Kućni ljubimci
fotografija

Kada se na liniji broj petnaest autobus zaustavi na stanici pored džinovske zgrade nekadašnjeg Saveznog izvršnog veća, obratite pažnju. Pre nego što vozač zatvori vrata, na travnatoj površini mogli biste ugledati jednog pernatog Beograđanina koji živi baš na toj adresi. Njegovo ime je obični fazan.

Porodica ovih lepih ptica, koja uživa u parku oko Ušća, deo je grupe mnogih nenametljivih životinja koje nas okružuju. Prošle godine sam u istom parku bio primoran da pomognem barskoj kornjači da posle polaganja jaja lakše pronađe put do reke. Bila je toliko udaljena od vode da sam se zapitao kako je to sporo, stidljivo stvorenje uspelo da izbegne nesreću na pešačkoj ili biciklističkoj stazi.

Grad se širi i sve više nagriza prirodu, pa je potpuno očekivano da se pojedine životinje nevešto prilagođavaju izbrisanim granicama i pokušavaju da prežive uprkos našoj okupaciji. Druge u gradu pronalaze sigurnu zonu sa malo predatora i, poput fazana, uživaju u teritorijalno vrlo ograničenoj i varljivoj slobodi.

Neke od zadivljujućih životinja koje se mogu sresti na teritoriji grada su šakali (u Borči), nutrije (Veliko ratno ostrvo), bizamski pacov (skoro svi vodotokovi na teritoriji grada), dabrovi (viđeni su u zoni novobeogradskih blokova) i čak dvadeset dve vrste slepih miševa. Po prošlogodišnjim procenama, na beogradskim ulicama pored divljih vrsta živi i do 20 000 pasa lutalica. Većina njih završila je u surovim uslovima zbog neodgovornosti vlasnika, koji su u jednom trenutku shvatili da svoje ljubimce ne mogu da zadrže, ili im prosto više nisu bili zanimljivi. Oni srećniji čupavci žive u kućama i stanovima iz kojih izlaze u redovnu šetnju.

Saša Montiljo, umetnik koji živi i radi u Zemunu, voli da fotografiše životinje koje zatekne u svojoj okolini. Njegov talenat je već dobio prostor na sajtu City magazina ali, kao što se dalo naslutiti, među kolekcijom fotografija Saša čuva portrete životinja koji se ne mogu ignorisati. Album u koji je smestio bića koja volimo, ostavljamo, ignorišemo ili ugrožavamo nazvao je Ulične duše.

Ulične duše ponekad vidimo, ponekad ne. Sigurno su među nama, ali blede. U foto-galeriji koju možete pogledati namerno su pomešane sa prelepim kućnim ljubimcima, jer čvrsto verujem u to da u ophođenju prema domaćim životinjama, životinjama sa ulice i divljim vrstama ne bi trebalo da bude razlike. Ako je ima, mi smo ti koji je pravimo.

"Ulične duše" Saše MontiljaOtvori galeriju

Problem pasa lutalica Beograd zajedno sa Srbijom ne uspeva da reši dugi niz godina, dok većina divljih životinja nestaje zbog promena koje uzrokujemo i koje su toliko nagle da dovode do istrebljenja. Čišćenje i uklanjanje grmlja iz parkova negativno utiče na ptice pevačice, isušivanje močvara odavno je oteralo pelikane i žabe češnjače, a podizanje hidroelektrane na Đerdapu sprečilo je posete velikih jesetri.

Beograd ne pripada samo nama. Možemo biti zagledani u telefon do mile volje, kriti se ispod kišobrana ili žuriti na posao, ali pre ili kasnije moraćemo da priznamo da glavni grad delimo sa brojnim pripadnicima životinjskog carstva. Sve životinje zaslužuju našu pažnju. Ukoliko ne rešimo probleme i ne pružimo im pomoć, mogao bi doći dan kada više nigde neće moći da se vidi neka od Sašinih uličnih duša. Tog dana mi ćemo ostati bez svoje.

Eni Libovic Eni Libovic: Magični portreti holivudskih zvezda punk Fotografije koje pokazuju da pank nije mrtav tz Kako bi izgledali danas da su doživeli starost Deca koja su rasla sa životinjama Deca koja su odrastala sa životinjama ·