Bioskopi mart 2017.
KULTURA · film/TV

Već duže vreme se nismo pozabavili pregledom bioskopske ponude, tako da ćemo danas imati pune ruke posla. Prema tome, da ne odugovlačimo, već da se odmah pozabavimo ponudom… Sledi osvrt na čak 10 novih naslova.

Da krenemo od šampiona… Nova Vulverinova filmska priča je pun pogodak. Pravo je zadovoljstvo pogledati film poput Logana: Vulverina, film koji se ne plaši da eksperimentiše sa postojećem superherojskom formulom i publici ponudi nešto sveže i novo. Hju Džekman dominira u svakom kadru, ostvarivši najbolju ulogu u svojoj impresivnoj karijeri. U pitanju je film za odrasle u najboljem smislu te reči, a ujedno i film koji sjajno komunicira sa detetom u nama. Nisam zadovoljan kako je sve ispalo – prezadovoljan sam. Ovako se osvežava franšiza! Reditelju Džejmsu Mangoldu svaka čast, uspeo je da snimi film koji je nadmašio njegov prethodni doprinos serijalu, inače sasvim solidni Vulverin (2013).

Veliko osveženje na repertoaru predstavlja i Kong: Ostrvo lobanja (Kong: Skull Island). Radnja je smeštena u 1973. godinu, a u dva sata staje dosta toga – nakon uvoda u kome upoznajemo glavne i epizodne likove (glume ih, između ostalih, Tom „Loki“ Hidlston, Bri Larson, Samjuel L. Džekson, Džon Gudman i Tobi Kebel) kreće avantura na Ostrvu lobanja. Kong je u ovom filmu više protagonista, nego antagonista – što je pametna odluka. Film je zabavan i uzbudljiv, a krase ga i odlični specijalni efekti i nadahnut 3D. U najkraćem: savršen film za čitavu porodicu (pod uslovom da imate decu stariju od deset godina koja nisu previše plašljiva). Nakon odličnih Kraljeva leta (2013) i, sada, novog Konga, Džordan Voukt Roberts je reditelj na koga definitivno treba obratiti pažnju.

Što se Džona Vika 2 (John Wick: Chapter 2) tiče, zna se… Kao i u prvom delu, ponuđena nam je neo-VHS akcija sa dodatkom novovekovne hiper-stilizacije. S tim da ovoga puta ima previše dijaloških deonica. I nema potrebe da film poput ovog traje 123 minuta. Ali, dobro… Ovaj nastavak je bolji od mnogih gluposti koje u poslednje vreme guraju u bioskope sa etiketom akcijaša. (Vine Dizelu, crkni od muke.) Najbolji deo film je onaj koji se odigrava u Italiji, a u njemu se, pored legendarnog Franka Nera, pojavljuje i lepa Klaudija Đerini koja dominira najboljom scenom u filmu. Kijanu Rivs je standardno dobar, a treći deo je neminovan. Nadam se samo da će u trojci manje pričati, a (još) više pucati.

Prethodnu režiju Pitera Berga, Pakao na horizontu (Deepwater Horizon), imali smo prilike da pogledamo krajem prošle godine, a u bioskope je već stiglo njegovo novo ostvarenje – Bostonski heroji (Patriots Day). Kao i u slučaju prethodnog filma, u pitanju je filmsko viđenje istinitog događaja – umesto havarije na bušotini, sada je u fokusu teroristički napada na Bostonskom maratonu 2013. godine. Glavnu ulogu, kao i u Paklu na horizontu, tumači Mark Volberg. Dok je Pakao imao veoma zanimljiv akcioni segment, Heroji pretenduju na patriotski štimung i upinju se da dokažu i pokažu kako je Amerika velika zemlja koju tragedije poput ove čine samo još ujedinjenijom, snažnijom. Pristojan film, ali za moj ukus previše propagandistički.

Vreme neumitno prolazi. Želite dokaz? Pogledajte jedan za drugim Trejnspoting (1996) i T2 Trejnspoting (2017). Koliko god da se Juan Mekgregor dobro drži sa četiri i po banke, mladost je mladost – a Deni Bojl se u svom novom filmu iz petnih žila trudi da to nikako ne zaboravimo. I ne treba, uostalom. Vreme svima ide – ne samo petlu iz Balaševićeve pesme. T2 nema energiju prethodnika, ali ne bi bilo normalno da je ima. Dve decenije je prošlo. Omatorilo se. U tom kontekstu, T2 je funkcionalan nastavak i još funkcionalniji film nostalgije. Ako vas veoma uznemirava spoznaja o godinama koje prolaze – izbegavajte ovaj film u širokom luku. Baciće vas u depresiju.

