IMG_5837_cover
PULS GRADA · gastro

Tokom osmogodišnjeg boravka u Japanu Jelena Jeremić je promovisala ukuse i običaje Balkana, i otpočela jedinstvenu kulturnu razmenu. Šest godina je radila kao prvi instruktor balkanske kuhinje u Japanu i na svojim časovima okupila 1.700 učenika, potom je zainteresovanim Japancima predstavila običaje i ukuse našeg podneblja na gastronomskim turama po Balkanu. Sada radi na prvom srpskom kuvaru na japanskom jeziku.

Kulturni šok i fascinacije

„Još kao student upoznala sam supruga koji u jednom trenutku dobija premeštaj u Tokio. Pridružila sam mu se po završetku studija, i nisam ni sanjala da će moj život doživeti potpuni preokret. Od studentkinje italijanistike koja živi u Srbiji postajem strankinja udata za stranca koja funkcioniše na četiri jezika u jednom danu, i ne zna čak ni da pusti vodu u toaletu.“

Jelena kaže i da joj osam godina provedenih u Japanu, iz današnje perspektive, deluju kao čitav život.

„Po nekim teorijama, potrebno je oko godinu dana da čovek prođe kroz sve četiri faze kulturnog šoka – čini mi se da je u mom slučaju to trajalo neki mesec duže. Privikavanje mi nije preterano teško palo, otišla sam uzbuđena i otvorenog uma, pa mi je svaka različitost bila zanimljiva. Japan je fascinantna zemlja! Prvih šest meseci sam provela istražujući tokijske sokake i restorane što je moguće bizarnije hrane vozeći električni bajs, učeći japanski i kuvajući. Zatim sam upisala master o elektronskom učenju koji sam radila na daljinu.“

U priči o svojim japanskim danima Jelena navodi i da su joj tokom prvih meseci najteže padali usamljenost i osećaj izolovanosti, jer nije lako upoznati nekoga u komšiluku ili u kafiću – svako gleda svoja posla i ne obraća pažnju na ljude oko sebe. Dodaje i da je njen društveni život počeo da se razvija kad je krenula na kurs jezika, a zatim su se otvorili i novi putevi. 

Gastronomski prozor u svet

U ambasadu u kojoj je tada radio njen suprug stiglo je pismo u kome se traže instruktori stranih kuhinja. Prijavila se na ovaj konkurs, i počela da drži časove grčke i srpske kuhinje.

Nakon godinu dana prijavila se i za predavača u najvećoj gastronomskoj školi u Japanu u kojoj predaje 70 instruktora iz celog sveta. U ovoj školi je 2011. godine postala prvi instruktor balkanske kuhinje. Jelena objašnjava da su se časovi održavali u kućama stranaca, te da se na svakom času izučavao meni od četiri-pet jela koja su povezana nekom temom – pripremala su se jela određene regije, sezonska jela, hrana koja se služi u specijalnim prilikama.

„Poenta je da ljudi kroz kuvanje upoznaju kulturu i običaje određene zemlje, da se povežu. Kao neki gastronomski prozor u svet. Svakog meseca sam imala oko pedeset studenata, dakle 1.700 studenata za šest godina. Iznenadila me je ta cifra kad sam je videla pred odlazak! Na moje časove su dolazili ljudi različitih profila. Polaznice su bile i žene koje su na neki način bile izložene stranoj kulturi, one koje vole da putuju, kuvaju, i radoznale su. Tako sam upoznala i svoju najbližu prijateljicu koja je živela u Indiji i u Njujorku, i časovi su joj bili pomoć u prevazilaženju kulturnog šoka od povratka kući. Naravno, veliki broj ljudi koji su na neki način povezani sa Srbijom bar jednom su bili na mojim časovima. Na taj način se, tokom godina, napravio prilično veliki community oko balkanske kuhinje.“ 

Japanski doživljaji srpske kuhinje

A na pitanje šta je Japancima bilo najzanimljivije u srpskoj kuhinji, Jelena navodi da su to bile sve one stvari koje ne postoje kao ideja – ni u japanskoj ni u nekim poznatim svetskim kuhinjama.

