Radno vreme (foto: Pixabay)
U VAZDUHU · urban flash

Ustaneš u 6 ujutro, umiješ se, obučeš, čekaš prevoz, stigneš na posao oko 8. Svaki dan sedneš u istu stolicu, za isti sto i čekaš da dođe 17 časova da bi otišao kući. Ako si “srećnik” u 17h ćeš izaći iz firme, u suprotnom, taman stižeš kući u vreme večere. I tako svaki dan, dok ne dođe vikend. Da li je radno vreme od 9-17h, plata od 300 evra i letovanje „u Grčku“ postao naš san?

Koncept modernih kompanija polako briše poslove „od devet do pet“. Da li je jedna firma neozbiljna a njena strategija glupa jer dozvoljava svojim zaposlenima da jednostavno ustanu i odu u Play Room? Da li je moderna kompanija „smešna“ ako dozvoljava svojim zaposlenima da igraju bilijar, stoni fudbal ili Sony Playstation na radnom mestu? Ne, naprotiv! To su firme koje poštuju svoje zaposlene. U tim firmama možeš da se razboliš. U tim firmama možeš da odeš na porodiljsko i trudničko a da ne strahuješ da ćeš izgubiti svoje radno mesto. To su firme u kojima nećeš mrzeti to što radiš. Njihova se poslovna politika zasniva na tome da visoko vrednuju ljude/radnike baš zato što oni vole svoju slobodu i da će samim tim što im je ista pružena, oni pružiti produktivnost zauzvrat. Ako svoj posao odradiš za 4 sata, zašto bi sedeo naredna 4 sata u firmi?

Sve više se otvaraju i tzv. Coworking prostori, gde ljudi koji ne žele da rade od kuće, a imaju svoj posao, mogu doći i svoj posao obavljati odatle. Naravno, postoje i ona radna mesta koja još uvek iziskuju poštovanje radnog vremena od 9-17, kao što je npr. šalterski radnik u banci ili pošti. Mada, pitanje je trenutka kada će se i to promeniti, jer banke uveliko uvode onlajn šaltere na kojima je moguće sve završiti ako imate internet. Ljudi će to vreme pre provesti u kafiću sa prijateljima ili u parku sa decom, nego čekajući u redu.

Motivacija zaposlenih ne leži samo u novcu. Tu je i već pomenuta sloboda. Bolje mi smanji platu ali me pusti da odem kući tačno u minut kad mi se radno vreme završava. Ako treba da ustanem u 6 da bih u 8h bila na poslu, a izlazim iz firme u 18h, a u kuću uđem oko 18:50h, zašto onda uopšte postoji definisano radno vreme? Zašto lepo ne kažete da se radi ceo dan? Možda bi drugačija priča bila da se od zaposlenih ne očekuje da ostanu prekovremeno. Ali ako poslodavci očekuju da ostanem prekovremeno, onda i ja očekujem da mi se prekovremeni rad plati. Prosto.

I za kraj vas ostavljam da razmislite da li će se sa povećanjem broja firmi, koje vrednuju svoje zaposlene, menjati mentalitet ljudi koji će shvatiti kako treba da se posluje u 21. veku, ili će prvo zaposleni morati da promene svoje stavove i viđenja, da bi kompanije menjale način poslovanja?

ljubav Zašto se muškarci zaljubljuju brže nego žene? prijatelji Jeste li okruženi pravim prijateljima? smešno Šta su njihovi roditelji mislili kad su im davali ime? lc Hoće li Alicia Vikander biti bolja Lara Croft od Angeline Jolie? · · ·