Pravo sa FEST-a, u bioskope je stigla Džeki (Jackie)… Ovako se, ako mene pitate, rade biopici. Umesto čitavog života, akcentuje se ono najvažnije – u slučaju Žakline Džeki Kenedi to je bio atentat u Dalasu i sve ono što je posle njega došlo. Film ima mozaičku strukturu, a Čileanac Pablo Larin se pobrinuo da što autentičnije i proživljenije prikaže deo američke istorije. Film sadrži niz ikoničnih prizora, od roze kompleta koji je Džeki nosila na dan atentata do procesije koja je prethodila Kenedijevoj sahrani. Natali Portman nosi film i meni se dopalo kako je dočarala lik, mada Džeki u njenom izvođenju, ironično, dosta podseća na Merilin Monro.

Sa FEST-a nam u bioskopsku ponudu stiže još nekoliko favorita. Moj život kao Tikvica (Ma vie de Courgette) je vrhunski švajcarski animirani film koji se bavi veoma nezgodnim temama. Nakon što slučajno ubije svoju majku alkoholičarku, istraumirani dečak Tikvica je prebačen u dom za decu bez roditeljskog staranja. Tamo upoznaje svoje vršnjake koji, baš kao i on, imaju brojne probleme. Ali, moć prijateljstva je isceljujuća… Inteligentna, višeslojna priča, odlična animacija i divno dizajnirani likovi, izdvajaju Tikvicu iz ponude animiranih filmova – ovo je jedan od onih retkih filmova u kojima mogu podjednako da uživaju i deca i odrasli.

Nevidljivi svedok (Contratiempo) je vrlo dobar španski triler-slagalica u kome se istražuju posledice nesreće u kojoj je stradao jedan mladić i koju biznismen i njegova ljubavnica pokušavaju da prikriju. Kamerna postavka sa svega četiri-pet likova veoma dobro funkcioniše. Bez obzira što završnica donosi ne sasvim zadovoljavajući konstrukt, u pitanju je uglađeni triler više klase u kome će poklonici žanra uživati. Režiju i scenario potpisuje Oriol Paulo, koji je do sada bio najpozntiji po scenariju za film Julijine oči i režiji filma Telo.

Novi film neumornog Ozona, Franc (Frantz), kostimirana je melodrama, smeštena u 1919. godinu. Poigravajući se sa upotrebom boje i melodramskim postulatima, Fransoa Ozon stvara veoma ubedljivo delo koje će zadovoljiti poklonike umetničkog filma. Bilo bi veoma poželjno da ovaj film pogledaju naši filmski autori koji žele da se bave epohom, kako bi videli kako se pravi kvalitetan i učinkovit film na retro teme. Gospodština kao takva.

Za kraj, oskarovac. Trgovački putnik (Forsuhande) izazvao je dosta kontroverze kada je obelodanjeno da reditelj ovog filma, Iranac Asghar Farhadi, verovatno neće moći da dođe na dodelu Oskara zbog Trampove uredbe kojom se ograničava ulazak muslimana u SAD. Film je nagrađen u Kanu (najbolji scenario, najbolja muška uloga), a osvojio je i Oskara u kategoriji Najbolji film van engleskog govornog područja – s tim da Farhadi iz protesta nije želeo da prisustvuje ceremoniji. Trgovački putnik je urbana iranska priča o suprugu koji priprema osvetu muškarcu koji mu je napao ženu, film sa jasnim festivalskim pretenzijama koji, ipak, bez obzira na neosporne kvalitete, nije na nivou najpoznatijeg Farhadijevog ostvarenja, takođe Oskarom nagrađenog Razvoda (2011).

TV heroine One su prave TV heroine the-founder1 „Osnivač“ od četvrtka u bioskopima null „Lepotica i zver“ sa Emmom Watson u Cineplexx-u High Rise Sećanje na svežije bioskopske bisere · ·