IMG_20180822_112045-cover
U VAZDUHU · intervju

U City Gourmet volimo da sagledamo stvari iz drugačijeg ugla i detaljnije istražimo i predstavimo poglede na dizajn i enterijerska rešenja. Ali pre svega, veoma smo znatiželjni o enterijerskim rešenjima ugostiteljskih objekata, od kafića i barova preko restorana, poslastičarnica do fast-food lokala.

Šta čini jedan dobar bar ili restoran? Kako dizajn prostora može pomoći u postizanju određenih poslovnih ciljeva? Ova pitanja postavili smo dvojcu iz novoformiranog VLAAD koncept studija kog čine već dobro poznata imena Katarina Vlaisavljević, M. Arch i Vladimir Paripović, arhitekta (PARCH STUDIO). 

Možete li nam reći nešto više više o VLAAD studiju?

Studio VLAAD smo forimirali kao koncept zasnovan na timskom radu i timskoj saradnji. Ime smo odabrali kao početna slova VLA od VLAdimir i VLAisavljević i dodali A kao arhitektura i D kao dizajn. Odlučili smo da postanemo poslovni partneri, iako pojedinačno uspešno postojimo na tržištu desetak godina, preklapanjem znanja, iskustva, ideja…

Takođe, u okviru tima imaćemo i grafičkog dizajnera kako bismo svakom klijentu ponudili kompletan proizvod od enterijera i vizuelnog identiteta, preko koncepta do imena i brenda. Imajući u vidu naše iskustvo, fokus je na dizajnu specifičnih barova, restorana, kafića, kafeterija, poslastičarnica, picerija… Trenutno sedište tima je u Beogradu, s tendencijom širenja u inostranstvu. Tim obuhvata profesionalce koji razumeju važnost sveobuhvatnog dizajna ugostiteljskih objekata koji podrazumeva analizu tržista, kontekste u okviru prostorne lokacije, dizajn enterijera, pozicioniranje brendova, inovativne koncepte kreiranja/implementacije enterijera i integrisane grafike i brendiranja.

Kako ste počeli s dizajnom ugostiteljskih objekata?

Arhitekta Vladimir Paripović je diplomirao 2008. godine na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, a Katarina Vlaisavljević je prva znanja stekla 2010. godine na Akademiji lepih umetnosti, odsek arhitektura i enterijer, koje je kasnije unapredila na fakultetu Union Nikola Tesla master diplomom inženjera arhitekture. Od samog starta smo beskompromisno ušli u kreiranje različitih prostora dajući lični pečat svakom enterijeru. Spontano je krenulo dizajnom enterijera 2011. godine za prvu monobrend radnju brenda Nescafe Dolce Gusto u Beogradu, a prvoj i u Jugoistočnoj Evropi. Odlaskom u Barselonu 2012. godine, a radeći za špansku firmu, Vladimir je stekao nova iskustva radeći na projektima kao što su disko Blur Barcelona, Pacha Destino Ibiza, Quiosco Madrid…

Vi tvrdite da VLAAD maše zastavom za dizajn koja ne igra po pravilima. Šta to znači?

Ne pratimo trendove, mi se trudimo da ih postavljamo. Istraživanje različitih koncepata ne zasniva se na onome što je trenutno i aktuelno. To se dešava u trenutku kad se naš rad realizuje. Prilikom dizajniranja pokušavamo da idemo korak dalje, tako da naš rad ima dugovečnost.

Koncept je u našem slučaju jasno definisan, veoma jakog karaktera, nekad čak i agresivan. Ukoliko klijent ima poverenja u nas, proizvod je na kraju odličan. Vodi se računa o detaljima. Mnogi prostori u gradu su dobro osmišljeni, a malo njih „govori‟ neku priču. Mi ne kopiramo sami sebe. Svaki prostor je priča za sebe. Novi klijent, novi prostor, novi dizajn. Trudimo se da u svaki novi enterijer ubacimo neki poseban detalj koji je u korelaciji sa samim prostorom.

U kojoj meri dizajn restorana ili bara može značajno doprineti efikasnosti prostora kao poslovnog objekta?

