Moaiji na plaži Uskršnjeg ostrva (izvor go-today.com)
U VAZDUHU · svet

Kad se holandski kapetan Jakob Rogeven iskrcao na Uskršnje ostrvo 1722. godine, bio je u potpunosti zatečen. Ogromne kamene statue, kakve nije mogao ni da zamisli, posmatrale su ga hladnim pogledom. Lokalnom stanovništvu bile su poznate pod imenom moai i ležale su razbacane svuda unaokolo, poput tužnih odjeka neke nestale civilizacije.

Moaiji su danas dobro poznati. Korišćeni su u jedinstvenom kultu predaka od XIII do XVI veka. Nekolicina je ponovo uspravljena u XX veku i, baš kao nekada, zaštitnički okrenuta ka unutrašnjosti ostrva. Srećna je okolnost što u njima više nema mane, misteriozne energije koja ih je navodno prožimala. Jer, kada bi moaiji mogli da vide ogoljeni pejzaž koji se pruža pred njima, čudili bi se poput evropskog kapetana u nepoznatom ostrvskom svetu.

U vreme podizanja statua Uskršnje ostrvo izgledalo je poput šumovitog raja na zemlji. Palme su ga prekrivale u potpunosti i omogućavale opstanak više vrsta životinja, pravljenje čamaca, ribarskih mreža i drugih stvari. Kultura je cvetala zajedno sa prirodom, ali ne zadugo. Drveće se brzo povuklo pred travom, a umetnost i religija, koje su podupirale kult podizanja statua, ustupile su mesto novom društvenom poretku, svedenom na preživljavanje pomoću sadnica i kokošaka.

Džared Dajmond, geograf sa Univerziteta u Kaliforniji, veruje da se propadanje civilizacije u vreme propadanja ekosistema ne dešava slučajno. Prema njegovom mišljenju, blagostanje Uskršnjeg ostrva dovelo je do masovnog krčenja šuma i povećanja broja stanovnika. Kada je ekosistem posustao pod pristiskom, nastupili su erozija zemljišta, izumiranje životinja, konflikti između plemena, glad, ratovanja, pa čak i kanibalizam. Do dolaska kapetana Rogevena, na ostrvu je živela petina od nekadašnjih 15 000 stanovnika. Preostali domoroci koji su ga dočekali nisu bili gladni, ali su odavno napustili religioznu praksu predaka, odgovornu za nazadovanje – naučnici veruju da je transport moai statua iz kamenoloma do obale zahtevao veliki broj ljudi i zavidnu drvnu građu.

Dajmond je najpoznatija pristalica ovog apokaliptičnog scenarija. Ako je u pravu, paralela između planete Zemlje i Uskršnjeg ostrva postaće očigledna. Svet na kom živimo je poput polinezijskog dragulja u Tihom okeanu, čiji stanovnici nisu racionalno trošili resurse. Uskršnje ostrvo nas uči da priroda takvo ponašanje ne toleriše zauvek. Međutim, arheolozi Teri Hant i Karl Lipo ne veruju da ćemo u bliskoj budućnosti proći poput pripadnika moai kulture.

Hant i Lipo su perjanice mišljenja prema kom populacija sa Uskršnjeg ostrva nikada nije ni prelazila nekoliko hiljada stanovnika. Oni tvrde da su više desetina tona teške statue podigle male grupe ljudi. Oslanjajući se na predanja da su moaiji šetali do konačne pozicije na ostrvu, zaista su uspeli da pokažu kako je pomoću užadi statua mogla biti balansirana tako da se, u uspravnom položaju, dogega do predviđenog mesta bez velike muke i upotrebe drveta. Ko bi u tom slučaju bio glavni krivac za nestanak šume?

Polinezijski pacov je, kao uobičajeni pratilac čoveka, stigao na ostrvo zajedno s prvim doseljenicima i uništavao seme palmi, što je onemogućilo njihov opstanak. Bez prirodnih neprijatelja, pacovi se razmnožavaju neverovatnom brzinom. U idealnim uslovima, dva pacova i njihovi potomci mogu napraviti koloniju od više miliona jedinki za samo nekoliko godina. Hant i Lipo za propast ekosistema zbog toga prvenstveno krive glodare i veruju da su se ljudi prilagodili novom okruženju bez većih trzavica. Najveću krizu po opstanak stanovnika Uskršnjeg ostrva pronalaze vekovima kasnije, kada su evropski kolonizatori većinu ostrvljana odveli u roblje i izložili dotad nepoznatim bolestima.

Ova dva suprotstavljenja naučna mišljenja obično se laički posmatraju kao borba između dve ideologije – ekološke, koja napada kapitalistički pristup prirodnim resursima, i politički korektne, koja predstavlja pokajnički stav modernog Zapada zbog nepravde učinjene domorodačkom stanovništvu. Mediji stvaraju dodatni problem zbog namerne pompeznosti, tako da se Hantova i Lipova istraživanja, pošto su novijeg datuma, obično predstavljaju kao konačno razbijanje zastarelih Dajmondovih zamisli, što je daleko od istine.

Jedno istraživanje obično nikada ne rešava problem u svetu nauke. Dajmondov, Hantov i Lipov značajan doprinos preispitivanju teme ne predstavlja izuzetak od te jednostavne i zanemarivane činjenice. Jedino oko čega nema dvoumljenja, a što se gotovo nikada ne ističe, jeste da na istoriji Uskršnjeg ostrva možemo učiti u oba slučaja. Bilo da je do promene kulture došlo zbog krčenja šuma, ili uvođenja nove invazivne vrste u osetljiv ekosistem, negativne posledice lošeg odnosa prema prirodi očigledne su i razarajuće.

cover Uzbudljive fotografije Indije pagecover Kina: 7 zanimljivosti iz najmnogoljudnije zemlje sveta ice2_cover Sva čuda sveta: Zauvek zaleđena pećina u Kini Haesindang02_cover Park falusa u Južnoj Koreji