Ana Vučković Srednja štikla - foto izvor: Pinterest
U VAZDUHU · kolumna

Jedan od najboljih osećaja na svetu je onaj kada posle nekoliko sati na visokim štiklama staneš na ravno. Nešto slabiji, ali opet predivan je i onaj kada sutradan te umorne noge uvučeš u nežne vazdušaste patike, koje kao da miluju svaku košćicu.

Nisam verovala da će mi ovako rano u životu udobnost postati tako važna i da ću se okrenuti obući kojoj sam se smejala, a koju je moja mama dizala u nebesa – cipele sa srednjom štiklom. Mislila sam da će me ta staračka obuća videti tek negde kad budem šetala unuke.

Koliko sam samo vrtoglavih cipela i sandala kupovala, i u mladosti se uprkos lakom koraku i samopouzdanju mučila na štulama, misleći kako sam ženstvena. A protiv mene bili su svi nagibi ulice i svaki kamen, koji sam osećala pod cipelama uvek divnim i nepraktičnim.

Nedavno sam prolazeći pored noćnog kluba videla grupu devojaka, koje su jedva hodale nabadajući po izlokanom asfaltu. I nisu mi bile smešne, a bogami nisam ih ni žalila. Doći će vreme kada će prestati. Kad imaš osamnaest lažeš roditelje da si se zimi dobro obukao, a onda izađeš u svilenoj haljini. Ali omatorićeš i nećeš više raditi stvari zbog drugih. Nosićeš ravno i potkošulju zbog sebe, želeći malo mira i zena, iza sebe ostavljajući hanzaplaste, rane i hladnoću.

Mada, ima i onih žena koje uvek nose visoko, pa kupuju i kućne papuče na štiklu, kao i onih koje moraju da nose takvu obuću svakodnevno zbog posla. Nosila bih ih i ja da me neko vozi sa mesta na mesto. Imam i drugarice koje se iskusno prezuvaju u kolima, ali ja ipak biram da jurnem napolje u nečem udobnom.

Odlučim se nekoliko puta godišnje da pustim da se u moje meso zariju divni kaišići i prekinu mi krvotok, ali nisam naivna, tada elegantno sedim i pijem svoje piće u cipelama koje nisu za hodanje, već za poziranje, slikanje i šest koraka do kola. Moja stopala su stopala jedne Pepeljugine sestre, pa nekako nije ni strašno što ih neću izlagati pogledima fetišista.

Ono što ipak ne prestajem da radim, bolesna od lepote je da na instagramu lupam srca na slike božanstvenih nepraktičnih cipela, malih remek-dela. Samo sada znam da ne moram i ne želim sve da ih posedujem, sa njima imam odnos kao sa preskupim egzotičnim destinacijama ili slikama u muzeju. Možda nekad… A onda odem da vidim kakvih novih lepih patika ima. I biram one koje mogu da se nose na suknju, a mama se ježi i moli me da ipak kupim staračke cipele, one famozne sa srednjom štiklom.

Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Neka cveta hiljadu cvetova Čokolada Tokin Ivan Tokin: Čokolada Traka u kosi - Skoča Gistro priče: Devojka s trakom u kosi Prozor u dvorište Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Slične razlike ·