Majke i očevi
KULTURA · strip

Prošle godine je u Italiji obeleženo 30 godina od izlaska prvog broja stripa Dilan Dog, a ovaj značajni jubilej obeležava se 2017. i u Srbiji. Naime, 15. avgusta 1987, deset meseci nakon italijanskog debija, novosadski Dnevnik objavio je prvi broj serijala – epizodu Doktor Ksabaras (originalni nasov: Alba dei morti viventi, u prevodu: Zora živih mrtvaca). Ostalo je već postalo deo legende.

Nakon tri decenije i gotovo 400 objavljenih brojeva regularne serije (specijale da i ne pominjemo), Dilan Dog je neizostavni deo evropske popkulturne istorije i strip koji ima armiju vernih obožavalaca – kako u Italiji (gde mu je tiraž po epizodi oko 200.000 primeraka), tako u Srbiji i drugim evropskim zemljama, poput Nemačke i Francuske.

Naravno, dugovečan serijal poput ovog ima uspone i padove. Genijalni scenarista Ticijano Sklavi, Dilanov „otac“, samostalno je napisao prvih 12 epizoda, a njegova suverena dominacija trajala je i kasnije, kad su se timu pridružili i drugi scenaristi (Klaudio Kjaveroti, Luiđi Minjako). Ta prva faza serijala, sa Sklavijem za kormilom ove stripovske galije i Maurom Markezelijem kao urednikom, trajala je negde do sredine 1990-ih i smatra se najvitalnijim i najuspešnijim periodom serijala – prvih 100 epizoda predstavlja gotovo pa besprekoran niz, dok je kvalitet održavan, mada uz sve više problema, i narednih pedesetak brojeva. Nakon toga Dilan Dog sa sve više teškoća jezdi stripovskim morem. Još uvek je bilo dobrih epizoda, neke od njih napisala je među Dogovim poklonicima veoma cenjenja Paola Barbato, ali je zamor postao očigledan. Sklavi se početkom 2000-ih potpuno povukao iz serijala (vratiće mu se kasnije u par navrata, ali samo nakratko), a glavnu reč preuzeli su drugi koji uglavnom nisu umeli da održe kreativnu vatru, uključujući novog urednika Đovanija Gvaldonija čija je ozloglašena petogodišnja vladavina (2010-2014) unazadila serijal. Scenarista Roberto Rekioni, koji se proslavio epizodom Mater Morbi, preuzeo je 2014. godine uredništvo nad serijalom i pomerio ga u novom smeru – Blok odlazi u penziju (zamenjuje ga inspektor Karpenter koji ne podnosi Dilana), na scenu stupa novi antagonista – biseksualni bogataš Džon Goust, dok pojedinačne epizode povezuje narativni luk koji stvara krovnu priču. Doduše, te epizode još uvek nisu stigle do srpskih čitalaca (Dilanov srpski izdavač, Veseli četvrtak, kasni za italijanskim premijerama neke tri godine – prvu epizodu pod uredništvom Rekionija, Duboki svemir, objaviće za tri meseca), tako da još uvek sa sigurnošću ne možemo da tvrdimo da li je Rekioni „vaskrsao“ serijal (mišljenja o tome su podeljena u Italiji), ali se Veseli četvrtak nedavno pobrinuo da nam priredi jednu pretpremijeru i uvid u ono što dolazi…

Naime, u sklopu proslave 30 godina od izlaska prvog broja Dilana Doga u Srbiji, Veseli četvrtak objavio je jedno posebno izdanje. U pitanju je tvrdoukoričeni album Dilan Dog  Majke i očevi, više nego duplo većeg formata u odnosu na regularnu seriju, u kome su, na preko 400 stranica, sakupljene tri važne epizode koje sad, ovako združene, stvaraju jednu slojevitu i intrigantnu priču o poreklu naslovnog junaka. Album otvara epizoda iz zlatnog perioda – jubilarni stoti broj koji je 1995. godine napisao Sklavi, a nacrtao njegov verni i briljantni saradnik Anđelo Stano. U trenutku kada se po prvi put pojavila Priča o Dilanu Dogu nije naišla na zdušno oduševljenje. Nakon izvanrednih epizoda na kojim su Sklavi i Stano udarili temelje mitologije o Dilanu Dogu i nagovestili njegovo poreklo (pored nezaobilaznog prvog broja – Doktora Ksabarasa/Zore živih mrtvaca, ovu trilogiju sačinjavaju Morgana i Priča ni o kome), Priča o Dilanu Dogu delovala je kao razočaravajući antiklimaks – previše apstraktna, previše pomerena u domen nadrealnog, previše komična, ova epizoda je mnoge zbunila, pa čak i razbesnela (trenutak u kome je obelodanjeno da je Morgana, Dilanova „najveća ljubav“, zapravo njegov majka jedan je od najšokantnijih WTF trenutaka u istoriji italijanskog stripa – a i šire). Danas, dvadeset i kusur godina kasnije, stoti broj deluje solidnije i promišljenije nego što je to izgledalo kada se prvi put pojavio na trafikama. Veseli četvrtak ga je objavio premijerno na srpskom jeziku, u izvornom koloru, na kvalitetnom papiru, što su važni preduslovi da Stanov veličanstveni crtež dođe do punog izražaja.

