shutterstock_143007394
PULS GRADA · destinacija

U Trento se putuje uglavnom s jakim razlogom, on nikome nije usput pri turističkom obilasku „cele Italije za desetak dana“. Trento je zato najbolje čuvana tajna severne Italije u ovo raskošno doba hiperturizma.

Kad je u pitanju Italija, uvek su tu neke besmrtne krilatice koje upućuju na značaj ovog poluostrva u obliku čizme. Svi putevi vode u Rim, vidi Napulj i umri, vratiću se u Sorento ili neke od kulinarskih tipa: parmezan n i k a d ne ide u pastu frutto di mare, ili pastu „putansku“ koja inače nije napravljena od prostitutki, već se zove „de la putanesca“ i prostitutke su je pravile da bi privukle mušteriju. Opet, severna Italija, ili alpska Italija, nije Italija stereotipa, reklama za glasovite konzerve s tunjevinom ili za pastu koju upotrebljava cela italija.

Severna Italija, za početak, upravo, nije zemlja pasti, pica, kancona i kanelona. Alpska Italija, ili pokrajina Trentino, malo manje od 100 godina bila je deo Austrougarske habsburške monarhije, poznate srednjoevropske zemlje s modernim tagom „tamnica naroda“. Zato Trento, kao glavni grad autonomne pokrajine Trentino i najživopisniji grad severno od Milana, liči i na Prag i na Suboticu i na Vršac i na Bečej i na Novi Sad i na Osijek i na Zagreb. Po srednjovekovnom trgu, po pešačkoj zoni punoj pitoresknih dućana, po stanovništvu koje zna engleski kao Srbi portugalski… i po špeku.

Kako stići

U Trento se putuje uglavnom s jakim razlogom. Akademska karijera, konferencije, introvertni filmski festivali, biciklističke ili špacirung ture. Trento nije Bari gde se hodi u hodočašće, nije ni felinijevski Rimini iz Amarkorda, nije ni dosadna Peruđa, prezanimljiva Firenca, a o Siciliji i Taorominu i da ne pričamo. Trento nije nikome ni usput ako je ambicija obići „celu“ Italiju u desetak dana. Trento je zato najbolje čuvana tajna severne Italije u ovo raskošno doba hiperturizma.

Do Trenta se stiže ili od Venecije, vozom, ili od Milana, vozom. Do Venecije i Milana postoje česti letovi s aerodroma Nikola Tesla i put traje nepunih sat i po. Ako se putuje iz Milana, prvo što iznenadi jeste ogromna železnička stanica s trideset i kusur perona, i nekome kome je beogradska „ž st“, pojam grandomanije, od ove prvospomenute pada u nesvest. Drugo, na ovoj veličanstvenoj železničkoj stanici svi Italijani izgledaju kao da su izašli iz italijanskog Voga. Besprekorne frizure, ten, linija, odevne kombinacije su sve prošle alarm i Dolčeta i Gabane i Versačijeve porodice.

Vozovi su relativno jeftini, čisti, brzi, s besprekornom uslugom. Standard srpske železnice je stići od Beograda do Velike Plane preko Smederevske Palanke (90 km) za nepuna tri i po sata, ako se ne čeka signal kod Stalaća. Ovde vozovi lete oko 150 km na sat. Čvorište je grad Verona, onaj koji je domislio Vilijem Šekspir za svoju tragediju o posledicama vršnjačkog nasilja i porodičnog pritiska – Romeo i Julija. Na modernoj „ž st“ u Novoj Veroni, grad se tek naslućuje, ali tu se hvata veza za Trento. Voz za Trento ume da izgleda i kao srpske diližanse ako se hvata onaj najjeftiniji koji staje u svakom „prćilovcu“. Ipak, ovaj put zbog svoje sporosti zaliči na pitoreskne kanjone između Požege i Užica, kao što i sve u Trentu zaliči na neki istočni gradić u Srbiji, osim što je Trento u Italiji a Italija u EU.

Arhitektura

Smeštaj se sastoji iz nekoliko simpatičnih hotela u tzv. „novom delu“ koji imaju tri ili četri zvezdice i koji su izgrađeni tokom vladavine najvećih hitova Totoa Kotunja ili Franka Batijata. Železnička stanica se naslanja na Danteov trg s ogromnim spomenikom posvećenom ovom versatilnom italijanskom renesansnom piscu sa sve figurinama iz njegovih raskošnih maštanja o paklu i čistilištu. Međutim, tu tek počinje kompleksna priča o ovom gradiću smeštenom u Dolomitima. Brza reka Adiđe razdvaja grad u kotlini od visokih alpskih vrhova koji zapanjuju svojom blizinom i veličinom.

