Filmovi
KULTURA · film/TV

Jesen je stigla, pada lišće, ulice su mokre i razrovane. Zima se oseća u vazduhu. Imajući sve to u vidu, odlazak u bioskop zna da bude lekovit. Dobar film može da nam pomogne da prebrodimao ovaj „tranzicioni period“ i lakše se pripremimo za kraj godine. Kako to, pitate se? Pročitajte tekst i saznajte.

Ruski kostimirani spektakl Matilda (Матильда) prava je poslastica. Prava kraljevska vatruška. Za početak, lepo je videti da se u srpskim bioskopima istovremeno prikazuju, uz to veoma uspešno, dva kvalitetna ruska filma. O filmu Ana Karenjina: Sećanja Vronskog sam već pisao. Matilda je po konceptu veoma slična – u pitanju je ljubavna priča smeštena u carsku Rusiju, ispričana uz pomoć bogate scenografije i raskošne kostimografije, pažljivo snimljena i namenjena najširem auditorijumu. Doduše,  Matilda ima primat u odnosu na Anu zato što ju je režirao Aleksej Učitelj, cenjeni ruski reditelj koji u filmografiji ima hvaljena i nagrađivana ostavrenja kao što su Na kraju sveta (Край) i Oslobodi se (Восьмерка). Matilda je Učiteljev uspeo pokušaj da snimi komercijalni film, s tim da je njegov rediteljski postupak moderniji i efektniji u odsnosu na onaj viđen u adaptaciji Tolstojevog romana Karena Šahnazarova. Matilda je u Rusiji (a i šire) izazvala veliku kontroverzu i nazvana „svetogrdnom“ zbog načina na koji je u filmu prikazan Nikolaj II Aleksandrovič Romanov, poslednji ruski car koji je u međuvremenu i kanonizovan. Film prikazuje Nikolaja u mladosti, uglavnom pre braka i krunisanja, a tokom strasne veze sa primabalerinom Boljšoj teatra – prekrasnom Matildom Kšesinskajom.

Glumačka postava je prvoklasna – Učitelj je angažovao nemačkog glumca Larsa Ajdingera, do sada najpoznatijeg po epizodnim ulogama u filmovima Olivijea Asajasa (Oblaci Sils Marije, Lični kupac), da otelotvori neodlučnog ruskog prestolonaslednika/cara. To je svakako bio hrabar izbor, ali se višestruko ispaltio. Ajdinger je „zagrizao“, dokazavši da mu glavne uloge odlično stoje. Njegov Nikolaj definitivno nije svetac, ali jeste ljudsko biće – što ga i čini uzbudljivim glavnim junakom.  Poljakinju Mišalinu Olšansku su posetioci Palićkog festivala i Festa zapazili u filmu Draž/Zavođenje (Córki dancingu), u kome je tumačila smrtonosnu sirenu. Olšanska je fatalna i u Matildi, u naslovnoj ulozi, a njena pojava zrači intenzivnom erotičnošću koja se odlično prepliće sa energijom njenog filmskog partnera – sve to pod budnim Učiteljevim okom. Matilda nadilazi odrednicu „prekrasni kič“ kojom sam opisao Anu Karenjinu: Sećanja Vronskog i donosi kalup po kome treba da se rade komercijalni ljubavni filmovi zasnovani na istinitom događajima. Bez lutanja, sa fokusom na temu, ali i jedim širim osvrtom na istorijski trenutak u kome se radnja odmotava. Sve moje zamerke Matildi mogu prebojati na prste jedne ruke i nijedna od njih ozbiljnije ne narušava krajnji utisak. Ako se odlučite da pogledate ovaj film, što vam toplo preporučujem, rezervištite mesto unapred. Već se pročulo da je film odličan i traži se karta više.

Kako vam Matilda pomaže da lakše prebrodite jesenje vreme? Lako! Dok gledate ovaj uzbudljiv film zaboravite na opalo lišće i kišu koji vas čekaju isped bioskopa.

Da se zadržimo u domenu filmova smeštenih u prošlost… Na redu je nova režija Keneta Brane, Ubistvo u Orijent ekspresu (Murder on the Orient Express), misterija zasnovana na istoimenom romanu Agate Kristi, krimiću koji je premijerno publikovan daleke 1934. Jedna luksuzna ekranizacija ovog romana već postoji – potpisao ju je 1974. godine Sidni Lamet. Iskreno, ta verzija, i sama ne bez mana, mnogo više mi je legla od ove nove, Branine. Mnogo više. U čemu je problem? Brana jednostavno ne uspeva da pogodi ton koji krasi roman Agate Kristi na kojoj je film zasnovan. Uz to, Brana je sebi poverio i glavnu ulogu – upravo on tumači belgijskog detektiva Herkula Poaroa. Ali, Brana nije Dejvid Suše. Nije ni Alber Fini. Čak ni Piter Justinov. Njegov Poaro jednostavno ne zadovoljava – počev od grotesknih brkova prilepljenih na Branino lice, do sasim nepotrebnog podzapleta o Poaroovoj velikoj ljubavi Katarini, ženi čijoj se fotografiji ispoveda u trenucima nesigurnosti i nervne napetosti.