Stotinu odsto! Položaj svih elemenata iz cirkulacionih prostora, do prostora za sedenje, doprinosi efikasnosti prostora.

Prostor se sagledava kao jedna celina, a tek onda se raščlanjuje na delove, na detalje. Prvi utisak je najbitniji u svim segmentima života, te tako i u dizajnu restorana, barova… Ako ljudi ne mogu da popiju piće ili je hrana hladna kao kamen, onda ni prostor ne uspeva, a to utiče na posao.

Koje strategije VLAAD ima u procesu projektovanja da bi omogućio dizajn koji doprinosi boljem poslovanju?

Sve se svodi na dobro planiranje mesta da bi sve funkcionisalo, nešto čega sami posetioci nisu ni svesni. Zatim se radi na atmosferi, od kolorita, materijalizacije, od osvetljenja do muzike. Ljudi moraju da se osećaju opušteno, ali pre nego što počnemo da radimo na projektu, intenzivno istražujemo ponudu i lokaciju kako bismo bili sigurni da je ono što dizajniramo relevantno za lokalnu i ciljanu demografiju, dakle, kontekst u kome se prostor nalazi, ciljna grupa itd…

Osluškujemo klijenta o potencijalnim željama i stilu, dobijamo inpute pre formiranja projektnog zadatka i mood board-a (prezentacionih plakata o konceptu i primerima, idejama).

Ljudi koji posećuju restorane i barove to očito rade kako bi zadovoljili određene psihološke potrebe. Koje alate i strategije dizajneri imaju na raspolaganju kako bi bili sigurni da su sve potrebe potrošača uspešno ispunjene?

Mislimo da se ne radi toliko o psihološkim, već o socijalnim potrebama. Potrošač bira prostor koji više odgovara njegovom raspoloženju i zahtevima. Da li negde idu kako bi se s nekim našli ili idu na intimnu večeru? To su stvari koje utiču na izbor mesta. Atmosfera sama po sebi nameće odabir potrošača, te se njoj posvećuje dosta vremena.

Šta biste naveli kao glavne elemente dizajna koji utiču na vreme koje potrošač provede u restoranu ili baru?

Koncept prostora, dakle estetika. Zatim hrana, udobnost i usluga. Usluga je naročito važna – osećanje dobrodošlice i toga da ste željeni. Takođe, atmosfera mora biti prijatna kako bi vam omogućila da se opustite i uživate u prilici.

Koji su glavni izazovi s kojima se dizajneri ugostiteljstva suočavaju danas?

U glavne izazove spada to da klijenti nađu dobre lokacije s pravim/odgovarajućim zakupninama. To ima izuzetno veliki uticaj na budžet projekta. Kao posledica, mogu uticati i na cene hrane i pića, što ima dalji uticaj na demografske karakteristike restorana. Takođe, kad pričamo o dizajnu enterijera određenog prostora, vrlo je važno ići korak dalje, napraviti iskorak u estetsko-funkcionalnom smislu, biti drugačiji, imati pametnu foru, ne reciklirati stare ideje, elemente…

Možemo reći i – biti hrabar u određenim vizijama.

Koje su najčešće greške u dizajnu restorana i barova?

Fundamentalno planiranje – kuhinja, komunikacija odnosno cirkulacija prostora, kao i adekvatno usluživanje. Kuhinja se planira u saradnji s tehnologom kuhinje i kuvarom. Koncipiranje prostora kroz materijale, osvetljenje i funkciju.

Ključno je da imate pravi ambijent, ne previše hladno, ne previše glasno, a kad govorimo o hrani, ne previše jela/posuđa.

Nemati definisanu ponudu – manje je definitvno više.

Šta je najvažnije čega se treba setiti kad se radi o dizajniranju bara ili restorana?

Potrošači! Kako ćemo ih privući, kako ćemo im pružiti fantastično iskustvo i šta će ih navesti da se vrate.

6 Guixot de 8 na Festivalu nauke: Za novi život u zemlji budućnosti Tamara fon Stajner Tamara fon Štajner: Film o lepoti i sreći grlic Rajko Grlić: Ono što je meni važno castle combe Anja i Strahinja: Whatifness – priča o snovima i putovanjima · · · ·