siti 3-cover1
U VAZDUHU · kolumna

Sećate se kako je u školi svakom nastavniku njegov predmet bio najvažniji? Istorija je učiteljica života, kako ćeš znati kako da se postaviš, ako ne znaš fakte? A ipak je maternji jezik najvažniji, najgore je nepismen čovek, profesor nemačkog drži da je najvažniji njegov predmet, jer koliko jezika znaš toliko vrediš, a i moći ćeš u originalu da čitaš i klasične filozofe i Hajnea, a bogami i Frojda.

Matematičar je ubeđen da je njegova materija ipak od najveće važnosti, pomaže i u snalaženju na pijaci, i kasnije u višim finansijskim transakcijama. I ovakav trend se nastavlja i van obrazovnog procesa. Nekako svako smatra da je to čime se bavi fundamentalno.

Kampanjac sam, pa ću kod frizera otići tek kada procvetaju krajevi. Zanesem se i već je prošlo pet meseci, a onda zazirem od odlaska svojoj frizerki, jer znam da sledi ribanje, a to ne volim. Moja kosa, moj novac, doći ću kada budem htela, kada mi kosa bude do pola leđa, i ne želim nikakav komentar. Ali pošto je frizerki najvažnija kosa, ona ne može da veruje da sam dozvolila sebi da toliko dugo živim bez njenih makaza.

Vrlo često, da me ne bi ribali, odem kod nekog drugog, kod nepoznate frizerke, koja me prvi put vidi u životu, pa neće ni smeti da me kudi. Ko zna, možda sam imala burnih pet meseci, u kojima je sve bilo dramatičnije i važnije od skraćivanja krajeva. Neki ljudi vole da im frizer, maser i kozmetičar budu i psiholozi. Ja očigledno nisam od tih. Volim da odem i platim dobru uslugu, bez osuđivanja.

Možda me je ostavio muž ili sam bankrotirala, pa je baš to razlog mog dugog nedolaska. Svako ima neku zamerku. Maserka mi uvek spočita da sam potpuno uklještena, i da se, da sam dolazila svake nedelje ili barem meseca to ne bi desilo. Sve ja to znam, ali ako nisam dolazila, sigurno imam dobar razlog. Evo me, sada sam tu – masiraj!

Svakome je najvažnije svoje, pa prodavačica u butiku u koji sam dolazila relativno redovno žali što me nije bilo prošlog meseca, jer su baš imali stvari u mom fazonu. Izgleda da od svake kolekcije moram da imam komad, moram da održavam kontinuitet. Da ponovim, možda sam bankrotirala i nemam ni za vrpcu haljine, možda su mi oduzeli stan, pa zato nisam dolazila da vidim novu kolekciju cvetnih boho haljina.

Ima i onih koji misle da nije rebalo da poranite, već da dođete kasnije. Kozmetičarkama vaše dlake nikada nisu dovoljno duge za depilaciju, trebalo je ovo još malo da sačeka. Da, trebalo je obrastem u vukodlaka, kako bi tretman imao svoj puni efekat. Sa zubarima je ipak posebna priča. Tu čekam da nešto zagnoji, zaboli ili otpadne,da bih otišla. Normalni ljudi, ako ih ima, idu na šest meseci da skinu kamenac, a zubar tom prilikom obavezno otkrije barem tri zuba za popravku. Verovatno se i on pita zašto niste došli ranije, jer su zubi najvažniji, od glave riba smrdi, a kad je bolestan zub to može da naškodi celom organizmu.

Shvatam, treba da idem na vreme na tretmane svega, pijem sve suplemente unakrs, nosim sve nove komade koji su samo mene čekali. Ipak, da ne grešim dušu, postoji taj trenutak blaženstva kada se posle ribanja prepustim stručnjaku, kada mi maserka otvori čakre, zubar zaburgija i stavi cevku u usta, da bih mogla da dišem, dok obavezno gledam gore u svetlo i brojim lampice da bi me manje bolelo. Volim kada neke stvari više nisu moja briga, kada, ma kako zapušten problem da imam, dođem i podelim ga sa drugim, sa profesionalcem, nekim ko je za to učio školu. I možda se zaljubio u medicinu baš zato što je profesor hemije bio divan i nadahnut, i verovatno mislio da je njegov predmet najvažniji na svetu, jer šta bismo bez krema, lekova, praškova za veš, prelepih sočnih usana koje ne bi bile isto bez karmina, mleka koje ne bi bilo jogurt bez vrenja.

Slobodno odmah možete da popijete i jogurt i pojedete pogačicu, reći će mi stomatolog, jer su se stvari promenile i sve se i to može, i ja veselo izlazim iz ordinacije, i obećavam sebi da neću biti kampanjac, da ću doći za šest meseci, makar da mi očiste kamenac.

Foto: Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Šta ti radiš? pexels-photo-246367-cover Siroti Mali Ratovi: Urođeno nam je da pravimo gluposti pred osobama koje nam se sviđaju i to je okej fa Gistro priče: Polomljeni stepenik na Terazijama Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Nije isto · ·