Žena na ivici nervnog sloma
U VAZDUHU · kolumna

Kao devojčicu nerviralo me je kada ljudi koriste sinegdohu. Moja mama je stalno pominjala da, pošto je zima, mora da se nosi deblja čarapa. Onda bih je ja pitala da li to znači da treba da nosim samo jednu, jer ja nikada nisam volela sinegdohu kao stilsku figuru.

Kao što sa godinama idu pihtije, tako dolazi i sinegdoha u svom punom sjaju. Počela sam i ja da je koristim, zato što sam iznenada otkrila njenu neverovatnu snagu. Kada kažeš dobra cipela, tu nekako nema pogovora. To je dobra cipela, pa i da nije možda po tvom ukusu. Dobra cipela je obično kvaliletna cipela, kožna najčešće, jaka, ali i na oko dopadljiva. To je ona koja će da traje. Ne može se protiv dobre cipele. Dobra cipela je potreba. Sećam se priča svog tate o kupovini te dobre cipele jednom godišnje, po sezoni. Nema da se kupuje svakog dana, nego se pred zimu ode u grad, u komision ili prodavnicu od poverenja, jugoslovensku, ali koja neguje italijanski dizajn, pa se kupi dobra cipela, jaka, da izdrži zimu, valjalo bi da traje i sledeće sezone, a i hoće, zato što dobra cipela znači i kvalitet i čvrstinu, dobra cipela čuva zdravlje, da se ne bude šmrkavi školarac. Dobra cipela može biti i lepa cipela, ali najčešće nije. Dobra cipela nije tu da bude lepa, nego da traje i da se u nju možemo pouzdati. Sećam se i tatinih priča o tome kako si kada dobiješ dobru cipelu toliko srećan da je prvih dana stavjaš ispod jastuka. To je događaj u porodici, ako nisi bogat, pa da možeš da imaš i po nekoliko dobrih cipela. A niko nije toliko bogat da stalno kupuje jeftine cipele. Kupiš jedne, odnosno jednu dobru cipelu i miran si celu zimu, a zima je tad zaista bila zima, hladna i duga.

Zašto sam se setila dobre cipele, debele čarape i moje omiljene sinegdohe? Zato što sam pre dva meseca, poučena sjajnom istorijom dobrih cipela u mojoj porodici, kupila sebi vrlo dobru sandalu, skupu sandalu, kožnu sandalu, u prodavnici čije ime odzvanja i znači udobnost, kvalitet, trajanje. Slobodno mogu reći da sam ovu vrlo dobru sandalu preplatila, poučena lošim iskustvima sa jeftinim stvarima koje sam bacala nekoliko nedelja po kupovini. I šta se dogodilo? Kaišić na sandali je pukao mesec i frtalj kasnije. Malo je reći da sam bila razočarana, zato što sam vrlo dobru sandalu kupila za fine novce. Ali nisu samo pare bile problem, već je moje poverenje u logiku poljuljano. Učili su me da ako preplatiš, obično znači da će to nekako da ti se vrati, da će nešto duže trajati. Nije samo sandala, koju sam sada sa gađenjem gledala, bila problem. Bila sam u nedoumici šta sada da radim. Moralna dilema da li da sada ponovo počnem da kupujem baletanke, koje ću bacati posle dva meseca. Bila sam razočarana, kao neko posle ljubavnog brodoloma. Šta sad ovo znači, da treba da postanem jedna od onih ljudi, koje sam sa gađenjem posmatrala, gotovo kao moju sandalu, a koji se vode mantrom da je bolje kupovati stalno jeftino i menjati stilove, na dva meseca ostavljati, na polzu svih, kese pored kontejnera? A ne, nisam vam ja od tih, mene su vaspitali da cenim dobru cipelu i vrlo dobru sandalu, da bude skupo, da bude koža, da traje. Kako sad ovo? I odnesem sandalu kod obućara i sredi je on nekako. Biće i za sledeću sezonu. I ponovo ću mrko gledati one koji pričaju o sniženju, gde cipelu možeš da kupiš za dve hiljade. To je karton, a ne cipela. I kao posle pomenutog ljubavnog brodoloma, nekako se oporaviš i vratiš na staro. Ponovo gledam skupe cipele, ne dam da mi unište poverenje u dobru cipelu, koja će tu stajati godinama i podsećati me na mog đeda, koji za ruku drži mog tatu, vodeći ga u prodavnicu da izaberu jaku cipelu, jer evo je jesen, a uskoro će i zima. I stvarno, spakovala sam letnje stvari, a sa njima i vrlo dobru sandalu, jer uskoro će zaista zima. A tu na podijum stupa dobra čizma. 

Prozor u dvorište, foto: Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Presađivanje u dva kofera Žena na ivici nervnog sloma Žena na ivici nervnog sloma: Taranto Kajgana Ivan Tokin: Vernik Brica Gistro priče: Bricin sin