Inflacija
U VAZDUHU · retrovizor

Opšte je poznato da je zlato roba na čiju vrednost inflacija nema uticaj u dužem vremenskom periodu. Takođe je poznato da je kupovina na kredit kada „vlada“ inflacija sve primamljivija jer inflacija umanjuje vrednost kreditnih rata, narodski rečeno “inflacija pojede kredit”. Inflaciju su svi doživljavali kao zlo protiv koga se država mora boriti svim snagama ali da li je i danas tako?

Na ekonomskoj sceni se javlja ideja da inflacija može biti spasilac u slučaju razvijenih zemalja koje su prezadužene, jer bi inflacija, na određeni način, obezvredila njihove nagomilane dugove. Ovo je možda poželjan scenario za razvijene ekonomije, a šta je sa ostalima? Nerazvijenim zemljama inflacija ne bi mogla da pomogne na ovaj način jer su dugovi ovih zemalja, pretežno, u stranoj valuti, tako da uloga inflacija kao nekog ko se spasava, u ovom slučaju ne važi.

Svako ko je bio svedok one čuvene hiperinflacije devedesetih pričao je o tome kao o nekoj epidemiji. Sigurno su vam roditelji pričali kako prime platu, i dok stignu do prodavnice, taj novac ne vredi ništa, mogli bi da kupe, recimo, kilogram jabuka u najboljem slučaju. I uvek kad bi pričali tu priču, ja sam bila skeptična, kao kad pričaju da su u školu išli 10 km uzbrdo i vraćali se iz škole 10km, takođe uzbrdo. Cene su udvostručavane ne svakih 16 sati, štampali su se bonovi za hleb i mleko, jer je novac bio bezvredan. I dalje je misterija kako su se naši roditelji, babe, dede, tetke, izborili sa tim, kako su preživljavali, koliko je tu bilo odricanja? Ne znam, više ni ne pitam. Možda je bolje da ne znam.

Postoji više vrsta inflacije prema intenzitetu, od blage preko umerene, do one koju je naša zemlja osetila na svojoj koži devedesetih – hiperinflacije. Može se čuti poređenje da ono što je rak za ljudsko telo, to je hiperinflacija za jednu privredu- jednostavno krah društva. Stanovništvo se tad trudi da svoju imovinu drži u nevalutnom obliku kao što je, na primer, zlato. Predviđanja nekih analitičara bila su da će cena zlata u 2016. pasti ispod 1000 dolara za uncu, dok je drugi deo analitičara predviđao kretanje cene zlata oko 1200 dolara. Međutim, cena zlata polovinom 2016. skočila je na najviši nivo za dve godine, na više od 1300 dolara za uncu, zahvaljujući krizi na svetskim tržištima koja je prouzrokovana izlaskom Velike Britanije iz Evropske unije. Uglavnom, nikada niste sasvim sigurni kako će zaokret u politici jedne zemlje uticati na svetsko tržište. Ništa nije sasvim predvidljivo.

Bez obzira na to da li je inflacija i dalje bauk ili ne, i da li izaziva strah kod ljudi koji su je osetili na svojoj koži, čuvena novčanica od 500 milijardi dinara sa likom Jovana Jovanovića Zmaja je tu da nas podseti na jedno vreme koje je iza nas, a za koje bi svi rekli “bilo, ne ponovilo se”.

Zoran Modli Retrovizor: Zoran Modli Daniel Kovač Retrovizor 2014: Daniel Kovač Ana Ćurčin, foto: Kornelija Sabo Retrovizor 2014: Ana Ćurčin Marko Ćerketa Retrovizor 2014: Marko Ćerketa ·