Tri knjiške preporuke
KULTURA · film/TV

I danas, i u ovoj epizodi ekonomišemo, te vam pod krovom jednog teksta skrećemo pažnju i molimo vas da četvere oči otvorite na ova tri vredna nova izdanja. U pitanju su dela prekaljene majstorice žanra iz Skandinavije, zbirka priča mlađe pripovedačice iz susedstva i delo (malo je reći) cenjenog američkog veterana zahtevne književnosti, a zajedničko im je ambioznost u literarnom pristupu i krajnjim dometima. Dakle…

Karin Fosum – Kad đavo drži sveću

Karin Fosum je dobro poznata iole pomnijim ovdašnjim poklonicima nordic noir talasa, ali svaki put mora biti što jasnije i što glasnije naglašeno da je reč o jednojh od možda rodonačelnica tog (pod)žanra i pravca. To potvrđuje i roman Kad đavo drži sveću (s norveškog oprevela Sofija Bilandžija, objavio Samizdat B-92), u Norveškoj prvobitno izdat još 1998. godine; u ovom romanu Fosum mapira i trasira put budućeg crnila koje će svetu ponuditi Mankel, Lašon, Nesbe i brojni drugi, ali najsnažniji utisak pri čitanju ove vrsne višekrake misterije ipak ostavlja upravo već pominjana ambicioznost izrade, kakva se docnije retko sretala kod kolega Fosumove, a većih zvezda na knjiško-knjižarskom nebu sadašnjice. Nominalno gledano, Karin Fosum se i ovde kreće u okvirima žanra, ali u isti mah Kad đavo drži sveću, roman utemeljen u priči o spirali na prvi pogled sitnijih iskliznuća i potonjih velikih iskušenja, ovde pruža nedvosmisleno zanatski spretnu studiju karaktera i stanja stvari u tom skandinavskom pokušaju raja na zemlji, kao i i mogućnosti ambicioznijih zahvata uz dužno poštovanje prema uzusima žanra. U tom smislu, ovaj roman Karin Fosum na uzorku svih njenih dela dosad dostupnih u prevodima na srpski jezik, najsugestivnije ukazuje na njen pripovedački dar i apartnu poziciju unutar te pominjane struje, gde akutna svrsishodnost često ume da žrtvuje zanat, stil i finese zarad žanrovske učinkovitosti i ciljane pitkosti. Kad đavo drži sveću odvažno ibalansira na toj skliskoj razmeđi žanrovske i umetničke proze, dajući dovoljno povoda da bude smatrama uspelim izdankom i jedne i druge fele.

Rumena Bužarovska – Moj muž

Zbirka priča Moj muž makedonske spisateljice Rumene Bužarovske (u prevedu Irene Šentevske i u izdanju Booke) predstavlja rečit primer zbirke bez ijedne slab(ij)e pripovetke, koju čine priče sa debelim povodom, odnosno, koja se sastoji od priča koji ni na trenutak ne ostavljaju utisak osujećenih/hendikepiranih romana ili zametaka opširnijih proznih formi. Moj muž je upravo zbirka priča, upečatljiv skup uspelih pripovesti sa jasnim zajedničkim imeniteljem u vidu ženske vizure i pogleda na svet i stanje stvari u tzv. stvarnosnoj dimenziji postojanja. Bužarovska u nekoliko navrata napropsto briljira, a njena pripovedačka zrelost i ubedljivost najočiglednija je u misaonim, idejnim, stilskim, ali i emocionalnim veleslalomima u pričama kao što su Moj muž pesnik, Geni, Otac i Lile gde se na samo destak ili par desetina stranica teksta pred očima čitaoca odigravaju tihe, a snažne egzistencijalne drame, u kojima priča i emocija mogu u svakom trenu da izvedu još jedan zadivljujuće prikladan zaokret. Osim toga, Bužarovska ima petlju da ukaže i na težinu i na lepotu nužnih emancipacija koje se, a kako drugačije, ponajpre moraju zbiti u mikro i intimno-subjektivnoj ravni postojanja.Ako bismo, recimo, potražili analogiju proze Rumene Bužarovske sa klasifikavionih finesama popularne muzike, ono što ona pokazuje u Mom mužu moglo bi se opisati i kao quiet storm.

Tomas Pinčon – Probna faza

Odanost Pinčonu, to znaju i u to veruju svi njegovi poštovaoci, nikako nije odraz puke čitalačke inercije; to iznova postaje savršeno jasno i tokom i po završetku čitanja njegove Probne faze (preveo Nikola Pajvančić, objavila Laguna), dela koje referiše na brojne odlike poznijih dela zrelih i višestruko potvrđenih autora, ali i romana koje dovoljno uverljivo stoji i kao samosvojno delo kome mogu da pristupe i oni koji već nisi inicirani u magiju Pinčonove proze i njegovog viđenja sveta  u kome on (pod krinkom i u kriptičnoj konspiraciji) obitava i stvara. Kao što to kod Pinčona obično biva, i Probna faza donosi razbarušenu pripovest koju je teško u par redova sažeti i prepričati. Recimo samo da Probna faza govori o avanturama usamljene i samim tim opasne istražiteljke poslovnih prevara negde početkom ovog dodatno paranoičnog milenijuma, ali dodajmo odmah i da Pinčon i tu priču koristi za stvaranje novog delića u svom sve složenijem imaginarujumu, zapravo, u toj svojevrsnoj višetomnoj mega-knjizi o Americi u poslednjih pedeset i kusur godina unazad. U tom smislu, uz dosta mahom jetkog humora, umetničkih i pop-kulturnih refrenci, a i mimo očekivanog utiska da ni ovo Pinčonovo delo ne doseže do visova magija kakve su bile Objava broja 49 i V., ovaj roman svakako vredi ispratiti, naravno, u očekivanju novih i novih delova te nezaustavljive i stalno rastuće slagalice.

screen-shot-2017-10-31-at-3-07-47-pmcover Trejler za novu Spilbergovu dramu „The Post“ "Predgrađe" Film ’’Predgrađe“ zatvara Cinemafest Ubistvo u Orjent Ekspresu Top 10 filmova koji se zbivaju u vozovima (a tu je i bonus!) Foto: Privatna arhiva Premijera dokumentarca „Zarobljeno vreme“ o Peci Popoviću · ·