Klopka-2-cover
KULTURA · film/TV

Sasvim neočekivano i neosporno prerano nas je napustio i Nebojša Glogovac. Kako je reč o vodećem glumcu svojih i okolnih generacija (i na filmu i u pozorištu) ono što sada možemo je da podsetimo na, recimo, sedam najboljih mu rola na filmu.

  • Bogdan u Ubistvu s predumišljajem (1997)

U ovoj (sasvim zadovoljavajućoj i odmerenoj) filmskoj adaptaciji, kako će se ubrzo ispostaviti, testamentarnog romana velikog Slobodana Selenića, a u svojoj tek drugoj ulozi na filmu (prethodila joj je epizoda u Vukovar jedna priča) Glogovac je pokazao dobar deo siline svog glumačkog dara u ulozi dobrohotnog i zlosrećnog Bogdana, ratnog izbeglice i ranjenika, i dalje spremnog na ljubav, topolotu i širom otvorene ruke prema svetu.

  • Taksista u Buretu baruta (1998)

U prvoj u nizu uloga mu taksista (a što ide na dušu ovdašnjih i obližnjih scenarista i reditelja) Glogovac je i na omeđenom prostoru (i unutar skladnog i nadahnutog brojnog glumačkog ansambla u toj pačvork-priči o lokalnim naravima i usudima) poentirao na temu prikaza proživljenog i opravdanog besa u grotlu prednovomilenijumskog ludila balkanskog podtipa.

  • Pandur u Munjama! (2001)

U posve drugačijem izdanju smo gledali Glogovca u ovom (zasluženo) ogromnom bioskopskom hitu sa samog početka ovog milenijuma; u Munjama!, čiji su autori, pod krinkom poletne repertoarske komedije, između ostalog, naravno, evidentno pokušali i uspeli da pokažu i dobar deo živopisnog socijalnog šarenila srpskog društva tog doba, Nebojša Glogovac je izvrsno odigrao nesvakidašnjeg desperadosa, odnosno, lik , malo je reći, atipičnog predstavnika organa javnog reda i mira.

  • Živac u Kad porastem, biću Kengur! (2004)

Radivoje Raša Andrić i Glogovac su sarađivali i u potonjem Andrićevom rediteljskom ostvarenju (i hitu), filmu Kad porastem, biću Kengur!; Glogovac je u ovoj voljenom i rado citaranom filmu ležerno a efektno odigrao Živca, koji je mogao bih shvaćen i kao dovoljno rečit i znakovit odraz mogućeg srećnijeg sudbinskog ishoda za dva glavna lika te priče.

  • Mladen u Klopci (2007)

Lik nesrećnog oca i skrajnutog prestoničkog mladog intelektualca zapravo predstavlja samu kičmu i priče o proklestvu teških i iznuđenih poteza u nevreme i čitavog ovog filma, a upravo je Glogovac (po puno osnova) predstavljao najsnažniji i najkonsekventniji aspekt ovog Golubovićevog tranzicionog neo-noir ostvarenja.

  • Vojislav u Enklavi (2015)

Iskreni stoicizam čoveka koji shvata da se iz vlastite kože ne može činio je okosnicu ove Glogovčeve glumačke kreacije u Radovanovićevoj Enklavi. Između ostalog, Glogovac je (i u ovom slučaju) podsetio na sugestivnu snagu promišljenog glumačkog underplay-a (jednostavnije rečeno, ciljano svedene, diskretnije i tiše glume).

  • Vjekoslav u Ustavu Republike Hrvatske (2016)

O Tomićevom i Grlićevom Ustavu Republike Hrvatske kao celini i njegovim sveukupnim dometima se može poduže debatovati ali neosporno je da je sam Glogovac u toj svojoj poslednjoj zbilja velikoj ulozi na filmu ponudio nešto posve novo u odnosu na dotašnji deo filmske mu kraijere. Njegov Vjekoslav, sav u kontradiktornostima i bogatim i burnim ambivalentnostima, naprosto filmski je (anti)junak koji lako zauzima trajnije mesto u pamćenju gledalaca.

p05whmkm Star Wars: Posteri iza Gvozdene zavese venom-cover Tom Hardi je „Venom“ u prvom trejleru za novi Marvelov film Rajan Rejnolds Šta vaš omiljeni film govori o vama "Klopka" Nebojša Glogovac (1969-2018) · · ·