„Kajmak, ajvar, sarma, hlebovi i pite, suhomesnati proizvodi. Rakija, naravno. I domaća kafa. Jedna od najneobičnijih stvari je kako se razvlači testo za burek. I što jedemo štrudlu s onoliko maka, a znamo šta se od maka pravi. Čudno im je što jedemo svež luk, pogotovo beli. I što ljuštimo krastavac, i sečemo peteljke od spanaća, a one su najukusnije. I, kako to zaboga ne operemo krompir pre nego što ga oljuštimo? Odakle nam tolike paprike i džinovske tikvice. Supa od koprive! Pa to peče! I šta je to promaja? Ajvar je za njih vrhunac luksuza, pošto su paprike vrlo skupe.“

Predstavljajući srpsku kuhinju u Japanu Jelena Jeremić je sarađivala i s tamošnjim TV stanicama, magazinima, hotelima i restoranima. Kaže da joj je jedna od dražih saradnji bila s grčkom kulinarskom zvezdom – šefom Dajanom Kohilas koja je u Americi apsolutni autoritet za grčku kuhinju.

„Bila mi je čast da kuvam s njom u najprestižnijoj japanskoj školi kulinarstva Hattori. Dajana je poreklom s grčkog ostrva Ikarija na kom, posle japanskog ostrva Okinava, žive najdugovečniji ljudi. Ostalo mi je u sećanju gostovanje na TV Tokio kad sam pravila tulumbe, i pred milionskim gledalištem je trebalo da se pravim da je sve kul dok su mi tulumbe upadale u vrelo ulje u obliku koji ne želite da imenujem.“ 

Balkanske gastro ture

Predavanja o srpskoj kuhinji bila su inspiracija i za gastronomska putovanja po Balkanu. Od 2014. organizovano je nekoliko uzbudljivih i zanimljivih tura.

„Posle nekoliko godina kuvanja grupa stalnih studentkinja me je zamolila da ih povedem u Srbiju. Tako sam organizovala prvo ‘studijsko’ putovanje, i posle njega još četiri: dva u Srbiju, i po jedno u Hrvatsku, Sloveniju i Grčku. U septembru ove godine s koleginicom iz Mađarske organizujem putovanje u Vojvodinu i Budimpeštu.“

A šta se Japancima dopada kod nas? Koji utisci dominiraju?

„Dopada im se naša gostoprimljivost i predusretljivost, humor i neposrednost. Takođe im je vrlo simpatično kako uvek kažemo ono što mislimo bez ustezanja, i što se, bar im tako izgleda, brzo zbližavamo. Uživaju u netaknutoj prirodi i domaćoj hrani, koja se gaji na sopstvenoj zemlji. Svi primete da su devojke veoma lepe i visoke, a muškarci se trude da izgledaju mačo. Muče ih velike porcije u restoranima, s kojima se svaki put jedva izbore.“

Jelena kaže da su gastronomske ture do sada organizovane samo za Japance, kao i da bi volela da Balkan postane nova gastronomska destinacija. U priči o svojim dosadašnjim gastro turama Jelena izdvaja i obilazak Grčke, za koju kaže da je njena domovina po izboru.

„Obožavam njihovu hranu i vina. Grci su poslednjih godina počeli veoma da cene male proizvođače regionalnih proizvoda – vidim da je ta praksa počela i u Srbiji, i to me raduje. Sledeći put bih volela da organizujem turu po severu Grčke gde je hrana bliža našoj, ali i dalje ima uticaj Mediterana. Lično bih volela da odem na Ikariju, i da provedem odmor s ljudima koji srećni doživljavaju stotu.“ 

Taste of Balkans

Blog Taste of Balkans (www.tasteofbalkans.com) okupio je na jednom mestu priče sa svih tura po kulinarskim regijama Balkana, fotografije i recepte. Blog je, navodi Jelena, za sada jedna interaktivna vizitkarta. I dodaje da svi krajevi Balkana imaju svoje specifičnosti i lepote.