Univerzitet u Trentu je na drugom mestu među tzv. „srednjim univerzitetima“ u Italiji (oko 16.000 studenata) i vrlo je poštovan. Muzej i galerija su smešteni u nekadašnjem tunelu i predstavljaju posebnu avanturu. Grad ima više od 100.000 stanovnika i po živosti i arhitekturi može da zaliči i na Pančevo, međutim, mi ovde uvek zanemarimo koliko smo rušeni, a tako malo građeni i sagrađivani. U ovom gradu Pretorijanska palata iz XII izgleda kao da je izgrađena pre desetak godina, kao i crkva presvete Marije (Mađore) iz XV veka, uostalom.

Trg Duomo najbolje dočarava kulturni razvitak grada s obzirom na to da dominiraju kako zgrade iz kasne renesanse tako i barokne skulpture. Samo koji kilometar dalje od arterijski povezanog starog grada, dominira modernistička arhitektura tridesetih (zgrada pošte i železničke stanice), a opet, nekoliko stotina metara kasnije nalazi se muzej nauke i prirodnih nauka koji je otvoren pre oko pet godina. U tom smislu poprilično je nezahvalno nazvati Trento dislociranim gradom u odnosu na ostatak Italije. Neka vrsta simbola ovog područja jeste alpska zelena kapica sa fazanovim perom.

Gastronomija

Planinarenje i biciklizam, kao i verzija brze šetnje „power walking“, ozbiljan je deo letnje ponude Trenta i okoline, a sve to otkriva jedan poprilično drugačiji osvrt na klimatske standarde. Kad je zima, onda je prirodno očekivati potpuno drugačiji način funkcionisanja grada koji ima poseban šarm i kolorite. Međutim, kako nezadrživo utabavamo klimatske distorzije, onda je jasno da se od maja ovde može očekivati ozbiljno leto, pa nije naodmet napraviti i paralelu sa Sokobanjom koja je i sama razvejana u kotlini između planina Ozren i Rtanj.

Cene su uobičajene kad je lokacija u pitanju. U finim, modernijim kafićima na obodu starog grada, espreso staje od 50 do 80 centi, međutim, probivši nevidljivu barijeru hipsteraja omeđanog vekovima trudbeništva, cene ovog napitka se dižu na čak 2,5 evra. Jedan od italijanskih mitova se može raskrinkati i u Trentu. Parče pice u pekarama je pravougaonog oblika, dok pice u picerijama imaju osvedočeni okrugli oblik. Naravno da su ukus i tekstura pice iz Trenta daleko od nas ko mi od EU, ali je lep osećaj jesti picu u domovini pice iako je ta domovina nekoliko stotina kilometara južnije.

Ono što je, međutim, simbol gurmanluka u ovom delu Italije jeste špek ili na srpskom – slanina. Ipak, niti je alpski špek slanina a niti pršut niti panceta niti buđola a ni bačka sapunjara. Stvoren u specifičnim atmosferskim prilikama, špek iz područja Trentino ima veličanstveni šmek. Kako po dimljenju, količini organskog mesa (organsko prase koje vitla po planinskim vrhovima kao divokoza – divoprase) i ljubaznosti osoblja u najpoznatijoj špekarnici u Trentu koja se zove ni više ni manje nego Tito. Tako da ovog puta iz Italije ne treba donositi inćune, maslinovo ulje ili pelat već proširiti uobičajene stereotipe. Na kraju, Trento je grad u kome se ne ostaje dugo, a s druge strane, Trento ima sve uslove za veličanstven život. Restorane, prodavnice, bioskope i ljubazne domaćine.

moscu2-1528788037 Razglednica iz Rusije, svetske prestonice fudbala Đerba Otkrivamo vam najbolje gradove za zabavu 015866fb7dfc4162ce63d9e327574b09 Koje grčko ostrvo odgovara vašem senzibilitetu? IMG-20180322-WA0013-cover Neobična putovanja: Veselo pleme u džungli Tajlanda · ·