Žena na ivici nervnog sloma
U VAZDUHU · kolumna

Sanjala sam da idem ulicama grada, za koji sam u snu nekako znala da je Taranto, primorski italijanski grad, u kome nikada nisam bila, ali sam ga videla na slikama i čula u pričama onih koji su svoju nogu uvukli dublje u čizmu. Nije retko da sanjam gradove, utvrđenja, premeštam tornjeve i kupole sa jednog na drugo mesto. O tome bi psiholozi i tumači snova svakako mogli da kažu nešto.

Da li je to moja ljubav prema arhitekturi, čežnja za nepoznatim predelima, u koje možda nikada neću stići ili strah da bih se mogla izgubiti u mestu koje ne poznajem? Ili sve to. Od kada znam za sebe volela sam da ovladam mestom u koje idem, mora da su mi preci bili neki ljuti osvajači.

Šalu na stranu, uvek sam pokušavala da zapamtim svaku ulicu, gde je trg, a gde pijaca, gde slavoluk, a na koju stranu je taverna u kojoj sve prave sa maslinama. Zato su mi mrske bile ture u kojima bismo ostajali samo pola dana u nekom mestu i nastavljali dalje. Šta tu još ima da se vidi Anči? Videli smo sve što ima u ovoj varošici. Osećala sam da ipak nismo, da bih volela da sve naučim, da se stopim sa mestom i saznam kako diše, da na tom mestu malo trajem.

Volela bih da sve gde odem zapamtim, da kada bi me neko ponovo tu bacio znam tačno gde bih išla. Kao moja mama, koja prijateljici objašnjava gde je u Haniotiju apoteka, a gde prodavnica sa nezaobilaznom kožom. Ne volim što pamćenje bledi i što su retki gradovi kojih se dobro sećam u potpunosti.

I dalje znam imena nekih malih ulica u Firenci, znam prečice u Solunu, ali se Londona više ne sećam. Zato moram otići ponovo i iznova sve naučiti i pripadati, moram ponovo videti i stubove Akropolja, koje liče na tulumbe, ali i setiti se kako se do tamo dolazi pešice.

Volim mape, ali me pomalo i plaše, jer na njima sve deluje veliko i dramatično. Ja sam od onih koji vole da imaju vremena da spontano otkrivaju, hodajući, nekad se čak i gubeći. Kao što sam se ja te noći gubila u Tarantu, u kome nikad nisam bila, a moram nekad. San je bio neki znak.

Kajgana Ivan Tokin: Vernik Brica Gistro priče: Bricin sin Prozor u dvorište, foto: Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: To je u prirodi Trafika Gistro priče: Devojka iz trafike · · · ·