Sledeća epizoda u odabiru je pomenuta Mater Morbi (originalni broj: 280, broj u izdanju Veselog četvrtka: 71) koja je, neosporno, jedno od remek-dela serijala i kvalitativni vis druge faze Dilanovog stripovskog života. Ono što je za Sklavija predstavljala Smrt, za Rekionija je Mater Morbi – Majka svih bolesti. Bolest, personifikovana u telu zavodljive domine plamenih očiju, postaje Dilanov mučitelj i ljubavnica, a epizoda nudi istinski potresne prizore smeštene u kafkijansku bolnicu i košmarni domen zavodljive mučiteljke. Inspirišući se vlastitim zdravstvenim problemima tokom pisanja scenarija, Rekioni je promenio formulu serijala, istovremeno mu udahnuvši ličnu notu koja uspeva da istinski dirne čitaoca. Uostalom, tema kojom se bavi je univerzalna – od bolesti svi strepe, a jedan od najvećih ljudskih strahova je upravo bolnički lavirint koji vodi ka ništavilu. Rekioni efektno koristi svoje i tuđe strahove, a svesrdnu pomoć mu pruža i izvanredni crtač Masimo Karnevale koji je sa njim sarađivao i na mini-serijalu Siročad, kao i na još jednoj Dilanovoj avanturi – kratkoj priči Pregažen vremenom (peti broj Biblioteke Obojeni program). Ovoga puta, Mater Morbi počinje uvodom u koloru na pet stranica koji nije bio deo regularnog izdanja, a Karnevaleov crno-beli crtež izgleda još privlačnije na većem formatu.

Završna epizoda u triptihu Majke i očevi je najsvežija – u Italiji je objavljena u septembru 2016. godine (broj 361), upravo u čast Dilanove tridesetogodišnjice. Mater Dolorosa je pokazatelj smera u kome je Rekioni pomerio serijal i predstavlja iznenađujuće zadovoljavajući spoj događaja i motiva iz Priče o Dilanu Dogu i Mater Morbi. Zanimljivo, nova epizoda prethodnim pričama daje slojeve koje ranije nisu imale, čini ih dodatno potentnim. U zbiru, ove tri epizode nastale u periodu od dve decenije, dopunjuju jedna drugu na promišljen način i čine veoma zadovoljavajući celinu – treba javno pohvaliti uredništvo Velikog četvrtka što je to prepoznalo i odlučilo da ih objedini u posebnom izdanju. Dolorosa do izvesne mere čak uspeva da „ispegla“ neke neravnine iz kontroverzne Priče o Dilanu Dogu, dok zajedničko pojavljivanje Morgane i Mater Morbi i njihova borba oko malog Dilana predstavlja emotivnu i uspelu nadogradnju postojeće mitologije. Uz to, ova epizoda pruža priliku čitaocima u Srbiji da se prvi put sretnu sa prepredenim bogatašem Džonom Goustom i njegovom asistentkinjom/telohraniteljkom Elizabet Mun, stilizovanom po uzoru na Dijabolikovu Evu Kant – njih dvoje postali su stalni likovi i serijalu, s očiglednom namerom da Goust zameni Ksabarasa na mestu glavnog Dilanovog antagoniste. Rekioni je u slavljeničkom 361. broju spojio staro i novo poštujući tradiciju, pritom se ne plašeći pomeranja granica. Crtež Luiđija Điđija Kavenaga, nedavnog gosta niškog festivala Striporama, spektakularan je, bogat bojama i zadivljujućim vizuelnim rešenjima. Ovaj mladi umetnik je u novembru 2016. preuzeo kreiranje naslovnica Dilana Doga od Anđela Stana, koji je ovaj zahtevni posao uspešno obavljao duže od četvrt veka (izvorna naslovnica za Mater Dolorosu je upravo bila poslednja naslovnica koju je Stano nacrtao), a Kavenagov umetnički doprinos je jedan od glavnih aduta obnove kroz koji serijal prolazi poslednjih godina.

Ako napisanom dodamo da Majke i očevi sadrže brojne dodatke (uz tekstove Dušana Mladenovića i Marka Šelića, tu su Rekionijevi i Kavenagovi osvrti na proces rada, Karnevaleove i Kavenagove skice, alternativne table i naslovnice, izvodi iz scenarija…), sasvim je jasno da je u pitanju izdanje koje dilandogovci nikako ne bi smeli da propuste. Veseli četvrtak je ispoštovao omiljenog junaka mnogih na najbolji mogući način, što uz off-serijal Planeta mrtvih, o kome sam već pisao za portal City Magazine, vraća veru da Dilan Dog još uvek ima šta da kaže i pokaže, te da će se njegovo druženje sa čitaocima, na obostrano zadovoljstvo, nastaviti još čitav niz decenija.

strip Zloće iz stripova koje volimo Striporama_cover Striporama 2017: Festival stripa i pop kulture u Nišu covercentarzaumetnoststripa Počeo sa radom „Centar za umetnost stripa“ Izdavačka kuća Makondo Makondo: Tvrdoglava ljubav prema stripu i književnosti ·