Pilot), a kasnije su sve epizode, minjoni od po dve strip-table, sakupljene u album (1973). Humoran, setan i neretko apsurdan, svet Malog cirkusa je nadrealistička fantazmagorija bez početka i kraja koja, bez obzira na sve vizuelne i scenarističke egzibicije, veoma dobro korespondira sa stvarnošću i realnim svetom. Fred koristi laviranje, crtačku tehniku kojom se pomoću sivih tonova stvara privid reljefnosti, što ovom stripu daje specifičan i nezaboravan vizuelni pečat.

in Noćne more svakog introverta Dardaneli cover City letnja preporuka #21: Izložba strip-tabli „Družine Dardaneli“ Filimon strip Prikaz stripa – Fred: prve tri epizode serijala „Filimon“ Napoleon strip Kultni italijanski strip serijal „Napoleon“ napokon na srpskim kioscima · · ·