siti 4
U VAZDUHU · kolumna

Ponovo ću vam pričati o svojim snovima. I to ovog puta neće biti moje tumaranje čudnim nepoznatim, ili poznatim potopljenim gradovima, ili san koji se godinama ponavljao – da sam na trapezu i da moram da se pustim.

Pričaću vam o svom nedavnom snu, koji je učvrstio moje uverenje da su strašni snovi zauvek nestali iz mog života i da su ustupili mesto potpuno bizarnim.

Radujem se da je tako, jer sam kao mala sanjala zmije i groblja, a sada su to filmske slike, koje su zabavne i koje je žalosno ne zapisati. Želim da verujem da je Mendeljejev zaista sanjao ceo periodni sistem, i da ga je zapamtio. Volela bih da verujem da je neki kompozitor imao dovoljno snage i volje da zapamti melodiju iz sna, da se izvuče malaksao iz kreveta i sedne za klavir. Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja – pevao je onomad Vladislav Petković Dis, željan izgubljenog blaga svoje mašte.

Koliko puta sam sanjala nešto interesantno, ali bih to pred buđenje zaboravila. I često mi je bilo žao zbog toga. Ipak, moj nedavni sam bio je toliko čudan, da je bilo nemoguće ne zapamtiti ga.

Slika je jednostavna, na trgu je namešten sto, za stolom sedi nekoliko ljudi, svečano obučenih, u frakove, a ispred svakog od njih je tanjir supe sa knedlama. Uzimaju kašike i probaju supu, ali je ona vrela i ljudi počinju da duvaju u supu. To duvanje je zapravo zvižduk i to postaje pesma unisonih glasova. Pesme ne mogu da se setim, ali je bila zarazna i ličila na neki marš. Kratko je trajala, jer se supa ohladila i za zviždukom više nije bilo potrebe.

U snu sam čula svoj zaključak, koji je ličio na neki televizijski izveštaj – Ovo je bio hor duvača u supu dok je vruća. Ovaj moj san bio je kao skeč, kao nešto što su napisali i odigrali Pajtonovci i volšebno se uselio u moju podsvest. Bilo je dobrih ideja u snovima, ali nikada nisu bile ovako dramski zaokružene.

Ko zna, možda vas i u sledećoj kolumni opet očekuje neki moj san, a možda i neka zbirka priča iz moje podsvesti. Kad može Mendeljejev, mogu i ja!

Prozor u dvorište, foto: Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: U svom filmu Ivan Tokin Ivan Tokin: Zamalo Gistro priče Gistro priče: Čega se plašim? Prozor u dvorište, foto: Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Miris mog kraja · · ·