Žena na ivici nervnog sloma
U VAZDUHU · kolumna

Sedim u gradskom prevozu, vozimo se, stajemo na stanici. Ulazi žena, tetura se, znate, to su oni ljudi koji ne shvataju namenu držača i ručki, može ona i sama. Druga je stanica posle početne, ima mnogo mesta i da se stoji i da se sedne. Nekako se dovlači do sedišta, sedne i izgleda kao da se lepo smestila.

Ne prođe ni minut, ona ustaje, shvatila je da joj se više sviđa mesto preko puta. Bira najnezgodniji trenutak, vozilo je u pokretu, ponovo se gega, a ne mora, to moraju samo oni što naplaćuju karte u noćnom prevozu, pa se provlače između putnika, vraćaju pare, cepkaju papiriće. Žena se smešta na, za nju prijatnije mesto. Ko zna, možda hoće da vidi bolje na kojoj stanici silazi, možda joj treba neki poseban broj ulice, a to ne može da vidi sedeći sa leve strane. Ali ne, ne prolazi ni minut, evo je, ustaje, menja mesto, ide sasvim napred, tik iza vozaća i seda. Ne razumem šta se događa. Nije da je sunce, pa da mora da ga se krije, nije da je neka razlika u udobrnosti stolica, sve su iste, nije da je ispod neke od njih onaj brundajući motor, to znam jer ja sedim na toj, kao da sedim na tempiranoj bombi.

Zašto li se premešta? Možda je luda, a možda samo neodlučna. A ima i ljudi što im ništa ne valja, misle da će biti bolje, ako se nešto večito menja. Trava je uvek zelenija na drugoj strani, pevali su i Tom Džons i Travis. Imala sam drugove koji su pet puta menjali fakultet, sve misleći da im je baš sledeći izbor i konačan. Nisu baš bili ni na početku, dešavalo se da neki dođu i do treće godine jednog, a padne im na pamet da je baš neki drugi pravi. Sve bi to bilo u redu, da posle toga brzo ne bi usledio treći. I sve bi to opet bilo u redu da oni sve vreme nisu ubeđivali okolinu da je to to, sad je ovo pun pogodak, kako sam samo bio glup.

Slično je i sa režimima ishrane, poznajem one koji su više desetina puta donosili konačne odluke o restrikcijama namirnica. Ja više testo ni mrtav! I džaba sam ubeđivala ljude da će kad tad, nekada ponovo pojesti pogačicu ili pitu. Džaba! Prošlo bi neko vreme i videla bih istu tu osobu kako tamani giros u tri ujutru. Vrlo brzo bi usledilo iskupljenje i ta osoba bi se uhvatila citrusne dijete, koju bi proglasila za konačnu. Znam kako ću do stote godine, samo ceđeno voće. I džaba sam kolutala očima i ubeđivala da je to nemoguće, neki ljudi su nepopravljivi, moraju non-stop nešto da menjaju, stalno su nezadovoljni, a moraju da vam svaku svoju fazu proglase konačnom, valjda da bi i sebe ubedili da je to to, sada kada je javno.

Bilo je sličnih situacija i sa partnerima, koliko puta su prijatelji proglašavali svoje devojke i momke izborom za zauvek, samo će se sa tom osobom množiti. Dobro, lepo je to, nekog voliš, želiš da traje, radiš najbolje, ali niko ne zna šta će biti. Ne Ana, ne razumeš, mi smo komplementarni, nikada nije bilo ovako, naše duše se prožimaju. I sve bi to bilo u redu da se jednim te istim ljudima taj izbor za zauvek nije menjao više od pet puta. Kako se ne umore da se pravdaju i da umišljaju bajke. Ja prva nisam baš realistična osoba, možda se i ja zalećem i trčim pred rudu, ali barem ne maltretiram ljude svojim izborima kao konačnim. Samo ovaj čovek i samo kivi do kraja života! Kako da im kažem da znam da će još nekoliko puta promeniti izbor? Ima i onih ljudi koje zanima više kakav je zvuk nego pesma, koji će propustiti pola filma, samo da nađu čistiju sliku.

Horor! Ali nema veze, aminujem im taj napor, koji me inače dovodi do ludila, mudro ćutim, upoznajem im silne partnere, pratim njihove režime ishrane, slavimo upise osmog fakulteta. A ja sam smor, završim gotovo sve što započnem, tek kada osetim da vredi, upoznajem nekog sa prijateljima, skoro nikad ne izlazim sa filmova, čak i najdosadnija knjiga pročitana je, a kada uglavim dupence na sedište, jedva me i činjenica da je moja stanica, odvoji od njega, ispod kog brunda, kao da je tempirana bomba. Žena četvrti put menja mesto. Izgleda zadovoljno zbog toga.

Pouke iz prošlosti Pouke iz prošlosti: Partijke i partijci Escajg generacija SCHNELLFICKEHOSE: Generacija escajg Pipači knjiga (foto: Jordan Cvetanović) Prozor u dvorište: Pipači knjiga Voćni kup (foto izvor: google images) Žena na ivici nervnog sloma: Voćni kup ·