Svetski dan(i) poezije u KCB-u
KULTURA

Na samom početku svakog proleća svuda u svetu se na različite načine slavi poezija. Pesnik Zvonko Karanović, jedan od urednika manifestacije Dani poezije koja se od 20-22. marta održava u Kulturnom centru Beograda podseća da se u ovoj instituciji program posvećen poeziji realizuje već osam godina.

Ova manifestacija je startovala odmah nakon što je UNESCO 1999. godine proglasio 21. mart – Svetskim danom poezije. Nju su inicirali beogradski pesnici i pesnikinje zajedno sa uredničkim timom Kulturnog centra Beograda. Svako njegovo izdanje se razlikuje od prethodnog – zbog različitih tema, kao i pesnikinja i pesnika koji daju autorski pečat konceptu ove manifestacije. Ove godine podnaslov beogradske manifestacije koja slavi i propituje poeziju je – Čiji se glas čuje? – poezija, muzika, rokenrol. Fokus je na sprezi poezije i muzike, svoju poeziju će govoriti zanimljivi, ovdašnji i inostrani pesnici, okrugli sto biće posvećen poeziji i rokenrolu, u najavi je i nekoliko koncerata…

U razgovoru za City Magazine Zvonko Karanović govori šta sve publiku očekuje ovih dana u KCB-u. Otkriva i kakav je položaj poezije u današnjem svetu, objašnjava zbog čega je ona neophodna, koje metamorfoze proživljava, i kako će izgledati u budućnosti.

Zbog čega ste odlučili da ovogodišnji Festival poezije u KCB-u posvetite odnosu poezije i muzike?

Povezanost muzike i poezije, sestrinskih formi, možda i najbližih po svojoj suštini, jer ritam i melodija su osnovne karakteristike i jedne i druge, datira od samih početaka čoveka. Možda baš zbog toga što su nam i muzika i poezija neprestano pred očima, tema njihovog odnosa i povezanosti kao da nam je bila nevidljiva ili manje interesantna. Međutim, poslednjih godina to se promenilo. Na sceni se pojavljuje sve više pesnika koji u svojoj poeziji referišu na popularnu kulturu, rokenrol, medije, internet, na sve ono s čime živimo, šta nas okružuje, a što je u akademskoj javnosti smatrano manje važnim. Muzika, tačnije rokenrol smatran je omladinskom, prolaznom stvari kojoj u “ozbiljnoj” književnosti nije mesto. Takođe, na sceni se pojavio izvestan broj bendova koji u svoju muziku uključuju i klasičnu poeziju, čitanja poezije pretvaraju se u svojevrsne koncerte za nekoliko stotina ljudi (Pesničenje), gramofonske ploče su se vratile u modu, a i Bob Dilan je 2016. dobio Nobelovu nagradu za književnost. Tek kada su otišla dva velika muzičara i pesnika, Dejvid Bouvi i Leonard Koen, shvatili smo koliko nam znače. Sva ta gibanja na sceni povod su ovogodišnjeg izdanja Svetkog dana poezije. I u skladu sa tim pozovali smo goste koji o toj temi imaju šta da nam kažu.

Programski novitet ove godine su koncerti bendova koji posebno vode računa o svojoj lirici. Kako ste odabrali te bendove, šta ih odlikuje?

Bendovi koje smo odabrali rade muziku na pesme klasičnih i savremenih pesnika, ili na svoje stihove, što ih na neki način čini ravnopravnim delom i muzičke i pesničke scene. Na njihovim primerima lepo se vide mnogobrojne mogućnosti koje ovakav pristup i koncepcija nude: Nebograd radi svoju klasičnu i džez muziku na tekstove savremenih pesnika, Orasi pop-rok pesme na stihove domaćih klasičnih pesnika, Ah, Ahilej pesme modernih autora smešta u kompozicije pozorišno-kabaretskih aranžmana, Kralj Čačka u maniru klasičnog singera i songrajtera stvara muziku na svoje tekstove, a The Vocal Clash je vokalna grupa koja izvodi stihove iz najnovije zbirke pesama Dragana Boškovića. Damir Šodan, blues-roots gitarista iz Holandije će u čast Leonarda Koena na ukuleleu odsvirati svoje prepeve Koenovih najpoznatijih pesama. Dakle, i muzički i tekstualno-pesnički dijapazon bendova i grupa umetnika koji će nastupiti na festivalu potpuno je različit, i pokazuje mnogobrojne načine i mogućnosti međusobnog prožimanja poezije i muzike.

