Zaviša Crni na slici Bitka kog Grinvalda (foto alchetron.com)
U VAZDUHU · flešbek

Romantičari su krivi – pretvorili su vitezove u sinonim za plemenitost, poštenje i pravdu. U nepokolebljive junake koji pristižu u pomoć ucveljenim lepoticama i spasavaju svoje saborce ne misileći na sopstveni život. U stvarnosti, vitezovi su bili ljudi poput mnogih drugih, što ne znači da među njima nije bilo ličnosti pogodnih za idealizaciju.

Mnogo je blistavih oklopa nošeno u srednjem veku, ali većina njihovih vlasnika nije poznata poput Zaviše Crnog, poljskog viteza čija je smrt rastužila Evropu. Na bronzanoj tabli spomen česme u Golupcu, na srpskom i poljskom jeziku, urezana je uspomena na heroja: „U Golupcu je poginuo od Turaka 1428. godine čuveni poljski vitez, simbol hrabrosti i čestitosti, Zaviša Crni. Slava junaku!“ Prisutnost poljskog nacionalnog heroja na našoj teritoriji može se činiti čudnom i, da bi se razjasnila njegova povezanost s Golubačkom tvrđavom, moramo se vratiti u vreme pre Zavišine pogibije.

U periodu između 1402. i 1410. godine, despot Stefan Lazarević dobio je Golubački grad na doživotnu upotrebu od ugarskog kralja Žigmunda Luksemburškog. Despot je preminuo 1427, ali vojvoda Jeremija, zapovednik grada, odbio je da vrati utvrđenje ugarskom vladaru i prodao ga je Turcima za 12 000 dukata. Žigmund je na taj način dobio veoma opasnog suseda i problem koji je pokušao da reši odlučujućom bitkom.

Zaviša Crni bio je dobro poznat ugarskom vladaru. Borio se na strani Poljaka u Bitki kod Grinvalda, posle čega je bio inicijator potpisivanja mira između Žigmunda i poljskog kralja Vladislava II. Žigmund je, poput mnogih, znao i za njegove pobede na velikim turnirama u Budimu i u Perpinjanu. Ako se izuzmu Husitski ratovi, kada je bio zarobljen i vraćen kralju uz otkupninu, gotovo da nije bilo crnih mrlja u viteškoj biografiji Zaviše Crnog.

Tako se vojskovođa, koji je nadimak dobio po crnoj kosi i tamnom tenu, našao na čelu odreda sastavljenog od 200 italijanskih strelaca, naoružanih puškama, i 6000 vlaških konjanika. U proleće 1428. godine, krenuo je šajkama iz Laslovara, utvrđenja koje je Žigmund podigao s druge strane Dunava, kao protivtežu Golubačkom gradu. Kako će se ispostaviti, Zaviša Crni je tada krenuo u sigurnu smrt.

Dolaskom ogromne turske vojske, na čelu sa sultanom Muratom, uništeni su snovi ugarskog kralja i poznatog viteza o osvajanju utvrđenja na Dunavu. U krvavom sukobu, na obalama Golupca zavladali su haos i panika, koji su, sudeći po istorijskim izvorima, bili toliki da je čak i Žigmund ostao bez čamca za povlačenje. Spasao se zahvaljujući neumornom Zaviši Crnom, čije je vojno iskustvo nakratko zaustavilo Turke i otvorilo put ugarskoj odstupnici. Kada je stigao u Laslovar, Žigmund je poslao čamce po poljskog heroja. Vitez je, navodno, na to odgovorio: „Ne postoji brod dovoljno veliki da ponese moju čast.“

Istrajan u borbi protiv Turaka, Zaviša Crni je pao kao njihov zarobljenik na bojnom polju pri opsadi Golupca. Šest godina posle bitke, francuski putopisac Brokijer zabeležio je da je voljeni vitez obezglavljen i da je glava poslata sultanu u Carigrad. Veruje se da su njegovi ostaci pohranjeni u obližnjem manastiru Tumane. Ali tu gde prestaje život Zaviše Crnog, počinje njegova legenda.

cover Beti Pejdž: Uspon i pad pin-up zvezde pagecover 5 poznatih citata koji u stvari nikada nisu izgovoreni M4dXlBbiVIqdEq5IJBRI_cover Kako se Pariz menjao kroz vekove 0-61cover Fascinantni oklopi vojnika u Prvom svetskom ratu