Vreme je za ples
U VAZDUHU · trend

Ako ste u potrazi za rekreacijom koja će pored tela, pozitivno uticati i na vaš um, predlažemo vam da odaberete ples po svojoj meri. Ples omogućava da komunicirate telom i pokretom, da se rekreirate, razmrdate i osnažite. I da uživate u muzici, zabavite se, istražite svoje domete. Ples može da bude i otkrivanje drugačijih i zavodljivih kultura i osluškivanje sopstvenog senzibiliteta. Puno je zanimljivih i drugačijih plesova sa raznih podneblja i različitih mogućnosti za otkrivanje novih pokreta.

CHILL OUT MRDAONICE

Jedinstvene Chill Out mrdaonice koje se održavaju na Dorćolu vodi Vera Erać, psiholog po struci i jedan od osnivača Transformatora – Platforme za transformaciju stvarnosti putem umetnosti. Ona već 15 godina radi na raznim obrazovnim i socijalnim programima u nevladinom sektoru, bavi se izvođačkim umetnostima i plesom a specifične plesne radionice su nastale iz ljubavi prema plesu i želje da ljudima ponudi nešto drugačije.

– Mrdaonice uključuju elemente slobodnog plesa i dramskih vežbi baziranih na telu i pokretu. Vezivno tkivo tih elemenata je improvizacija a Mrdaonica može pomoći svakome od učesnika ne samo da se relaksira i bude fizički aktivan, već i da prihvati i uživa u svom telu i da oslobodi i razvija svoju spontanost i kreativnost. Ove radionice otvaraju prostor i za izražavanje i transformisanje svojih emocija, istraživanje odnosa pojedinac – grupa i načina na koji nas naša čula i telo povezuju sa svetom. Na Mrdaonicama svako otkriva i razvija svoj način kretanja i svoj ples i to je ono što je specifično za ovu vrstu rada. Čak i kada svi imamo isti zadatak, na primer da plešemo najsporije moguće, svako od nas će ga uraditi na drugačiji način. Takođe, naš ples se neprestano menja, jer se menjamo i mi, tako da ovom procesu nema kraja. Umesto uvežbavanja koraka i rada na koreografiji mi imamo proces neprestanog istraživanja i otkrivanja novog – navodi Vera Erać.

Na mrdaonicama se koriste i tišina i različite vrste muzike – stara i nova klasika, ambijentalna muzika, afrički ritmovi, goa, fank, rok, pank, eksperimentalna muzika, rep, šansone… Ne rade se koreografije u klasičnom smislu, ples je stvar nadahnuća i trenutka a radionice se sastoje iz dela u kom se odgovara na određene zadatake i dela u kom ljudi plešu ili istražuju elemente nečega što je već rađeno u okviru radionice. Može se doći jednom ili više puta a dobrodošli su svi.

– U poslednje vreme najviše učesnika je između 25 i 50 godina i većinom su to devojke, žene. Neko dolazi zbog zabave, neko zbog rekreacije, neko zbog opuštanja, neko zbog toga što želi da nauči nešto novo o sebi i drugima. Dolaze ljudi koji mnogo vole da plešu i dolaze ljudi koji su prepoznali da im je problem da se pokrenu i zaplešu. Za učestvovanje je potrebna samo dobra volja. Lepo i moćno je i to što je ovo rad u grupi, tako da se vrlo lako može desiti da vas grupa ponese i pomogne vam da prevaziđete svoj umor, stid, tugu, ili bilo šta drugo sa čim ste došli – kaže Vera Erać.

Chill Out Mrdaonice se održavaju petkom od 18 -20, u Plesnom klubu Dance Factory, Dobračina 30a.

FLAMENKO

Flamenko, popularan ples poreklom iz Španije je energičan i izražajan, pun najrazličitijih emocija, način da se suština izrazi pokretom i da se čovek angažuje i relaksira prepuštajući se strasnim ritmovima.

