Crna mačka beli mačor
KULTURA · film/TV

Možda ste čuli, a možda i niste, „Veliki Lebovski“ braće Koen ovih dana puni dvadeset godina i u tu čast uskoro se vraća u (gle čuda, ograničenu) bioskopsku distribuciju u Americi. Naravno, Dude je jedan i jedinstven i nema ama baš nikakve veze sa srpskom filmskom baštinom, ali, uprkos malom obimu, ta 1998. bila je berićetna i za naš/ovdašnji film. Stoga vas podsećamo na četiri velika filma, četiri najbolja srpska filma koji su premijerno prikazani te godine i koji bi, da je pravde i rezona, baš na pomenuti jubilej i ponovo mogli u domaće bioskope.

Crna mačka, beli mačor (Emir Kusturica)
Potpuno drugačiji od Podzemlja a opet nedvojbeno dostojanstvena naredna stavka u filmografiji Emira Kusturice, ovo je, uz Na mlečnom mutu, svakako najambiciozniji i najzaokruženiji Kusturičin film u ovih dvadeset godina. Jeste da smo upravo tu i nakon ovog filma zapatili taj unca-unca zvuk, ali Crna mačka, beli mačor, i na nova gledanja, nudi vrtoglavi tour-de-force kakav se danas retko sreće i na planetranom nivou.

1-2. Rane (Srđan Dragojević)
Treći odličan film u nizu za Srđana Dragojevića koji je u tada već prepoznatljivom (a iznova svežem i efektnom) maniru pod krinkom socijalne drame lako uočljivih repertoarskih ambicija ponudnio iznimno nadahnutu i inteligentnu društvenu hroniku, u potpunosti saobraznu pređašnjim filmskim režijama. Rane su briljantan dokument vremena ali u isti mah i izvrstan film u strožem kinestetičkom pogledu.

3. Bure baruta (Goran Paskaljević)
Iste godine snažno je poentirao i Goran Paskaljević u definitivno najboljem filmu tadašnjeg (ali i potonjem) delu njegove rediteljske karijere. Reč je o pipavoj i duboko promišljenoj ekranizaciji voljenog pozorišnog komada iz pera Dejana Dukovskog; film koji jeste zadivljujuće precizan odraz balasta ovdašnjih dominatnih naravi, ali koji se, pak, istovremeno ističe i kao silovito emotivna i energična drama o sveprožimajućem besu i pratećem beznađu.

4. Tri palme za dve bitange i ribicu (Radivoje Raša Andrić)
Radivoje Raša Andrić je predugo odsutan sa polja režije celovečernjih igranih filmova, i to odsustvo stoji kao zjapeća praznina u tom posebno osetljivom delu srpske kinematografije, delu koji se tiče komunikativnih, poletnih i vešto sklopljenih filmova definitivnog bioskopskog pedigrea. Tri palme za dve bitange i ribicu je, uprkos upadljivim budžetskim ograničenjima i nedostatnostima, pružio izobilje šarma i filmofilmske brige za potencijalne gledaoce u kino-dvoranama, čime se nedopustivo malo ovdašnjih autora bavilo tada, dok je danas na tom planu situacija još čemernija.

Podsećamo, te godine u bioskopima su prikazani i sledeći premijerni srpski filmovi: Kupi mi Eliota Dejana Zečevića, Lajanje na zvezde Zdravka Šotra, Povratak lopova Miroslava Lekića, Stršljen Gorčina Stojanovića i Točkovi Đorđa Milosavljevića, a, budući da su tri od pet ovde navedenih naslova, naravno, sa Šotrinim Lajanjem na zvezde na čelu te kolone, bili krupni bioskopski hitovi, već samo po tvoj osnovi bi mogli da zasluže tu (zasad samo snevanu i krajnje spekulativnu) šansu za novi bioskopski život, ako je moguće, upravo u ovoj godini okruglog i velikog jubileja.

Future-World-movie-poster-cover Future World: James Franco je zvezda novog akcionog filma O bubicama i herojima Film „O bubicama i herojima“ od četvrtka u bioskopima Johnny-English-Strikes-Again-Official-Trailer Povratak Džonija Ingliša u trejleru za novi nastavak popularne komedije MV5BNGIzMjE3YTItZDRkMi00MGVhLTg4MDktMzhjZTc0ZTBmYjY5XkEyXkFqcGdeQXVyMzA4MDA0Mjc@._V1_ Čovek koji je ubio Don Kihota: Trejler za novi film Terija Gilijama · ·