Stari Beograd (foto izvor: Pinterest)
U VAZDUHU · kolumna

„Da li postoje stvari koje ne postoje“ čuvena je knjiga Voje Antonića, nastala kao protivteža savremenom sujeverju. I ne znam zašto, ali naslov ove knjige ovih dana vrzmao mi se po glavi kao pitanje, kao mantra.

A onda sam otišla u Kinoteku i gledala tri restaurirana filma o starom Beogradu, Beogradu između dva rata. Čudesno je videti ulice kojima i danas idemo, samo uže, drugačije, videti mesta koja se nimalo nisu promenila. Kakvo je iznenađenje videti zgradu Skupštine, oko koje nisu velelepne zgrade, već udžerice i dvorišta u kojima deca igraju fudbal, pa gledalac strahuje da će malo jači udar lopte oboriti taj trošni kućerak.

Očekivano je da se za devedeset godina sve promeni, pa i deo grada u kome ja živim nekad je bio kukuruzište, a sada njime tutnje automobili. Grad se neminovno širio i išao u visinu, u ovom filmu tačno se vidi kako se živelo na reci, kako su se gradile predivne fasade u centru, kako su na njima nicale reklame za mufove i krzna, bombone i sode.

Ipak, to me nije dirnulo koliko segment filma iz 1932, u kome se vidi Jovanova pijaca, koja se nalazila na Dorćolu, a koje više nema. Ovaj film je jedan od prvih naših zvučnih, pa se čuje čavrljanje, mleko sedam dinara, prolaze deca i čak i mašu u kameru, u kakofoniji su Beograđani, neki obučeni narodski i orijentalno, neki moderno i gospodski. Volela bih da ovo mesto i sad postoji, da prošetam njim.

Ima drugih i starijih mesta, koje treba da volimo i čuvamo, ali zašto me opčinilo baš ovo, kao i budistički hram na Zvezdari, srednjevekovni grad Žrnov ili raskošna pošta u Savskoj? Zato što ih više nema, zato što postoje samo u pričama, pokojoj fotografiji ili filmu kao ovom.

Danima razmišljam da li, kao u naslovu knjige, postoje stvari koje ne postoje ili tačnije, da li postoje stvari koje više ne postoje? Jeste da su sada samo deo istorije, ali osećam da su, dok god o njima razmišljamo – tu negde, a da postanu posebno iskričavi u pričama, razgovorima ili pred našim očima, na filmu, kao što je ovaj.

Pas (foto: Pixabay) Ivan Tokin: 14 puta Laki Zamislite želju (Foto: Jordan Cvetanović) Prozor u dvorište: Zamisli želju Zeleni venac (foto: Skoča) Gistro priče: Sjaj i beda Zelenog venca Draga Nadice Apolitični Jure Draga Nadice: Predaja bez borbe · · · · ·