Trgni se! Poezija!
KULTURA

Beogradski festival poezije i knjige “Trgni se! Poezija!” koji organizuje Udruženje „Treći Trg“ ovog maja biće održavano u Beogradu, Čačku i Pančevu, od danas do 15. maja. Najavljeni su mnogi zanimljivi programi, i predstavljanje poezije autora iz čak 15 zemalja.

Na samom početku festivala susreli smo se sa nekoliko pesnika. Za City Magazine govore kiparski pesnik Jorgos Hristodulidis, litvanski autor Arvis Viguls, i ovdašnji pesnici mlađe generacije – Srđan Gagić i Goran Stamenić.

Jorgos Hristodulidis

Šta ćete predstaviti na beogradskom festivalu poezije?

Prvi put sam u Beogradu i za sada mi se veoma dopada. Divno je što učestvujem u ovakvom kulturnom događaju, i imam priliku da upoznam druge autore, iz Srbije i inostranstva. Mislim da je festivalski program veoma bogat i dinamičan. Odabrao sam pesme iz moje poslednje zbirke koja je objavljena u Grčkoj prošle godine. Zbirka se može naći na Kipru i u Grčkoj, a takođe je prevedena na francuski jezik. Krajem maja imaću promociju te zbirke u Parizu. Nadam se da ću svojim pesmama moći da komuniciram sa ovdašnjim čitaocima.

Šta odlikuje vašu poslednju zbirku?

Ja pišem o životu, iskustvima – svojim iskustvima, iskustvima drugih ljudi koje smatram zanimljivim, o raznim životnim događajima kojima ne pridajemo veliki značaj, ali koji u poetskom kontekstu postaju veoma značajni. Pišem o dnevnim stvarima, o ljudima koji nemaju nadu… O ljubavi, smrti, o društvenim problemima koji su ogromni u današnjem vremenu, o migracijama…

Kako izgleda savremena kiparska poetska scena?

Imamo odlične pesnike, na Kipru, takođe i u Grčkoj. Grčki jezik je izolovan, specifičan, postoje pesnici koji se teško prevode na druge jezike. Za nas je privilegija kada se dela prevode. Savremena kiparska poezija je veoma kvalitetna. Ali teško je prevoditi poeziju, upravo zbog tih osobenosti jezika.

Arvis Viguls

Šta ste odabrali da predstavite na festivalu?

Pesme koje sam odabrao da predstavim su iz moje treće knjige koja tek treba da bude objavljena u Litvaniji. Sada sam želeo da pročitam nekoliko pesama na Litvanskom, u originalu.(Pesme su prevedene na hrvatski, posetioci će moći da čuju i prevode pesama.)

Kakvu poeziju pišete?

Ja ne pišem samo jednu vrstu poezije. Za mene je važno da isprobam različite stvari. To može da bude problematično, jer ljudi iz sveta poezije cene originalnost. Ali ja bih voleo da budem neka vrsta superpesnika koji piše u svakom poetskom stilu koji postoji, ali ima svoj lični glas.

Šta vam se posebno dopada u programu ovogodišnjeg festivala?

Veoma sam uzbuđen zbog ovog putovanja van Beograda. Posetićemo Čačak i još neke gradove u Srbiji, i to me veoma raduje. Ja volim Beograd, ali bih voleo da vidim i još nešto.

Srđan Gagić

Šta si odabrao da predstaviš na festivalu?

Poezija kojom ću se ove godine predstaviti na festivalu je poezija iz moje druge pesničke zbirke Prelazno doba, koja se organski nadovezuje na moju prvu pesničku knjigu Deca u izlogu. Reč je o poeziji koja u izvesnoj meri prati jednu vrstu intimnog kretanja- od najranijeg perioda, od detinjstva, kroz prostore različitih promena sa značajnim osvrtom na to na koji način se spoljašnje promene i društvene promene odražavaju na intimno biće i na intimni prostor. se prodre u tekst i da se u prostoru teksta izrazi ono što opseda lirski subjekt.

Koliko ima smisla baviti se poezijom danas?

Mislim da bavljenje poezijom nije toliko pitanje pronalaženja nekog praktičnog smisla u tome. Poezija jeste potraga za smislom, ali ne onim koji bi vam na bilo koji način rešio neku vrstu egzistencijalnih potreba. Poezijom se ima smisla baviti sve dotle dok vaša očekivanja od tog bavljenja nisu velika. Mislim da poziv pesnika nije profesija, ovde ne može da bude tako shvaćen. Ukoliko imate alternativu bavljenje poezijom svakako ima smisla.

Šta je tebi posebno zanimljivo na ovogodišnjem festivalu?

Ja sam ove godine, osim što sam učesnik, i koordinator festivala, tako da sam u velikoj meri učestvovao u formiranju programa, i upućen sam u poeziju svih ovogodišnjih učesnika. Nama dolaze pesnici iz regiona, ali nam dolaze i pesnici iz potpuno različitih kultura – od Kipra i Španije do Letonije i Belgije. Imamo priliku da se upoznamo sa poezijom koja nije u tolikoj meri prevođena kod nas. Ove godine u fokusu je recimo austrijska poezija, a ono što je meni najzanimljivije jeste poezija poljske pesnikinje Malgožate Lebde. Njena knjiga će biti objavljena tokom festivala. Tu je i angažovana poezija, i poezija koja dolazi iz, za nas egzotičnih sredina. Ali jezik poezije je dovoljno univerzalan da pesnici koji dolaze mogu da komuniciraju kroz svoje poetike jedni sa drugima, nadam se i sa publikom.

Goran Stamenić

Zbog čega je ovaj festival za tebe značajan?

Ovaj festival je dobra prilika za mlađe pesnike koji objavljuju u Srbiji da izađu iz okvira relativno uske scene, da se pokažu pred stranim pesnicima, stranom publikom i čitaocima (mislim da su pesnici jedni drugima najbolji čitaoci), kao i prilika da čuju šta to rade mlađi pesnici koji dolaze iz drugih država.

Istorija filozofskih ideja u animacijama Istorija filozofskih ideja u animacijama resonate2017._cover 6. Resonate festival u Beogradu Svetski dan(i) poezije u KCB-u U susret Svetskom danu poezije #Kulturna sreda #KulturnaSreda za sve ljubitelje umetnosti · · · · · ·