– Flamenko je težak ali i izazovan za učenje, pogotovo u početku dok se ne savlada osnovna tehnika, ali vredi sačekati taj momenat kada možete iskazati osećanja kroz flamenko. Jako je lep osećaj i pruža doživljaj moći, jer ipak treba vremena i napora da se savlada tehnika. Flamenko je takav da zahteva od izvođača da bude blizak sa samim sobom, sa svojim osećanjima, i da ih izražava svom svojom snagom i prisutnošću i to je ono što je divno osećati i kao umetnik i kao neko ko posmatra flamenko umetnika – kaže, Ojdana Radović, osnivač Flamenko centra „El Olor del Alma‟ (Miris duše) u Beogradu koji postoji od 2011. godine.

Ojdana Radović se flamenkom bavi od 2002. godine a jedan od prvih učitelja bio je Antonio del Castillo iz Madrida.

– Za učenje flamenka je potrebno u početku imati malo više strpljenja, jer je potrebno vreme da telo prihvati nova kretanja, pokrete, rad nogu, šake, glave…Sve je to u početku dosta zahtevno ali dobrom metodom rada sve se može savladati i naučiti – ističe Ojdana Radović. Ona dodaje i da je potrebno slušati flamenko muziku kako bi se uhvatili i razumeli raznovrsni ritmovi ali i da nisu potrebne posebne predispozicije da bi se neko bavio flamenkom.

– U današnje vreme u svetu flamenko je prihvaćen i prilagođen i za odrasle i za decu, i za one koji hoće rekreativno da se bave njim, a i za one koji hoće ozbiljnije i profesionalnije. U Beogradu, za sada uglavnom dolaze devojke, muškaraca gotovo nema što je jako čudno s obzirom da je flamenko dosta snažan i muževan ples i odgovara karakteru muškarca. Flamenko Centar će se potruditi da još više promoviše flamenko. Interesovanje raste iz godine u godinu ali flamenko još uvek nije toliko popularan kao neki drugi rekreativni plesovi.

Flamenko se u Beogradu može plesati i na kursevima koji se organizuju u Institutu Servantes a povremeno se, u nekim klubovima i restoranima mogu videti nastupi ovdašnjih flamenko igrača.

TANGO ARGENTINO

Zavodljivi južnoamerički tango jedan je od omiljenih plesova u Beogradu. Postoji šest škola Argentinskog tanga, organizuju se brojne milonge, postoji Beogradski tango Festival, Tango Savez Srbije i Beogradska Tango Asocijacija a popularni kvintet Beltango bavi se autentičnom tango muzikom.

– Tango je sve popularniji zbog svojih specifičnosti. Tango je društveni ples. Škole prvenstveno postoje da bi se ljudi osposobili za svoj tango život koji se u Beogradu odvija svake večeri u beogradskim kafićima i klubovima gde ljubitelji tanga žive i plešu tango. Tango je ples improvizacije i veoma je prirodan- traži se i pronalazi prirodna gracioznost a tango muzika je veoma kvalitetna i bogata i ima tradiciju dugu preko 130 godina – kaže Sonja Živanović, instruktor tanga koja je, zajedno sa Darkom Dožićem pre pet godina pokrenula školu Tango Natural (koja je deo istoimenog Instituta, najveće regionalne organizacije za razvoj argentinskog tanga), u Resavskoj 28 u Beogradu.

Tim škole Tango Natural čini desetak instruktora a Sonja Živanović i Darko Dožić su znanje o tangu i načinu podučavanja, sticali na brojnim seminarima koje su organizovali svetski poznati tango plesači i instruktori.

Sonja Živanović naglašava da je argentinski tango umetnički ples, ples koji nije standardizovan i nije takmičarski kao što je to evropski tango – ples sa određenim koracima koji se uči u standardnim plesnim školama..

-U Argentinskom tangu plesač izražava svoju individualnost kroz ples i plesači ne liče jedni na druge. Ne postoji osoba koja nije talentovana za ples. Zadatak instruktora je da nauči čoveka kako da izrazi svoj talenat. Potrebna je samo želja za plesom.

