Trojni knjiški prikaz april
KULTURA · knjige

Vremena i prostora tako premalo, čitalačkih izazova, pak, previše, stoga, šta drugo i možemo no da brzo prokrstarimo kroz nabujalu knjišku ponudu i pomognemo vam barem delimično da odvojite ono čuveno žito od sudbinski nametnutog mu kukolja. Evo združenog okvira na tri baš nova i humorom snažno određena naslova iz domena prevedene lepe književnosti.

Frederik BakmanČovek po imenu Uve

Sa titulom velikog planetarnog književnog hita, a verovatno i šireg fenomena, pa još osnažen činjenicom da je po njemu urađen istoimeni film koji je početkom ove godine čak bio i nominovan za Oskara (za najbolji film sa neengleskog govornog područja) do nas je nedavno stigao i prevod romana Čovek po imenu Uve (sa švedskog preveo Nikola Perišić, objavila Laguna). Ovaj roman bez mnogo oklevanja i vidljivijih stilskih, idejnih i drugih odstupanja prati matricu humorističkog romana jasne poente, i u tome leži i najveća snaga i vrednost ovog Bakmanovog štiva. Mnoge je duše širom sveta u srce dirnula i na iskren smeh nagnala ova priča o osvedočenom asocijalcu, mrgudu, džangrizalu, bigotu, čovekomrscu, sitničavcu, kavgadžiji Uveu, koji je pod stare dane, doduše, isprva nevoljno i nesvesno ipak kadar i spreman da se drastično menja. I premda ne dobacuje do visina jednog Kišona ili Džeroma K. Džeroma, recimo, Bakman ovde nudi artikulisanu varijaciju na istinski lako i prijatno štivo sa jakim humorističnim štihom. Svekupno gledano, izuzmemo li izvesne repetitivnosti, Čovek po imenu Uve pleni nepretencioznošću, šarmom i efektnošću. Osim toga, negde u drugom ili trećem sloju narativa Bakman suptilno ali prilično jetko i sladostrasno u paramparčad razbija iluziju o skandinavskom spokoju i rajskim uslovima života uprkos tamošnjem uglavnom debelom temperaturnom minusu.

Halgrimur HelgasonPriručnik plaćenog ubice za čišćenje kuće

Na moć neprikrivenog humora se u vidnoj meri oslanja i Halgrimur Helgason, islandski književni superstar u romanu Priručnik plaćenog ubice za čišćenje kuće (s engleskog preveo Nikola Živanović, objavila kuća Dereta); osim toga, Helgason ovde poseže i za silinom neknjiževnih, a mahom filmskih refrenci (s velikim Tarantinom na čelu), kao i za vazda potentnim motivom kulturološkog sudara i prostorno i drugačije udaljenih kultura. Sama priča prati Tomislava Boškića, Toksika, hrvatskog emigranta i plaćenog/profesionalnog ubicu bez straha i mane, koji je posle jedne goleme greške, prinuđen da beži iz Amerike, i koji onda sticajem (ubilačkih) okolnosti stiže na tradicionalno mirnodopski Island, i to pod identitetom američkog hrišćanskog propovednika. Helgasonova priča je koncipirana i strukturirana filmski, a takav je i ritam pripovedanja, tako da će Priručnik plaćenog ubice…, sa svojim nemalim književnim vrednostima i očitim potencijalima za filmsku adaptaciju ponajpre prijati onima koji istovremeno ljube i književnost i film. Helgason je uverljiv pripovedač, izlaganje je dinamično, humor efektan, a mora biti istaknuto i da je zbilja teško ostati imun na ovo obilje cinizma i kuražne političke nekorektnosti (pomenimo tu, čisto ilustracije radi, jednu rečenicu: „Tiho je kao srpska lobanja koju moja majka drži na polici ispod kreveta.“).

Santjago RonkaljoloStid

Izobilje humora, duhovitosti i povoda za iskren smeh nudi i čileanski autor Santjago Ronkaljolo u svom romanu Stid (prevela Bojana Kovačević Petrović, objavila Agora); ipak, za razliku od Bakmana i Helgasonova, Ronkaljolo, koga smo pre par godina upoznali po vrsnom i izrazito krvoločnom trileru Crveni april (u izdanju Lagune), i ovde kreće sa pozicija umetničke proze. Ronkaljolo se ovde poigrava polaznim postavkama američkog histeričnog realizma, a ima i jasnih tragova odjeka hispanoameričkog magijskog verizma. Priča je data iz čak šest vizura, i govori o porodici (računajući i dementnog dedu i nepokorivog mačora) koja naprosto puca po šavovima pod naletima ’života kao takvog’ (iznenadni seksualni fetiši, bolesti, pubertetske traume, usamljenost, želja za igrom…). Ronkaljolo je ubedljiv na svim frontovima, i Stid u sebi na malom prostoru (na manje od 150 stranica teksta) spaja vrhunsku priču sa najpodesnijim stilom, izvesnu zlokobnost, i taj viralni i krajnje efektan humor. Na primer, mnogo toga promišljenog, literarno vrednog i intrigantnog, tako latinoameričkog, a nadasve duhovitog u Stidu ume da stane u samo jednu jedinu rečenicu poput sledeće: „Živela je komotno od penzije vojnika koji je učestvovao u četiri državna udara i dva rata, da bi na kraju umro u kadi, okliznuvši se na sapun.“

coverdonkihot Roboti čitaju „Don Kihota“ na svim jezicima sveta pexels-photo-333304_cover 5 pravila ponašanja u knjižarama page_cover55 Neverovatna umetnost od starih knjiga books_cover Clickbait: Naslovi koji prodaju književne klasike · · ·