Lepo je videti Mišel Fajfer ponovo na velikom platnu, istina. Vilijam Defo i Džoš Gad se trude. Sergej Polunjim je senzacionalan i pravo otkrovenje (uskoro ćemo ga gledati u Beloj vrani britansko-srpskog reditelja Rejfa Fajnsa), baš kao i Lusi Bojston… Ostali putnici… Nisu se baš proslavili. Džudi Denč i Džoni Dep deluju potpuno odsutno, kao na auto-pilotu, do je odsustvo šarma kod Dejzi Ridli šokantno (a bila je tako dobra u Buđenju sile). Dobar deo filma se dešava između Virovitice i Broda, a taj deo Hrvatske je  predstavljen kao da je na Karpatima. A tek kada Orijent ekspres u Slavonskom Brodu dočeka crnac u žandarmskoj uniformi… Koliko je Brana proveo proučavajući činjenice pre nego što je krenuo da snima ovaj film? Tri sekunde? Bilo kako bilo, Ubistvo u Orijent ekspresu poseduje potencijal da bude hit u srpskim bioskopima. Sala je bila rasprodata na projekciji kojom sam prisustvovao, a publika je strpljivo istrpela svih 114 minuta filma. Čini mi se da se nekima i dopao. Što se mene tiče, javila mi se želja da se podsetim odličnog romana Agate Kristi po kojem je film snimljen, a čije je novo izdanje Laguna upravo objavila. Svakom svoje.

Kako vam Ubistvo u Orijent ekspresu pomaže da lakše prebrodite jesenje vreme? Pošto iskusite turbulentno putovanje junaka u ovom filmu, sve te lavine i ubistva, povrak kući gradskim prevozom vam nekako lakše padne.

Veliki sam poklonik prvog filma iz serijala Opasne mame. Nastavak, nazvan Opasne mame 2: Božić (A Bad Moms Chrtistmas) nije na nivou prvog dela, ali mi je prijao… Znam, znam… Komedije poput ovih su filmski ekvivalenti hamburgeru u MekDonaldsu. Opet, bar što se mene tiče, s vremena na vreme volim da se pogostim bigmekom. U tom kontesktu su mi legle i nove Opasne mame. Udarna trojka iz prvog dela je ponovo tu (Mila Kunis, Kristen Bel i Ketrin Han), a sada je tu i pojačanje u vidu iskusnih glumica (Kristina Baranski, Čeril Hajns, Suzan Sarandon) koje tumače majke glavnih junakinja.  I? Kakve su majke opasnih majki? Još opasnije od kćerki. Drugi deo se kreće dobro utabanom stazom, svi znamo kako će se stvari odvijati, ali šarm pobrojanih glumica dovoljan je da iz bioskopa izađete sa osmehom na licu.  Ženska verzija Mamurluka jeste inferiorna u odnosu na uzor, inferiorna je i u odnosu na prvi deo, mada neosporno ima svojih čari. Jedna od njih je i Džastin Hartli iz hit serije To smo mi (This Is Us), ovoga puta u ulozi stripera. Jeste ovo ženski film, ali Hartli „krade“ svaku scenu u kojoj se pojavi. A kako i ne bi? Odavno u jednoj mejnstrim komediji nije bilo ovoliko muške golotnje i seksualno eksplicitnijih scena. Rediteljsko-scenaristički duo Džon Lukas/Skot Mur već priprema sledeću komediju – Opasne tate, a verujem da ni Opasne mame 3 nisu daleko… Ko voli da odmara mozak uz ovakve filmove, neće se razočarati.

Kako vam Opasne mame 2 pomažu da lakše prebrodite jesenje vreme? Tako što vas pripremaju za predstojeći Božić. A pripremaju vas i za skori početak prikazivanja komedije Stig’o ćale 2 (Daddy’s Home 2), u kojoj su sinovi i očevi ti koji zajedno provode urnebesni Božić.  Samo neka je veselo!

01-the-greatest-showman-hugh-jackman-vogue-september-issue-2017 Hju Džekmen je zvezda mjuzikla „Veličanstveni šoumen“ Liga pravde „Liga pravde“ stiže u bioskope GRIN-FEST 8. Green Fest u Domu omladine funniest-horror-movies-1506352302 5 najboljih horor komedija svih vremena · ·