Zanimljivo je i da u školi Tango Natural postoji i tango aerobik (aerobni trening uz tehničke vežbe tanga), joga za plesače, tango za decu, besplatne škole za srednjoškolce… A veoma posećene milonge, večeri na kojima se pleše tango redovno se odvijaju na brojnim lokacijama- u Mikser House-u, Teatru 78, SKC-u, klubu Tuluz-Lotrek (bivša Resava)….

ORIJENTALNI I TRIBAL PLES

Maja Paležević, instruktorka orijentalnog (trbušnog) plesa kaže da su je pri prvom susretu sa ovim plesom, pre 12 godina, privukli sam ples i njegova mistika i da je shvatila da je to pravi ples za žene. Usledilo je učenje – seminari i radionice a jedan od kurseva pohađala je u Istanbulu kod poznate turske plesačice Seme Yidiz.

– Ja se bavim plesom koji potiče sa severa Afrike, iz Egipta, zatim iz Turske, sa Arabijskog poluostrva, iz Indije. To nije samo trbušni ples već širok spektar igara. Postoje tradicionalni i moderni stilovi. Postoji puno škola u Beogradu ali je za ovaj ples vladalo veće interesovanje pre par godina – navodi Maja i ističe da ples mogu da praktikuju žene svih godina.

– Trbušni ples povoljno utiče na telo i duh, kolena su fleksibilna u odnosu na druge plesove i to ovaj ples čini pogodnim i za starije žene. Takođe, lumbalni deo kičme se razmrdava i jača na blag način, postepeno a ruke su prilikom plesa opuštene ali se jačaju vremenom. Tehnike disanja su iste kao prilikom vežbanja joge a to utiče dobro na ceo organizam.

Maja Paležević objašnjava i da vežbanje ovog ženstvenog plesa pruža i uživanje u muzici i pokretu ali i da doprinosi sticanju samopouzdanja.

Ples je individualan (bez partnera), mističan, plesačica se obraća publici a pogled je jako važan u orijentalnom plesu, i mnogo se radi na tome. Plesačica se suočava sa svojim pogledom u ogledalu i pokret izražava kroz emociju i to nije nimalo lako ali dugo vežbanje uvek donosi napredak. Taj rad na sebi, samopouzdanje koje se stiče nosi se i van sale za vežbanje. Za orijentalni ples važan je osećaj za ritam, ples može da bude samo vid rekreacije a ambiciozniji polaznici mogu da se pripremaju za nastupe i za festivale.

Ogranak škole Paso de Fuego je škola Tribal Fusion plesa – Vilindar koju vodi Mateja Stojčić, instruktorka koja se nakon bavljenja orijentalnim plesom okrenula Tribal plesu i formirala sopstvenu školu. Tribal se zasniva na trbušnom plesu, stav i pokreti su slični ali tu su i brojni elementi drugih etno plesova (iz Indije, Afrike), elementi savremenog i džez baleta, borilačkih veština. Ples je nastao 80 – tih godina u Americi i nazvan je American Fusion Style a osavremenjen je i ponovo promovisan početkom dvehiljaditih. Mateja Stojčić navodi da je Tribal zahvalan i zarazan ples, atraktivan i zbog pokreta, slobode u izrazu, raznolike muzike (koja može i ne mora da ima orijentalne primese), kostima…

– Kod nas je ovaj ples tek u začetku i malo je devojaka koje se njime bave. Na časovima se uče pokreti, ponavljaju kombinacije, vežba disanje.. Brzo se napreduje a osnovni koraci mogu da se savladaju nakon tri meseca– kaže Mateja Stojčić.

