Cropped_Obesity_Map_Europe-cover
U VAZDUHU · svet

U vreme kada je Rubens slikao naga tela relativno gojaznih žena, višak kilograma se smatrao privilegijom bogatih ljudi. Dame sa puno oblina sa njegovih umetničkih dela su bile „okrugle“ jer su imale finansijskih sredstava da jedu koliko su htele, a u to vreme to ih je činilo i privlačnijim u očima muškaraca.

U naše vreme, međutim, zahvaljujući industrijskom načinu proizvodnje hrane, gojaznost više nije statusni simbol, naprotiv. Sada su relativno siromašni ti koji imaju problema sa viškom kilograma, i ma koliko se trudili da budemo fini prema ljudima koji preteruju u hrani, neosporno je da njihov način života nije baš zdrav.

Može se reći da je u današnje vreme znatno teže biti mršav nego gojazan! Okruženi smo relativno jeftinom, ali i visoko kaloričnom hranom, a budući da se manje krećemo, verovatnoća da ćemo se ugojiti je znatno veća nego kod ranijih generacija.

Kao rezultat ovih faktora, indeks telesne mase je znatno skočio u razvijenom delu sveta poslednjih dekada. U pitanju je broj koji pokazuje da li ste neuhranjeni (manji od 18,5), normalne težine (između 18,5 i 25), imate višak kilograma (od 25 do 30) ili ste gojazni (veći od 30). Indeks se jednostavno izračunava na osnovu vaše težine i visine. Ako vas zanima kolika je njegova vrednost u vašem slučaju, to možete utvrditi ovde.

Iako je gojaznost problem gotovo svih naroda sveta, neki su u goroj situaciji od drugih. Kada je u pitanju Evropa, stanovnici Turske se najviše muče da smanje apetit. Čak jedna trećina njih je gojazna. U slučaju Velike Britanije, ovaj procenat iznosi 27,8%. Sledeće nakon njih su zemlje Istočne Evrope: Mađarska, Litvanija i Češka. U svakoj od njih malo više od četvrtine ljudi je gojazno.

Mada smo napomenuli da je gojaznost problem siromašnih u modernom dobu, na nivou država ta teorija ne važi. Tako, na primer, Bosna i Hercegovina i Moldavija spadaju u najsiromašnije zemlje Evrope, ali i najmršavije. S druge strane, visoko razvijene zemlje kao što su Italija, Švajcarska i Danska su takođe na dnu liste. Jedno objašnjenje jeste da restorani brze hrane nisu još toliko česta pojava u manje razvijenim zemljama, a da su stanovnici bogatih zemalja pronašli načina da se suoče sa iskušenjima visoko kaloričnih obroka i izdvajaju više vremena za vežbanje.

Možda je tako, ali možda i ne. Norveška, na primer, ima sličan životni standard kao njeni susedi Švedska i Danska, ali opet ima značajno veći procenat gojaznih ljudi (23,1%). Isto tako, Portugalci imaju zdraviju težinu od Španaca iako se ove dve zemlje graniče.

Iznenadiće vas činjenica da se naša zemlja dosta solidno kotira. Jedva nešto malo više od petine stanovnika je gojazno, iako je uvreženo mišljenje da se u Srbiji dobro jede.

Naslovna fotografija - enterijer biblioteke Gledstoun (foto Michael D Beckwith) Gledstoun: Prelepa biblioteka u kojoj možete prespavati page-cover Ovako izgledaju učionice i školarci u zemljama širom sveta page-cover 5 najmlađih milijardera na svetu 20115760-19872910-23-0-1518520651-1518520654-1500-1-1518520654-650-2d9d196d37-1519729364(1) Ko je žena najmisterioznijeg lidera na planeti? · · · ·