Bio dvaput jedan kralj ima više sporednih likova
U VAZDUHU · intervju

Pomešajte talenat, iskustvo, poznanstva i novac s nizom srećnih okolnosti i dobićete recept za nastanak filma. Ukoliko prođete kroz sve odrednice još jednom, videćete da je većina njih nemerljiva. Niko vam ne može reći kolika je količina svega sa spiska potrebna da bi se postigao uspeh. Zato su prvi profesionalni koraci filmadžija veoma teški. Na tom putu neizvesnosti i rizika, upornost reditelja Vojina Vasovića uspela je da pretvori njegov nemerljiv talenat u lako brojive dokaze uspeha.

ISKUSTVA IZ KANADE

Pre nego što se preselio u Kanadu da bi upisao master studije, Vojin je već imao nekoliko kratkih igranih filmova iza sebe, što nije smatrao dovoljnim. Želeo je da nastavi da se usavršava i realizuje druge priče o kojima je maštao. Tada je, na prvi pogled, napravio neobičan izbor. Umesto master studija iz filmske režije, diplomirani reditelj Akademije umetnosti u Beogradu upisao je studije eksperimentalnog pozorišta na Univerzitetu u Torontu.

„Pozorište je zapravo moja prva ljubav. Bilo mi je šest godina kad sam igrao u predstavi Sveti Georgije ubiva aždahu u Teatru Joakim Vujić u Kragujevcu, mom rodnom gradu. Znam tu predstavu skoro napamet, jer sam sve probe i igranja proveo iza kulisa gledajući šta odrasli glumci rade. Posle studija filma hteo sam da kompletiram i studije pozorišta, iskoristim iskustva sa filma i prenesem ih na scenu. Tako je i sada – jedno drugo hrane. Eksperimentisanja u pozorištu i na filmu nemaju velike razlike. U jednom je pred tobom bina, u drugom kadar, a šta se nalazi unutar okvira stvar je kolektivne igre“, kaže Vojin, koji je po sticanju nove diplome u Torontu osnovao trupu Ars Mechanica i nastavio paralelno da se bavi filmom.

U tom periodu, mladi reditelj uživao je u novim poznanstvima, sigurnosti i liberalnosti druge države. Režirao je na desetine pozorišnih predstava i, osim na dugu zimu, nije našao druge razloge na koje bi mogao da se požali. Uprkos svemu, nedostajali su mu prijatelji iz Srbije: „Pretpostavljam da je tako sa svim iseljenicima – vremenom postanu podvojene ličnosti. Tada sam dobio ideju da kanadske mogućnosti, pre svega finansijske, nekako spojim s kreativnošću koju sam ostavio ovde.“ Pre nego što se to ostvarilo, Vojin je osmislio film koji će njemu i njegovim saradnicima obezbediti više od 30 nagrada. 

SVAKIH PET MINUTA

Srećna okolnost krila se u tome što ideja nije bila previše finansijski zahtevna. Kratki animirani film Svakih pet minuta, koji je pobrao lovorike, urađen je gotovo besplatno, ali uzeo je danak na drugim poljima.

„Film je nastao za nekoliko meseci intenzivnog posla. Umetnički direktor Nikola Stepković i ja doneli smo tri kompjutera i organizovali mali letnji ‘studio’ u kući mog oca u Kragujevcu. Ostajali smo do pet sati ujutro da bismo završili animaciju pre mog povratka u Kanadu. Posledice duplih smena tokom nekoliko meseci bile su brojne. Devojke su nam se žalile da postajemo osobenjaci, a zbog opterećenja na zahtevnoj grafici ‘preminuo’ nam je i jedan od kompjutera. Ubrzo smo i Nikola i ja postali neupotrebljivi – završili smo u bolnici. On sa malim poremećajem rada srca, ja sa hroničnim zapaljenjem slepog creva. Film je, uprkos svemu, bio gotov na vreme, baš kao i mi“, nastavlja Vojin za City Magazine.

Pošto se Vladimir Kerkez brzo pobrinuo za dizajn zvuka i muziku, animirano ostvarenje o čudnovatom umetniku koji propada kroz ponor na kratkotrajnom putu slave, bio je spreman za projekciju. Premijeru je trebalo da ima na Martovskom festivalu u Beogradu, ali rezultati nisu bili dobri – Svakih pet minuta nije prošao zvaničnu selekciju, tako da nije prikazan pred publikom. Vojin se nerado priseća toga: „Bili smo tužni. Pitali smo se kako ćemo proći u inostranstvu kad nismo uspeli da prođemo domaću selekciju.“

Ispostaviće se da će film u inostranstvu proći sjajno. Prikazan je na više od 100 festivala, predstavljen gledaocima na Havajima, u Madridu, Torontu, Bostonu, Los Anđelesu i na mnogim drugim mestima. Štaviše, otvorio je vrata autoru za uzbudljiv novi projekat. Bila je to priča koja je ispričana… pa, dvaput.

BIO DVAPUT JEDAN KRALJ

„U kratkom animiranom filmu Bio dvaput jedan kralj glavni junak je vladar koji je podvojena ličnost. Zato se na podeljenom ekranu za prevlast neprestano bore dve suprotnosti – prefinjeni intelektualac i brutalni varvarin, oličeni u jednoj osobi. Film je rađen oko dve godine, a zamalo da ne ugleda svetlost dana. Vreme je isticalo kad smo na Kickstarteru, internet platformi za prikupljanje novca, videli da nam nedostaje čak 5.000 dolara da pređemo željenu cifru i spasemo ono što je dotad prikupljeno. Džef Birmingen, vlasnik hotela iz Otave, spasao nas je u poslednji čas. Uplatio je preostali iznos i dobili smo sredstva. Naš anđeoski donor pratio je projekat od početka, ali je odlučio da ga podrži na samom kraju, kad vidi koliko će zafaliti sredstava. Jedan čovek dobre volje može mnogo toga da promeni“, kaže Vojin.

Njegov kralj se u međuvremenu izborio za 20 nagrada: „Šalili smo se da će film najbolje proći tamo gde postoji goruća tema podeljenosti, a ispostavilo se da je tako i bilo. Prvih pet festivala na koje smo bili primljeni bili su održani na Kosovu, u Ukrajini, Kanadi, Iraku i Španiji, u kojoj je film najviše nagrađivan (Malaga, Barselona i Sevilja). Izgleda da geopolitičke struje ipak nekako utiču na distribuciju filma“.

S obzirom na to da je film Bio dvaput jedan kralj potpomognut novcem Filmskog centra Srbije i kanadskog regionalnog, gradskog i državnog fonda, ostvaren je san – spojene su strane finansije s ovdašnjom kreativnošću. Pre godinu dana Vojin se vratio u Beograd, gde radi u okviru studija To Blink Animation, koji je osnovao. Priprema kratki animirani film Veliki robot (koji je nedavno podržan sredstvima iz Kanade), dugometražnu verziju priče o podvojenom kralju (za koju je upućen javni poziv našim ilustratorima) i predaje režiju animacije na Akademiji umetnosti u Beogradu (sa ciljem da jednog dana osnuje katedru za animaciju). Za godinu-dve mogao bi biti realizovan i njegov prvi dugometražni igrani film.

APPOINTED Photo by Katarina Markovic, Belgrade 2016 Marta Jovanović i Branko Milisković: Provociranje jakih emocija bikovic Miloš Biković: Brutalna priča Petar Reić OmoType Petar Reić: Mobilna aplikacija namenjena deci koja pate od disleksije Jana Savić Rastovac #kaktus2018: Festivali su ogledala i ubrzani kursevi rasta ·