Starmus 2016
U VAZDUHU · tech/web

Ostrvo Tenerife je poznato po jedinstvenom pogledu na zvezde s jednog od najviših vulkanskih vrhova El Teide. Na ovom egzotičnom ostrvu tokom leta se održala treća po redu konferencija Starmus na kojoj su vodeći naučnici našeg doba razgovarali o cyber sigurnosti, veštačkoj inteligenciji, klimatskim promenama, asteroidima koji proleću pored naše planete i globalnoj ekonomiji…

Tekst: Jelena Popović

Cyber sigurnost

Jedna od tema predavanja bila je i cyber sigurnost. Judžin Kasperski, predsednik IT kompanije Kaspersky Lab, upozorio je da se ljudi danas u potpunosti oslanjaju na različitu digitalnu i mrežnu opremu. Sistemi za energiju, snabdevanje vodom i transport regulisani su digitalnim mašinama. Mi smo zavisni od „pametnih“ uređaja – od telefona do kola i opreme u domovima. Ali upravo u ovoj zavisnosti leži problem. Većina softvera koja vodi naš digitalni ekosistem je ranjiva i otvorena za cyber napade. I nažalost može se videti kako grupe hakera – neki od njih s kriminalnim namerama, a neki uz podršku vlada – razvijaju sofisticirane tehnologije kako bi napali različite digitalne sisteme kojima mogu da kradu podatke, pare ili prouzrokuju materijalnu štetu.

„Mi smo izgradili digitalni svet koji nudi neverovatnu brzinu i jednostavnost komunikacije i poslovanja. A istovremeno, ona je oslonjena na veoma nestabilnu osnovu kompjuterskih kodova“, objašnjava Kasperski.

Klimatske promene

Samit o klimatskim promenama održan u Parizu 2015. godine otkrio je veliki rizik koji preti našoj planeti od klimatskih promena i o njenim posledicama razgovarali su predstavnici 195 zemalja. Kris Rapli, doktor astronomije i profesor nauke o klimi na univerzitetu u Londonu, postavio je ključno pitanje: Koliko nas bi kompromitovalo sistem za održavanje života da se nalazimo u svemirskom brodu? A upravo to se dešava u današnjem trenutku, kad čovek ima najveći uticaj na planetu, njenu klimu i životnu sredinu. U poslednjih 100 godina sadržaj ugljen-dioksida u atmosferi se udvostručio. Čak i ako se godišnji rast temperature zadrži na dva odsto godišnje, uskoro može da dođe do kritične tačke koja će dovesti do pomeranja granica gradova na obalama, kao što je London, i to zbog rasta nivoa mora i topljenje lednika.

Veštačka inteligencija

Iako se već godinama priča o veštačkoj inteligenciji, u ovoj i sledećoj godini će se desiti najveće promene. Očekuje se da će mašine zameniti ljude na interplanetarnim putovanjima i kolonizaciji drugih planeta. Profesor Stiven Hoking smatra da će ljudske namere odrediti dalju evoluciju veštačke inteligencije. Činjenica da su vlade više motivisane da usavrše oružje od medicinskih aparata, dosta govori o tome gde se nalazimo u ovom trenutku. On smatra da veštačka inteligencija može da funkcioniše ukoliko se dizajnira etički.

Asteroidi

Rasti Švajkart, učesnik Apollo 9 misije koji je već 15 godina angažovan na kreiranju globalnog planetarnog sistema zaštite od asteorida, ukazao je na važnost sprečavanja sudara asteroida sa Zemljom. Potrebni su teleskopi i praksa kako bi se identifikovala i na vreme sprečila pretnja koja bi mogla da izbriše cele gradove, regione ili celu ljudsku vrstu. Sprečavanje sudara može da se realizuje kroz eksploziju ili kinetički sudar – usporiti ili ubrzati asteroid kako bi se promenila njegova putanja. Ovo nije nešto što može da uradi samo jedna zemlja, već je potrebna saradnja svih zemalja. Ove odluke ne smeju biti ostavljene političarima, već svi treba da budu uključeni u kontrolu asteroida kako bi se osigurala bezbednost naše Zemlje.

Ekonomska nejednakost

Ekonomista i nobelovac Jozef Štiglic predstavio je globalnu nejednakost između siromašnih i bogatih, i postavio pitanje da li je za nejednakost odgovoran čovek ili priroda. Prema istraživanjima, nejednakost je povezana s nedostatkom prilika, zdravstvenim problemima, smanjenim životnim vekom, sprečenošću pristupa pravnom sistemu. Štiglic je prikazao kako je politika sedamdesetih godina uticala na to da je ljudima danas gore nego pre četrdeset godina. Većina globalnog bogatstva rezervisana je za mali broj ljudi, top 1% poseduje više nego 99% ljudi na planeti.

Ključni aspekt nejednakosti jeste nejednakost u mogućnostima, što je vidljivo kod naprednih zemalja koje bi trebalo da imaju jednak ishod – imaju različit. Amerika i Engleska imaju najveću ekonomsku nejednakost i najveću nejednakost u mogućnostima. Danska, na primer, ima najmanju ekonomsku nejednakost i najveću jednakost u mogućnostima. Ovo pokazuje da nejednakost nije rezultat prirodnih procesa, već političkih struktura i izbora.

Ključno pitanje s kojim ostajemo jeste: U kakvom svetu želimo da živimo, kakav svet želimo da ostavimo novim generacijama, a šta smo spremni da uradimo kako bismo to ostvarili?!


mb Man bun je prošlost, sada su tu Man braids Converse rubber nove patike Converse Chuck Taylor All Star Chelsee Rubber – šta nam može zima?! cover 2u1: Odevni komadi koji se mogu nositi na kraju leta ili čitave jesen H&M: Nova kolekcija za sezonu jesen 2016. H&M: Nova kolekcija za sezonu jesen 2016. · ·