STREET DANCE I HIP-HOP

Hip hop, ples koji je u tesnoj vezi sa rep muzikom jedna je od podvrsta street dance-a. I hip-hop i razni drugi vidovi uličnog plesa (nazvanog tako jer je ples nastao na ulici i u klubovima, kao deo američke urbane subkulture) veoma su popularni kod nas. Katarina Tomić, osnivač škole Street Dance Academy, trener i koreograf, navodi da je u poslednjih šest godina otvoreno oko 15 škola hip-hopa u Beogradu. Njena škola je nastala 2007, polaznici su mahom srednjoškolci ali i malo stariji, i hip-hopom se bave rekreativno ali pripremaju se i za takmičenja.

Hip-hop nije standardizovan ples omeđen pravilima već podstiče individualnost i originalnost, postoji osnovna koreografija ali je važna i improvizacija- plesač sam kreira sopstveni stil nadahnut ritmom i muzikom. Pored hip-hopa postoje mnoge podvrste street dance-a (zasnovanih na različitim muzičkim pravcima) a jedan od poznatijih je breakdance.

Katarina Tomić navodi da se u njenoj školi ne bave breakdance-om, već drugim pravcima kao i da su im takmičenja posebno važna. Do sada su nastupali i takmičili se u zemlji i inostranstvu i osvajali brojne nagrade.

Više informacija na fb stranici – Street Dance Akademija Beograd

CAPOIERA

Svoje pristalice i poklonike kod nas ima i kapuera, borilačka veština sa elementima plesa i akrobatike poreklom iz Brazila. Postoji više stilova kapuere, autentični brazilski instrumenti se sviraju na treninzima a kapuera se uči od instruktora koje su podučavali zvanični majstori ove veštine.

Postoji nekoliko klubova u Beogradu a jedan od većih je klub koji vodi Aleksandar Petrović Palhaco. Nakon dugogodišnjeg izučavanja i treniranja kapuere on je otvorio školu u Zemunu, 2006. godine.

– Nisu neophodne određene predispozicije ali jeste određen osećaj za ritam i solidna motorička sposobnost. Kapueru vole i vežbaju ljudi koji imaju određene umetničke crte, mahom kreativni ljudi različitih godina – navodi Petrović.

– Suština kapuere je u tome što se u njoj ostvaruje dijalog kroz pokrete a posebna draž kapuere je u tome što predstavlja spoj muzke i akrobatike. Rekreativno bavljenje kapuerom može biti korisno i u ličnom usavršavanju – u razvijanju komunikacijskih sposobnosti, razvijanju opažanja, snage, ravnoteže, sticanju samopouzdanja i samokontrole – kaže Palhaco.

Vežbanjem kapuere saznaje se mnogo toga o brazilskoj istoriji i kulturi a ovu neobičnu veštinu koja spaja sport i ples mogu da treniraju i najmlađi – klubovi u Zemunu i na Novom Beogradu imaju i posebne treninge namenjene njima.

YOGA PLES

Joga ples je jedna od brojnih disciplina joge. Od početka februara ove godine časovi se održavaju u Lotos yoga centru u Zemunu a vodi ih instruktorka joge Marija Pete.

– Joga ples je meditacija u pokretu i svest tokom kretanja, razvijanje spontanosti, produbljivanje intuicije i slobodno izražavanje unutrašnjih stanja kroz rad u grupi. Na časovima se radi hatha yoga, odnosno asane, rad na energetskim centrima kroz pokret i meditaciju, zatim muzičke meditacije i slobodan ples po različitim ritmovima, tj aspektima našeg bića. Ovaj tip joge namenjen je svim osobama ženskog pola koje su željne da izraze svoju pravu prirodu na nekoliko nivoa. Pre svega na fizičkom, zatim emotivnom, mentalnom i konačno spiritualnom. Namenjen je svima koji žele da prodube svoje senzibilitete i ožive boginju u sebi :) Jer, svaka žena jeste boginja. – kaže Marija Pete.

Lotos yoga centar je u Zemunu, u Aleksandra Dubčeka 28d.

Romantika Šta to beše romantika? Gnezdo Biznis inkubatori: Podrška kad je najpotrebnija Wacky Sheep Ekstremni dizajn za zimske sportove Jamal Pobeda YouTube preduzetnika · · ·