Tri friška bioskopska naslova
KULTURA · film/TV

Dani teku, novi filmovi stižu u bioskope. Danas ću vam predstavati tri friška naslova na repertoaru. Prvi na redu je horor „Stranci: Plen u noći“ („Strangers: Pray at Night“). Zatim ćemo se pozabaviti novom inkarnacijom Lare Kroft i akcijašem „Tomb Raider“. Za kraj, nabolji naslov u ovom pregledu – triler „Zaista, nikad nisi bio ovde“ („You Were Never Really Here“). Da krenemo…

Nastavak Stranaca je pristojno hororče. Ništa epohalno, ali se vidi da Johanes Roberts zna šta radi. Nakon neočekivanog uspeha njegovog filma s ajkulama (47 Meters Down), Johanes je u usponu, pa ako nastavi ovim smerom ustoličiće se kao solidan i pouzdan horor reditelj. U odnosu na prethodni deo (prikazan pre više od 10 godina), novi Stranci su dinamičniji i uzbudljiviji, ima više likova pa samim tim i potencijalnih žrtava. Ovo svakako nije epohalan film, ali jeste savim dobar komad žanra, bioskopska poslastica za one koji vole ovu vrstu zabave. Kristina Hendriks i Martin Henderson su navedeni kao udarni glumački par (što im po starešinstvu/prepoznatljivosti i pripada), ali su Bejli Medison i Luis Pulman ti koji su u fokusu. Mladi Pulman, sin čuvenog Bila, ostavlja posebno dobar utisak, pa verujem da ćemo ga uskoro gledati u još filmova. Stranci: Plen u noći je jedan ekonomičan film, zabavan i strašan, prijatnog trajanja (zlatnih 85 minuta). Zapravo, u mnogim aspektima je čak i superiorniji u odnosu na prvi deo. Sasvim dovoljno da opravda svoje postojanje.

Norvežanin i Šveđanka su se udružili kako bi Laru Kroft vratili na veliki ekrane. Očekivao sam više od onog što je ponuđeno. Odrastao sam uz avanture Lare Kroft, te igrice su mi donele puno lepih trenutaka, te ne krijem da fetišizujem pljačkašicu grobnica. Dva filma sa Anđelinom Džoli me nisu zadovoljila, pa mi se dopala ideja o novom filmu, ovoga puta sa fantastičnom Alisijom Vikander kao Larom Kroft. Šveđanka Vikanderova je odličan izbor, te ovaj film definitivno pokazuje i dokazuje da od nje može biti akciona zvezda. Prvih pola sata je sasvim solidno, ali kako priča odmiče sve je očiglednije da je svežih ideja ponestalo. Paradoksalo, silazak u grobnicu u završnici je najslabiji deo filma. Tanak scenario i rutinska režija odnose danak, pa film u jednom trenutku postane zamoran za gledanje. Norvežanin Roar Uthaug (kakvo ime!) je u rodnoj zemlj režirao nekoliko zapaženih ostvarenja (horor Hladan plen i film katastrofe Talas, na primer), mada ni ona nisu ukazivala na neki preveliki talenat. Tomb Raider je njegov najambiciozniji, a ujedno i najneujadnačeniji film. Detaljna scenaristička prerada završnice bi verovatno rezultirala boljim filmom, ali to je što je. Šteta. Potencijal za uskrsnuće Lare Kroft je definitivno postojao. Možda će biti bolje u nastavku… ako ga bude.

Lin Remzi se vratila… sa osvetom. Nakon izvanrednog i uznemirujućeg Moramo da razgovaramo o Kevinu (We Need to Talk About Kevin, 2011), Lin Remzi u Zaista, nikad nisi bio ovde (veoma začudan prevod naslova) nudi podjednako uznemirujuću priču, ovoga puta datu kroz dekonstrukciju kriminalističkog žanra, konkretno – osvetničkog filma. Prepričan u par rečenica, zaplat filma deluje klišetizirano – muškarac rastrzan vlastitim demonima iz kandži pedofila-političara pokušava da izbavi devojčicu čiji mu se otac obratio za pomoć. Ali, ovo nije samo još jedan osvetnički film. Ono što rediteljka prikazuje ili ne prikazuje, ovaj film čine neobičnim gledalačkim iskustvom. Informacije se saznaju postepeno, nisu servirane na početku, što stvara gledalačku napetost koja će razljutiti one koji ne vole da se preterano angažuju dok gledaju film. Zaista… zahteva punu pažnju, ali ume da nagradi. Nasilan je to i na momente mučan film, s tim da je, imajući u vidu tematiku, minimalno eksploatacijski obojen. Ljudska priča je u fokusu, a insistiranje na detaljima onome što bi mogao da bude rutinski triler daje posebnost i slojevitost. Na primer, scena u kojoj glavni junak peva zajedno sa plaćenim ubicom… antologijska je. Hoakin Feniks briljira i dominira, uz neophodnu i vrlu podršku epizodnih glumaca – pre svega veteranke Džudit Roberts (Linčove muze iz Glave za brisanje) i četrnaestogodišnje Ekatarine Samsonov. Svet prikazan u filmu je izuzetno surov, mada istovremeno i fascinantno lep. Gledanje ovog filma zahteva napor i dosta toga staje u svega sat i po trajanja. A da vredi uloženog truda – vredi. Film je nagrađen u 70. Kanu (najbolji scenario, najbolja muška uloga), a prikazan je i na nedavno završenom Festu. Prilično sam ponet viđenim i svesrdno preporučujem film svim onima koji se ne plaše zahtevnijeg sadržaja. Još igra u bioskopima, pa požurite.

Wongar Wongar – svetska premijera filma je danas! Novi Blitz film Ready Player One: Film koji oduševljava domaću publiku The Terror Tri premijere AMC serija u mesec dana terminal-poster-margot-robbie Margot Robbie je zvezda filma „Terminal“ · · · ·