„Mnogo volim istarska jela s tartufima, buzaru celim tokom jadranskog mora, crnogorske kajmak i pršut, sarajevske ćevape i burek, zlatiborske kajmak i kulen, fruškogorska i oplenačka vina, solunske bougatse, vulkanski vinsanto sa Santorinija, kalamata masline, gravijeru s ostrva Naksos i kritsko maslinovo ulje. Uživam da pravim grčku spanakopitu sa spanaćem i feta-sirom, grilovani halumi sir s Kipra, obožavam svadbarski kupus jer je jednostavan i zdrav, kao i sarmice od zelja. Ali najviše uživam da kupim nešto što nikad nisam jela, i da od tih sastojaka napravim nešto novo.“

Ona dodaje i da je, živeći u Japanu, sagledala ovdašnju gastronomiju drugim očima. I usvojila ponešto od japanskog načina ishrane.

„Po povratku iz Japana bilo mi je veoma upečatljivo koliko mi malo jedemo svežeg povrća i voća zimi, i koliko se hrana soli i masti, i mahom bazira na mesu, mlečnim proizvodima i ugljenim hidratima. Usvojila sam japansku balansiranu ishranu, i ručak sastavljen od pet manjih jela, od čega polovina mora da bude sveža (termički neobrađena). Usvojila sam taj balans u ishrani i neagresivno obrađivanje hrane, kuvanje tako da se naglasi prirodni ukus sastojaka, oslanjanje na sezonske proizvode, i poštovanje regionalnih gastronomskih obeležja. Svaki Japanac žmureći zna da pobroji regionalna jela i proizvode svake prefekture u svojoj zemlji.“ 

Srpski kuvar na japanskom

„Ideja za kuvar sama se nametnula nakon toliko godina rada i oprobanih recepata. Bilo je pitanje momenta i okolnosti. Jelena Nikolić, savetnica u našoj ambasadi u Japanu (koja je inicijator mnogih projekata kulturne razmene u poslednje dve godine) najveći je „krivac‟ za realizaciju kuvara. Pre dve godine je prepoznala koje ljude je potrebno okupiti da bi se pokrenula ideja. Cilj kuvara je da na zanimljiv način, kroz 12 tematskih menija, predstavi gastronomiju naših prostora uz zanimljive priče iz kulture i istorije, kao i lične utiske s gastronomskih putovanja. U knjizi će se, pored ostalog, naći meni iz manastira Hilandar na Svetoj gori, jela iz grnčarskog sela Zlakusa, i domaća pasta s istarske farme tartufa.“

Jedinstveni srpski kuvar na japanskom jeziku biće objavljen početkom novembra ove godine, u izdanju japanske izdavačke kuće Shibashiba-sha. Ova kuća objavljuje knjige na temu kulturne razmene, života stranaca u Japanu, i gastronomije.

Jelena Jeremić kaže da u Japanu nije bilo lako naći izdavača za knjigu o balkanskoj kuhinji, jer ljudi nemaju svest o tome gde je Balkan, a i ako imaju, hrana im nije prva asocijacija.

„Pre Shibashiba-sha sam pregovarala s jednim od najkomercijalnijih izdavača, i imali smo sjajnu ideju, ali je na kraju odbijena jer ljudi prosto ne znaju gde je Srbija. Nadam se da će ova knjiga smanjiti taj jaz.“

prostor Miamiam: Novi meni nudi nove magične fuzije ukusa u kojima ćete uživati shutterstock_610934495_cover Umaci i dresinzi: Prste da poližeš _MG_6091_cover Bašte Beograda desert001 (1) Servirajte hranu kao profesionalac: Za ugostitelje, gurmane i hedoniste · · · ·