Žena na ivici nervnog sloma
U VAZDUHU · kolumna

Na internetu ima sve. Skoro sve. A ono što nema na internetu, to je posebno lepo i zanimljivo, to je karipski pevač iz tridesetih čudnog imena, o kome su hroničari tog vremena zaboravili nešto da napišu, to su neskirani portreti predratnih glumica, to su pesme, koje na iznenađenje nećete naći, da biste ih skinuli, to je život sam, iako se i on sve češće može doživeti i na internetu, u virtualnim šetnjama muzejima i botaničkim baštama.

I dalje se ne može šazemovati zvižduk čoveka na ulici, šum talasa (zamislite da možete da saznate da li je to Barencovo ili Jadransko more), i dalje se ne može ni kada ste na mreži osetiti miris i sunđerastost kolača, a verovatno je to budućnost. Ipak, i sada na internetu ima toliko toga uzbudljivog, da mi je čudno što to neki ljudi ne koriste na pravi način, pa samo čitaju vesti ili slušaju muziku. Gotovo svako koga znam preuveličava raznovrsnost i eksplicitnost svog history-ja, plašeći se da će majstor biti sablažnjen ili u najmanju ruku iznenađen. Ali nije da si jedini koji gugluje bizarnosti ili stvari koje bi se stideo da ljudi saznaju da čitaš. To rade gotovo svi, tako da smo na istom. I mislim i da tim majstorima više nije gušt da gledaju koju kategoriju pornića preferira direktor sa Dorćola ili školarac iz Kraljeva, nego hoće ljudi da završe posao i da idu kući da odmaraju, možda baš na internetu.

Znanja se proširuju i možda će baš taj majstor kod kuće guglovati kako da reši neki problem, jer ni u jednoj oblasti niko ne zna sve. A kada nešto ne znaš – a ti pitaj. Na internetu sam saznala da je scenaristkinja jednog od mojih omiljenih filmova kad sam bila mala Lov na zeleni dijamant poginula u svojim tridesetim ne dočekavši ogromnu slavu, a da se velika nada britanskog filma, i čovek koji je trebalo da režira film Goli u sedlu Majk Rivs slučajno samoubio malo jačom dozom lekova. Uvek kada čujem da je neko poznat umro, odem na njegovu wikipedia stranicu da vidim da li je već ažurirano. Gde je smrt, tu je i život. Ja sam prva osoba u svom društvu, koja je pronašla na mreži aplikaciju da saznaš koja pesma je bila broj jedan dana kad si se rodio, i ne samo da sam je pronašla, nego i danas znam koje su pesme na dan rođenja mojih prijatelja.

 

Ako ste na internetu, možete pratiti letove aviona širom sveta, simulirati vožnju kamionom po realnim drumovima neke zemlje, pronaći skver u Vićenci koji pamtite ili dedovinu u Hercegovini na mapi ili slušati radio-stanice iz bilo koje zemlje koju izaberete. Nekad je za informacije trebalo otići u arhivu, pratiti emisije i štampu ili pitati stručnjaka. Danas ja sve to radim, pogotovo zato što znam da nema sve na internetu, ali nisam ni ja imuna na brzu potragu na mreži, iako znam da tamo ne mora sve biti tačno. Zato me je zadivila činjenica da postoji forum na kome postoji svaka tema ovog sveta – od toga koje je pivo najbolje, do toga gde poslati stare roditelje na letovanje, kako izabrati baletanke, auto-servis, gde se poroditi. Sve što sam pretraživala pojavilo se na tom forumu, koji je očigledno sveti gral znanja i panteon nagomilanih iskustava.

Međutim, tu počinju i problemi. Ako vas zanima neka generalna informacija, ovo nije loš način, da li su vanilice stvarno dobre ili je to plaćena reklama vas neće ubiti, ali histerija i dezinformacije o važnim temama mogu biti opasne. Operacije, vakcinacije, bolesti. I kome tu verovati? Uvek se setim moje bake i divljenja kada je na televiziji neki doktor. On je obavezno sve u pravu, učen čovek. A isti taj doktor, evo ga sad na mreži, napisao blog. Da li bi mu i tako moja baka verovala? Ili bi otišla na forum da se raspita da li je bolje da ode kod njega u državnu bolnicu ili privatnu praksu, da li je pečenje bolje na izlasku iz Mladenovca ili čačansko ipak nema premca, koji je najbolji mesec da se poseti Kuba i da li su čizme ovog proizvođača stvarno nepromočive. Sve ima na internetu. Gotovo sve. I ovaj tekst isto. A ne bi me čudilo i tema na forumu da li je ova kolumnistkinja stvarno na ivici nervnog sloma.

Prozor u dvorište, foto: Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Ples novih osećanja Cirkus Gistro priče: Cirkus Prozor u dvorište, foto: Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Svetlo u tami siti 4 Žena na ivici nervnog sloma: Vrela supa ·