Koji će se sve pesnici predstaviti ove godine?

Svi učesnici ovogodišnjeg Svetskog dana poezije birani su u skladu s temom manifestacije. To su pesnici koji deluju na dva polja, muzičkom i literarnom. Stvaralaštvo svakog od njih na posredan ili neposredan način povezano je s muzikom. Neki od njih su nadahnuti muzikom, neki su i sami muzičari ili za sebe sviraju neki instrument, a ima i onih kod kojih duh i atmosfera pesama crpu direktne uticaje iz muzike, kao što je to slučaj s Urošem Bojanovićem (BiH) čiji snažni, britki, kritički stihovi predstavljaju čistu emanaciju panka.

Kako će izgledati okrugli sto na temu Poezija/Muzika/Rokenrol?

Cilj ovog okruglog stola je da čujemo stav pesnika o mnogim, još uvek nerazjašnjenim pitanjima vezanim za odnos poezije i rokenrola. Da li posle dodeljivanja prošlogodišnje Nobelove nagrade za književnost još uvek važi podela na visoku i nisku literaturu? Da li je moguće poeziju zaključati u zlatne korice, skloniti je u biblioteke i praviti se da ne postoje televizija, film, rokenrol, internet? Šta je literarno u rokenrolu, a šta muzičko u literaturi? Zašto kod nas još uvek vlada dogma da je rokenrol niska, a poezija visoka (institucionalizovana) umetnost, kad su u svetu ti zidovi između visoke i niske kulture odavno porušeni?

Šta biste vi izdvojili iz programa ovogodišnjih Dana poezije?

Kao pesnik, najpre bih se opredelio za programe Slušanja poezije, jer je spisak učesnika koji će čitati svoju poeziju veoma interesantan i raznovrstan. Čitanja će ove godine biti nestandarna, drugačije osmišljena, za šta se pobrinula naša saradnica, pozorišna režiserka Dara de Luka. Preporučio bih i koncerte, a i okrugle stolove. Ipak, neka publika sama odabere programe po svom afinitetu, a mi kao organizatori se nadamo da će posetiocu uživati u svakom.

Kakva je situacija danas kada je poezija u pitanju – u svetu, kod nas i u regionu?

Za poeziju se ne treba brinuti. Ona je u velikom naletu, doživljava svojevrsnu renesansu. Ljudi je ponovo otkrivaju, shvataju da im je neophodna.

Gde je mesto poezije u današnjem vremenu tehnološkog napretka?
Poeziji je uvek mesto na margini, tu se najbolje oseća, odatle najbolje deluje. Tu je dovoljno vidljiva i pristupačna svakom ko ima potrebu da čita, piše, komunicira sa sobom i s drugima. Poezija je jedan od najmoćnijih alata samospoznaje i komunikacije, preko potreban čoveku ukoliko bar malo ima potrebu da se zagleda u sebe, ili pokuša da razume vreme u kome živi.

Kako će se u Evropi obeležiti ovogodišnji Dan poezije?

Kompanija Julijus Mainl već treću godinu paralelno sa našim festivalom organizuje čitanje pesama po svojim kafićima širom Evrope. Ideja je potekla sa one druge strane, iz korporativnih krugova, a ne iz ovih kulturno-umetničkih. Nije li to mala pobeda poezije!

#Kulturna sreda #KulturnaSreda za sve ljubitelje umetnosti zona 2_cover Priča o mjuziklu k3nm_source_cover „Sasvim obično veče“ Milana Laneta Gutovića u Domu sindikata Radio (Frederic Koberl) Novi život radija · · ·